ИТАЛИЈАНСКИ ЦУНАМИ НАД ЕВРОПОМ

italija-referendumski-plakatЗа „Печат“ из Милана Марина Муштовић

Референдум о реформи италијанског устава који „налаже Европа“ одржан је у недељу 4. децембра и Италијани овога пута нису насели на добри стари опробани штос медијске манипулације. Нису се чак ни уплашили од учесталих претњи агенција за рејтинг и комплетне владајуће западне номенклатуре који су им забринуто поручивали да им у случају победе „НЕ реформама“ прети апокалипса невиђених размера

У ноћи између 4. и 5. децембра, после објављивања званичних резултата референдума по којима се против уставних реформи у Италији изјаснило око 60 посто гласача, италијански премијер Матео Ренци обратио се јавности и са сузама у очима поручио: „Све сам учинио да победи ова дивна реформа, али нисам успео! Преузимам пуну одговорност за пораз и сутра подносим оставку. Моја владавина и политичка каријера ноћас су завршени. Нисам знао да ме Италијани баш оволико мрзе! Жао ми је што нису схватили да се без модернизације не може напред! Тешко ми је. Јер ја сам, ипак, само обичан човек, а не робот.“ Међутим, већ сутрадан, 6. децембра, премијер је променио мишљење рекавши да се не повлачи из политике. На новинарско питање да ли то онда значи да не одлази у Америку као што је дан пре поручио, Ренци је одговорио да је то била само шала и у свом познатом арогантном стилу наговестио жестоки обрачун са издајницима из редова властите странке који су се од самог почетка противили реформама и упозоравали да смањивање значаја парламента уз максималну концентрацију моћи у рукама премијера и његових послушних министара, а под диригентском палицом америчког финансијског дива „Ј. П. Моргана“, може да врати земљу у доба фашизма, када је Мусолини као премијер на сличан начин завео диктатуру. Затим је еуфорично нагласио да је морални победник протеклог референдума у ствари он и 40 одсто грађана који су му указали поверење, прецизирајући да су „троглодити“ из блока „НЕ реформама“ врло сумњива и шаролика дружина састављена од фашиста, антиевропских популиста, Путинових плаћеника и излапелих екстремних левичара који су заједно успели да освоје само 20 одсто гласова више и, с обзиром на непремостиве разлике у политичким програмима, нема шансе да се икада уједине и воде земљу. Обавестио је италијанског председника Серђа Матарелу да већ у фебруару треба расписати ванредне парламентарне изборе. Дошло је до жестоке препирке и то не само између премијера и председника већ и у редовима Ренцијеве Демократске странке, која се дефинитивно поделила на два крила. За среду 7. децембра у поподневним часовима (дакле, непосредно уочи закључивања овог броја „Печата“ – прим. аут.) заказана је и ванредна седница партијског врха, односно оштра борба између присталица Матеа Ренција и дисидената окупљених око некадашњих лидера странке Масима Далеме и Пјера Луиђија Берсанија. Централна тема расправе је чија је Демократска странка, односно која од две сукобљене стране треба да буде избачена.

[restrict]

ПУСТА ОБЕЋАЊА Када је 39-годишњи Матео Ренци 2014. постао најмлађи премијер у историји Италије, обећао је Италијанима ново економско чудо и представио се као скромни човек „антисистема“ који ће потпуно срезати прескупу и паразитску државну бирократију и реформисати застареле државне институције што коче напредак земље и бољи стандард грађана. У председничку палату Киђи први пут је дошао у фармеркама и кожној јакни и изјавио да му не треба службени аутомобил, шофер и полицијска пратња. „На посао ћу долазити бициклом, а моја заштита биће сам народ који је уз мене“, изјавио је тада пред ТВ камерама, тако да су се многи наивно понадали да се најзад појавио неко другачији; неко ко политичку функцију неће користити искључиво за властито богаћење и лагодан живот и успут само продавати маглу обећавајући боље дане бирачком пуку.
Нажалост, убрзо је уследило разочарање: не само што је бицикл замењен новим возним парком лимузина са затамљеним стаклима већ је на премијеров захтев из државног буџета за 2015 годину, уместо за оронуле државне школе и болнице, издвојено 200 милиона долара за куповину луксузног ербас авиона 340-500 за његова интерконтинентална путовања. „Авион је купљен врло повољно, на лизинг“, правдао се тада попут детета ухваћеног у крађи бомбона. Међутим, ретки преостали слободни медији су га одмах демантовали објавивши вест да ова његова „најновија играчка“ пореске обвезнике дневно кошта 40.000 евра. Уследио је још већи скандал када се сазнало да Матео Ренци, који јавно проповеда неопходно кресање буџета и тако потпуно укида социјалну државу, службеним авионом и хеликоптером са својом породицом и пријатељима одлази на скијања, као и да од његових честих луксузних путовања по свету, ради наводног поправљања италијанског имиџа и промицања „made in Italy“, италијанска економија не да нема никакве користи него напротив – из дана у дан све више посустаје.
Али Италијане су посебно иритирале његова бахатост и ароганција, као и све већа жеља за потпуном моћи и контролом свега и свачега. Стога је вероватно тачно мишљење неких независних аналитичара да је Ренци и расписао референдум како би, у ствари, само ојачао властиту моћ, како у држави, тако и у самој странци, са циљем да се коначно ућуткају сви критичари и законски забране неслагања за доношење одлука које ради „ефикасности“, а све због бољитка нације, треба да доноси само један човек – то јест он. Иначе, током исцрпљујуће вишемесечне референдумске кампање премијера су, где год се појављивао, чували кордони наоружане полиције која је у више наврата морала да интервенише и да га пендрецима брани од разјарених грађана.

КРАЈ ЈЕДНЕ БАЈКЕ Референдум о реформи италијанског устава који „налаже Европа“ одржан је у недељу 4. децембра, и Италијани овога пута нису насели на добри стари опробани штос медијске манипулације. Нису се чак ни уплашили од учесталих претњи агенција за рејтинг и комплетне владајуће западне номенклатуре који су им забринуто поручивали да им у случају победе „НЕ реформама“ прети апокалипса невиђених размера. Ништа нису помогли ни силни милиони потрошени на прореформску кампању, с обзиром на то да је маркетиншки геније и спин доктор Џим Месина, специјални саветник премијера Матеа Ренција и човек од поверења Хилари Клинтон, успео само да додатно изиритира већ довољно бесно бирачко тело које је одлучило да искористи своје још увек важеће демократско право и да се побуни и заокружи НЕ.
И то не само НЕ против нових реформи већ првенствено јасно НЕ против премијера и његових министара који су у 1.115 дана своје владавине успели да униште јавно школство и здравство и да некадашњи понос италијанске радничке класе – Закон о раду – сведу на својеврстан робовласнички радни уговор по којем радник, иако више нема никаквих права и бенефиција, треба да буде срећан што уопште ради и да при том добро пази како се понаша, пошто ће у случају „недисциплине“ врло лако бити замењен неким очајником из све бројније армије незапослених корисника јавних кухиња и прихватних центара за бескућнике. Одмах после победе „опције НЕ“ огласила се Сузана Камусо, председница највећег италијанског синдиката ЦГИЛ, поручивши да под хитно треба укинути Ренцијеву превару звану „Jobs Act“ и тако вратити достојанство радницима.
Ренцијев пораз је уједно и пораз европског естаблишмента и његове пропале бајке о мултикултурном рају и неконтролисаном досељавању афричке и азијске сиротиње, која за већину Италијана представља озбиљан проблем, а не богатство како то тврди владајућа номенклатура. Ово је и велика победа италијанских евроскептика окупљених око тренутно водећих политичких странака: „Покрета пет звездица“ и „Лиге за Север“, којима је доста овакве Европске уније у којој се уместо о озбиљним проблемима (незапосленост, неконтролисане миграције и све веће сиромашење локалног становништва) данима расправља о квотама за лов на сипе и лигње у Медитерану, димензијама поштанских сандучића и патлиџана и тиквица које се узгајају на територији ЕУ.
Наиме, након објаве референдумских резултата лидер декларисане евроскептичне „Лиге за Север“ Матео Салвини огласио се врло провокативним твитом: „Viva (Живео) Trump, viva Putin, viva Marine Le Pen e viva Lega.“ Уједно, он је одмах затражио и ванредне изборе нагласивши да је народ на референдуму јасно ставио до знања да жели промене и да више нема стрпљења да слуша лажи италијанских шарлатана и трпи уцене њихових ментора из Брисела. Ванредне изборе затражио је и лидер „Покрета пет звездица“ Бепе Грило који је најавио и хитно расписивање референдума на којем ће се грађани изјаснити да ли су за излазак из зоне евра и овакве нехумане Европске уније. Том приликом, Грило се посебно окомио на познате новинаре и режимске интелектуалце и поручио им: „Месецима лажете народ, удварате се номенклатури и плашите нас апокалипсом уколико се побунимо. Резултат референдума је дефинитивни распад једне преварантске ере, а уједно и ваша апокалипса!“
Марине ле Пен је одмах честитала Италијанима на храбрости што су одбацили ЕУ ланце и диктаторе, односно њихову марионету Матеа Ренција. Стигле су срдачне честитке и од и „оца брегзита“ Најџела Фараџа који је поручио: „Ваши гласови су права правцата базука којом сте погодили италијански корумпирани фило-ЕУ естаблишмент и њихове менторе у Бриселу. После брегзита и победе Доналда Трампа, ви сте трећи цунами који ће озбиљно уздрмати бриселску тврђаву лажи и превара!“
Међутим, реаговали су и италијански мејнстрим медији и зазвонили на узбуну оптуживши Владимира Путина да директно утиче на италијанско бирачко тело тако што преко све гледанијег ТВ програма „Раша тудеј“ шири дезинформације. А поменуте „дезинформације“ били су прилози о бројним протестима италијанских грађана који су премијера Матеа Ренција током референдумске кампање углавном дочекивали псовкама и порукама: „Скини се са грбаче и иди кући!“ Наиме, државна италијанска телевизија РАИ, али и већина тзв. независних телевизија, максимално су се трудили да отворено навијају за премијера и сакривају право стање ствари – огромно народно незадовољство које се очитовало на референдуму.

ОТРЕЗНИМО СЕ ЉУДИ Без обзира на тренутну еуфорију због победе демократије, Италија се, ипак, налази у незавидној ситуацији због врло конкретних проблема: високог јавног дуга (133 одсто од БДП-а), 360 милијарди евра дуга осам несолвентних банака према инвеститорима и пре свега због неопходног и хитног усвајања државног прорачуна за 2017. који ће у много чему условити и потезе међународних инвеститора, односно предатора. За сада су у опцији три сценарија, али још увек се не зна како ће се завршити новонастало италијанско безвлашће. Први је да председник Серђо Матарела затражи од премијера у оставци да остане на функцији док се не изгласа државни прорачун за 2017. годину или да сам формира нову владу коју ће (његова) већина у парламенту подржати. Други могући сценарио је техничка влада од које сви грађани стрепе, имајући у виду искуство од пре неколико година, када се техничка влада Марија Монтија без имало милости усудила на врло драстичне потезе, односно на урушавање социјалне државе и сурову реформу пензионог система. Трећи сценарио су ванредни избори против којих се већ изјаснио Брисел, с обзиром на то да су тренутно, према резултатима политичких анкета, водеће странке у Италији евроскептични „Покрет пет звездица“ (М5С) и „Лига за Север“, која такође тражи излазак из Европске уније. Ванредне изборе захтева и премијер Матео Ренци уверен да ће после чистке у властитим редовима добити поверење грађана и успети да реализује све своје реформе. Иначе, у „експертским анализама“ након италијанског референдума, идентично као и у Великој Британији и Сједињеним Америчким Државама, инсистира се на познатом детаљу да су грађани из високе средње класе, дакле образованији и „упућенији“ у политику, масовно подржали модерне реформе, док се „необразована светина“ повела за популистима и евроскептицима. Међутим, и ова лаж је врло брзо разоткривена пошто је „Покрет пет звездица“ доставио званичне резултате истраживања јавног мњења по којима је против Ренцијеве реформе гласало 66 одсто факултетски образованих Италијана. Такође, Матео Ренци, чији је изборни слоган својевремено био: „Дајмо шансу младима“, требало би да се озбиљно забрине због податка да су управо млади масовно гласали против њега и то алармантних 81 одсто ове популације.
У редовима западног естаблишмента резултати италијанског референдума изазвали су велику нервозу с обзиром на то да су се по трећи пут бирачи на Западу изјаснили против финансијске олигархије и њихових марионета, које под маском некакве демократије пишу и усвајају законе после којих грађани постају све сиромашнији и очајнији. Сада је већ свима јасно да постоји одређена граница до које људи могу да буду наивно стрпљиви и да верују да се „реформе“ доносе у њиховом интересу. Британско, америчко и италијанско НЕ је озбиљно упозорење политичким елитама да је крајње време да озбиљно преиспитају свој однос са бирачима и да престану да их доживљавају као малоумну руљу која ћути и трпи и по позиву послушно излази на биралишта како би се одржала глазура демократије и људских права на која се Запад тако радо позива када остатку света дели лекције и покушава да га преваспита.
Наравно, нико још увек не може да даје сигурне прогнозе како ће се завршити „италијански цунами“. Сигурно је да не треба очекивати да се деси чудо преко ноћи и да ће се ситуација драстично променити, поготово што је политика у Италији већ деценијама сведена на фарсу. Наиме, људи су уморни и разочарани, све мање верују политичарима, а посебно су престали да верују онима који много обећавају и представљају се као национални спаситељи. После 20 година спаситељског мандата Силвија Берлусконија и најновијег лошег искуства са спаситељем Матеом Ренцијем, сигурно су нешто научили и постали много опрезнији. Међутим, клима је, ипак, постала другачији, без обзира што се налазимо у фази коју је италијански новинар Марко Траваљо назвао „непредвидљиви тренд“. Непредвидљив зато што није довољно само окупити незадовољнике већ овај спонтани народни отпор треба знати организовати и са јасно зацртаним планом усмерити народ куда и како да иде даље. За сада још увек нема адекватног лидера који би се ставио на чело колоне „побуњеника“, али се зато напетост осећа на сваком кораку, као логична последица деценијских акумулираних фрустрација и накупљеног беса који, уколико се не сузбије, врло лако може да доведе и до уличних немира, а по мишљењу неких аналитичара чак и до грађанског рата. „Рат“ се још увек води вербално, будући да је Матео Ренци успео да завади и подели Италијане у два табора. Због Ренцијевог ДА или НЕ раскидају се дугогодишња пријатељства, растурају се бракови, а не преже се ни од најгорих псовки и најоштријих увреда и уличних туча. Ни италијански сенатори више много не бирају речи и не пазе на одговорност коју са собом носи ова престижна државна функција. Тако је сенаторка из редова Ренцијевих присталица Лаура Пупато увредила 20 милиона Италијана поручивши им преко твитера: „Када боље размислим, тачно је да је дошло до правог одлива мозгова из Италије у иностранство. Само је у тој изборној јединици убедљиво победила опција ’ДА за реформе’.“
Ни Ђорђа Мелони, лидерка екстремне десничарске странке „Fratelli d’Italia“ није била много елегантнија и одмах јој је одговорила: „Пакуј кофере, па им се и ти придружи када си тако паметна.“

[/restrict]

Један коментар

  1. Vreme je da se ova Evropa konačno raspadne u ime Boga. Šta su sejali neka to i požanju.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *