Ланци слободе у земљи Магна карте

spijuniranje-vbЗа „Печат“ из Лондона Дејан Лукић

До сада је шпијунирање приватности грађана у Британији морало да, за сваки појединачни случај, добије посебан пристанак ресорног министра. Нова верзија „Повеље њушкања“ широм отвара врата за упад у приватност грађана и без парламентарне контроле

Речено је да се слобода робова мери дужином ланаца. Британија је у опасности да то и докаже. Међународна организација под именом „Кампања слободе“ алармира прошле седмице и свет и становништво на Острву да британска, колоквијално названа „Повеља њушкања“ – систем пуне контроле приватности грађана – прети да земљу још више приближи „мраку тоталитаризма“. Нова верзија раније објављене „Повеље њушкања“, коју је управо одобрила влада у Вајтхолу, зове се Закон о истражним овлашћењима и прошла је законску процедуру, добила потпис суверена, краљице Елизабете Друге, и постаје домаћи закон.

[restrict]

ВЕЛИКИ БРАТ Закон о истражним овлашћењима је, по општој оцени оних који се разумеју у параграфе, вук у јагњећој кожи. До сада је шпијунирање приватности грађана у Британији морало да, за сваки појединачни случај, добије посебан пристанак ресорног министра. Нова „Повеља њушкања“ широм отвара врата за упад у приватност грађана и без парламентарне контроле. И све то, наравно, за добро, миран сан и заштиту поданика од спољних и унутрашњих мрачних сила. Грађанин Британије може мирно да спава, Велики Брат ће да прати, прислушкује, снима, записује, чува у електронској меморији све што лојални поданик Њеног краљевског величанства или потенцијални терориста или, напросто, мизантроп смишља и намерава, где се налази, шта ради, уживо или он-лајн… Тотална контрола, у име тоталне слободе!

Рећи ће се: ништа ново у земљи Магна карте, Библије људских права и слобода. Јер се Велики Брат и до сада бринуо о мирном сну грађана. Државни секретар за унутрашња дела Амбер Руд најављујући недавно нове мере упада у приватност грађана, појаснила је да је реч о „заштити“, а никако о рестрикцији њихове приватности и слобода. Напротив. Британија треба да буде – објашњава министарка националне дисциплине – „поносна“ што ће имати овакву „светски водећу“ легислативу која ће да јој омогући „до сада незабележену заштиту приватних слобода грађанства“. Исправан и лојалан поданик, одан закону и краљици, нема разлога да се плаши нових мера патролирања његове приватности. Свет је постао – иде званични наратив – „опасно и несигурно место“ за живот мирног становника. Дужност владе, полиције и безбедносних служби је да му осигурају миран живот и просперитетну будућност. Све у свему, реч је о бризи за тело и душу човека.

 

ОПАСНА МЕМОРИЈА Први непријатељ на путу у нови Јеруслим је мрачни и хаотичи свет злих духова, звани интернет, где станују и вребају зли духови. Стога ће компаније из ове, електронске сфере бити у обавези да – како је већ раније најављено – држе у меморији, најмање годину дана, сваку електронску посету грађанина и све то – под претњом новог закона – да изруче на увид Великом Брату који ће пак масу ових персоналних тајни да држи и чува у његовом мегамагацину. На часну реч.

Тако ће Велики Брат да тачно и на време види и запише (по имену и презимену) ко је и када посетио дотични веб-сајт. Чега ту поштени грађанин има да се плаши? Приступ овом гигантском магацину такозваних мета-података о приватом животу људи – о њиховом понашању, размишљању, интересовању, кретању – имаће, искључиво за то одређене, специјалне службе. Све ће то да буде у пуној тајности. На часну реч.

У те електронске пределе дубоке тајности Велики Брат и његови обавештајни сервиси – посебно овлашћена лица – моћи ће да уђу само на основу специјалних овлашћења Парламента, за сваки појединачни случај. Само такве службе и појединци моћи ће, онда, да се „накаче“ на приватне телефоне, компјутере…

Сарадња одређених компанија у овом послу Великог Брата се подразумева. Преведено са енкрипције на јасан српски или енглески језик, то значи кооптирање приватних фирми у бизнис шпијунске делатности, а у служби државне контроле приватних живота људи. Јер, како објашњава министарка унутрашњих послова Руд, цео овај поход тајних служби не уводи се због контроле приватног живота британских грађана него због заштите њихове приватности и личних слобода!

 

ОПТУЖЕНЕ СЛУЖБЕ Експерти упућени у овакву верзију заштите слобода и приватности грађанства примећују да сва досадашња историја понашања служби безбедности строго показује да су оне увек показивале посебну ревност да прекораче овлашћења. Један стручњак за ову област скреће пажњу да је, колико прошлог месеца, чак и суд, задужен да пресуди по приватним тужбама за законска прекорачења британских обавештајних служби, показао у којој мери ове службе прелазе лимите овлашћења. У том  процесу биле су оптужене три службе – Унутрашња (МИ5), Спољна обавештајна служба (МИ6) и владин центар за масовно глобално електронско шпијунирање у Челтенхаму крај Лонодона. У пресуди је поменуто да у Британији већ 17 година делује „нелегалан“ режим праћења и прикупљања података, укључујући ту и телефоне и сајтове. Експерт за ову област др Биној Кемпмарк објашњава да понашање обавештајних служби и њихових агенција води непогрешиво до ситуације у којој ће Велики Брат, у име „светог принципа“ слободе и безбедности грађана, увек да жртује ту свету слободу. Реномирани колумниста и политички аналитичар Метју Парис сумира ситуацију: „Никада нисам ни имао илузију да је моја активност на интернету искључиво моја, приватна ствар. Нити пак знам некога ко у ту приватност још верује.“

 

МЕХАНИЗАМ (БЕЗ) КОНТРОЛЕ Нови режим (закон) који одобрава упад у приватне комуникације грађана (са свим формалним ограничењима), а у име грађанинове безбедности и приватних слобода, захтева, истина, одобрење министра унутрашњих послова за сваки индивидуални случај и, уз то, посебно одобрење суда. Судије су ту под контролом високог судског лица, тзв. „комесара истражних овлашћења“. Истовремено, суд (односно судије) има право вета на одлуку министра унутрашњих послова да покрене неки процес, када је реч о налогу за упад у област приватних права грађана.

На овај начин, правна еквилибристика увек доводи до жељеног циља – све је законски покривено, али, чује се са многих стручних страна – мало где је у судској историји забележено да држава коректно контролише саму себе, поготово када је у питању „виши интерес“. Тај „виши интерес“, често крајње апстрактан, а махом завијен у мистерију, нема обзира за приватност и грађанске слободе. Правни тумачи овакве фарсичне методе укидања грађанских слобода у име заштите грађанских слобода називају ово „дисфункционалним бесмислом“ који је – како анализира канадски „Глобал рисерч“ – „приближио Британију првокласном светском систему пуне контроле грађана“ и учинио је „узором за деспотске земље које вапе за овако духовитом камуфлажом удара на грађанске слободе и људска права“.

Бивша министарка унутрашњих послова и садашња председница владе Тереза Меј објашњавала је недавно како „британска влада нема никакву дилему да је тренутни свет опасно место“ и да „у ово време повећане безбедносне опасности полиција и службе морају да имају неопходна овлашћења како би осигурали безбедност грађана“. Интернет је – посебно наглашава Мејова – прилика за деловање терориста, па стога „ми морамо да имамо у рукама могућности да одговоримо овом изазову“.

 

ЦЕНА БЕЗБЕДНОСТИ Велики Брат је, дакле, свестан опасности, а грађанин, са његове стране, мора да буде свестан цене коју захтева његова безбедност. Ако прихвати ову жртву као неминовност која осигурава његов мир, Британац нема шта да брине. Велики Брат је ту да чува његов мир…

Нов закон о масовној контроли и прикупљању приватних података гарантује законску могућност да се овај национални посао обави на срећу, мир и безбедност људи од мрачих сила.

Од свих мера из ове сфере бриге о грађанским слободама, подаци из електронске области нису до сада имали приоритет шпијунских служби. Највише због тога што је ова одбрана слободе и приватности захтевала претходно, изричито одобрење ресорних министара и – у највише случајева – специјалног панела од седам „судских комесара“. Таква процедура примењивана је само на екстремно озбиљне случајеве из домена националне безбедности.

Прошле године је британска полиција испоставила судској власти више од пола милиона захтева за прикупљање персоналних и корпоративних података. Према писању лондонске штампе, одобрено је „само“ 2.700 захтева за пресретање електронских и телефонских разговора грађана. Сада је влада прешла Рубикон и законски одобрила тајни упад у податке широког спектра и „хаковање“ велике групе „објеката“. При томе задржава и право да „накачи бубице“ на сваки телефон или лаптоп, а све то како би се онемогућили терористички напади. Такође ће да се нападне сваки имејл систем изван Британије, у хипотетички тоталитарној страној земљи, уколико се установи да таква држава развија биолошко оружје.

Шта ће даље да се деси отворено је питање. Експерти су једино у консензусу да би за сваки судски налог компанији да објави енкриптичке податке, влада – у случају да јој се то не свиђа – издала мандатни налог да се одлука суда стопира „из виших националних интереса“.

Нова верзија „Повеље њушкања“ постала је важећи британски закон. Председница владе Тереза Меј обећала је, док је још била државни секретар за унутрашње послове, „тоталну контролу“ над субверзивним снагама како би обезбедила спокојан живот Британаца. Мада је у то време Британија већ уживала прилично висок степен те тоталне бриге. Сада јој се обећање испуњава. Уместо некадашње „Повеље њушкања“, Британија, под њеним мандатом, добија Закон о истражним правима владе која ће сада, „за добробит поданика“ да, у реалном времену, прати и сазнаје шта поданик говори, с ким прича, шта смера, где се налази и с ким се дружи… У реалном животу и на интернету.        

[/restrict]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *