Koja je veza između učestalih zemljotresa na Novom Zelandu i nekontrolisanog bušenja tla od strane nestručnih naftnih kompanija?
Serija zemljotresa na Novom Zelandu privukla je pažnju seizmologa i nezavisnih istraživačkih timova, zabrinutih zbog otkrića da se ne radi o prirodnom pomeranju tla već da su zemljotresi – kao onaj u oblasti Kenterberi 2011 – nastali usled besomučnog, nekontrolisanog bušenja tla od strane naftnih kompanija.
ZONA SMRTI S obzirom na to da je Novi Zeland sa svojih 15 bazena bogatih naftom i zemnim gasom svrstan u četvrtu po veličini ekskluzivnu ekonomsku zonu, ne čudi što kompanije ubrzano zauzimaju pozicije kako bi se dokopale prava na istraživanje i eksploataciju prirodnog bogatstva zemlje.
Uz svesrdnu pomoć Vlade i korumpiranih političara, naftne kompanije su duž priobalnog pojasa počele da otvaraju bušotine, kako pod vodom, tako i na kopnu, dok u unutrašnjosti ostrva fraking tehnologijom istiskuju zemni gas iz škriljaca. S porastom broja bušotina raste nezadovoljstvo lokalnog stanovništva koje jedinu perspektivu vidi u pobuni ili u napuštanju zemlje predaka. Suočena sa rastućim buntom, Vlada angažuje sve veće policijske snage, štiteći interese kompanija kako se ugovorima i obavezala.
U oblasti Kenterberi niču bušotine kompanije Anadarko petroleum, poznate po javašluku, nestručnosti i neodgovornosti što je dovela do ekološke katastrofe u Meksičkom zalivu. Istraga je utvrdila da je do izliva nafte došlo zbog neadekvatnih mera zaštite pri bušenju na neuobičajeno velikoj dubini, a krivci su se izvukli sa mesta zločina uz priznanje da ne znaju kako da saniraju bušotinu i zaustave naftu.
Napustivši mesto zločina Anadarko se bacio na novu žrtvu, najavivši (2012) da će – nakon seizmičkih ispitivanja morskog dna – započeti bušenje „vrlo, vrlo duboke bušotine – preko hiljadu metara duboke“. Zalivski eksperiment se ponavlja, iako kompanija nema rešenje za sanaciju eventualnog izlivanja nafte na tako velikim dubinama.
Meksički zaliv je nakon havarije pretvoren u zonu smrti, u kojoj su ostali samo siromašni pripadnici crnačkog stanovništva, a Novozelanđanima preti dodatna opasnost – pomeranje seizmički osetljivog tla zbog sve agresivnije iritacije podzemnih stena. Dinamiku prirodnih tektonskih aktivnosti remeti upumpavanje, pod pritiskom, velikih količina vode pomešane s hemikalijama kako bi se iz škriljaca oslobodio zemni gas. Posledice su zastrašujuće, budući da se u pauzi između razornih zemljotresa, zemlja neprestano trese.
[restrict]AKTIVNOST VOJNE AVIJACIJE Sem Eldorada za naftaše je Novi Zeland pretvoren u poligon za neometano izvođenje geoinženjering eksperimenata. Miris novca i neograničene slobode privukao je najopskurnije centre globalne moći, što u ovoj „slobodnoj“ zoni otvara neslućene mogućnosti.
Predstavnici starosedelaca plemena Ngai Tahu, nastanjeni u regionu Krajstčerč, tvrde da vlada nema nikakvu strategiju za očuvanje prirodne sredine, niti je primorala kompanije da na bilo koji način garantuju bezbednost stanovništva. Garancije za zaštitu prirode umesto kompanija daje EPA (Međunarodna agencija za zaštitu prirode), koja takođe ničim nije obavezana da zaštiti stanovništvo. EPA je „tigar bez zuba“ kažu oni čije interese brani, a država je nauštrb građana policiji dala nalog da štiti izvođače radova.
Dosije nepočinstava upotpunjuje Džef Filips koji se intenzivno bavio uticajem antenskih sistema – umreženih širom ostrva – na živa bića, ukazujući na njihovu povezanost sa sve intenzivnijim hemijskim zaprašivanjem iz aviona. Zabeležio je izuzetno pojačanu aktivnost vojne avijacije dan pred zemljotres, nakon čega je nebo bilo išpartano belim trakastim „oblacima“, što su se tokom dana razlili u belu skramu, dok se – umesto Sunca – videla samo mutna, masna aura. Filips je prikupio svedočanstva ljudi koji su tokom zaprašivanja osetili uznemiravajuće simptome nelagodnosti, glavobolje, dezorijentacije, gubitak energije – karakteristične za izlaganje radio-talasima niske frekvencije. Filips je tih dana zapazio prisustvo američkih timova iz „ministarstva za izazivanje katastrofa“: mornaričkih oficira što rade na HAARP instalacijama, direktora FEMA agencije, kao i agenata CIA, koji su došli da potpišu Sporazum o saradnji sa novozelandskom vladom, i preciziraju uslove pod kojima će neometano vršljati pod zemljom, vodom, nad zemljom i nebom Novog Zelanda.
Sve je, čini se, započelo nakon novembarskih izbora 2011. kad je Novi Zeland izložen okupaciji predvođenoj Rotšildima, u čije ruke su predata sva prirodna blaga. Filips imenuje saučesnike: ministra energetike Džerija Braunlija i još nekolicinu u čijim rukama su nož i pogača.
Nedavni zemljotres u oblasti Krajstčerč i dalje se zvanično tretira kao prirodna katastrofa, bez spominjanja podvodnih aktivnosti brodova sa opremom za istraživanja naftnih bazena. Njihova oprema se sastoji iz 24 vazdušne puške, što proizvode impulse niske frekvencije. Ovi zvučni talasi su dovoljno snažni da prodiru do 40 kilometara ispod površine morskog dna, kako bi metodom reflection seismology snimili geološke informacije analizirajući potencijale ugljovodonika. Seizmička aktivnost odvijala se 24 sata dnevno (između 23. februara i 28. marta), što je koincidiralo sa rojem od 2.000 zemljotresa, od kojih je 655 imalo magnitude od 2,8 do 5,9 Rihtera.
Predstavnik Anadarka potvrdio je da su singapurskim brodom MVAquila u tom periodu izvedena seizmička istraživanja „na dve dozvoljene lokacije i jednoj nedozvoljenoj“. Naučnoistraživački tim nezavisnih aktivista postavlja pitanje: da li se radi o prikrivanju prirode zemljotresa u Kenterberiju, koji će grad koštati bilione za rekonstrukciju i sanaciju, i dokle će se tolerisati nasilno uznemiravanje tla. U međuvremenu su pristigli novi zahtevi za fraking u blizini Kenterberija, što će neminovno rezultirati konačnim iseljavanjem stanovništva, uz otvaranje neograničenih mogućnosti za naftaše.
SIMPTOMI JAKOG ZRAČENJA Dodatnu seizmičku (i svaku drugu) opasnost predstavlja istraživački centar Berdling flet, 45 kilometara udaljen od Krajstčerča, opremljen radarskim sistemom za istraživanje atmosfere. Ovde se planira izgradnja lansirne rampe za rakete, sa koje bi se slali sateliti u Zemljinu orbitu. To bi bila prva ovakva instalacija sagrađena u maloj zemlji što ne pripada krugu moćnih sila.
Novozelanđani veruju da je krajnji cilj magnata konačno iseljavanje stanovništva zarad preuzimanje totalne kontrole uklanjanjem nepoželjnih i neprijatnih svedoka. Među onima što su prisiljeni da napuste svoja imanja je i Peni Hargrevs, vlasnica ergele konja u Krajstčerču. Konjogojstvo je Penina porodična tradicija, a njeni konji su osvajali nagrade na mnogim međunarodnim takmičenjima. Međutim, počeli su da obolevaju 1992, kopita su im bila oštećena, postali su dezorijentisani, a svi simptomi su ukazivali da se radi o posledicama izuzetno jakog zračenja. Peni je potom otkrila niz radio-antena, postavljenih u gustom rasporedu širom oblasti, pa je započela intenzivnu potragu za uzrokom pomora konja. Za slučaj se zainteresovao i prof. Abelin, stručnjak za ovu naučnu oblast, da bi na licu mesta istražio efekte RFEMR zračenja, o čemu meštani nisu imali pojma.
Nisu samo konji bili žrtve već je došlo do masovnog obolevanja stanovništva, do te mere da u oblasti izloženoj zračenju više nema starih ljudi. Ostali tavore s transplantiranom jetrom, leukemijom, tumorom mozga i oštećenjima srca. Posebno su ugroženi poljoprivrednici što rade na traktorima, zato što metal povećava negativne efekte zračenja i do 27 puta.
A postavlja se i pitanje standarda za „sigurno izlaganje“, donesenih glasanjem komisije sastavljene od ljudi povezanih s industrijalcima, koji nemaju veze sa zdravstvom. Ovakva politika daje kart blanš vlasnicima antenskih sistema da rade šta žele.
Peni je tužila državu zbog nelegalnih eksperimenata nad stanovništvom Novog Zelanda, na osnovu priznanja Državne komisije o postojanju mikrotalasa štetnih po zdravlje, sa posledicama sličnim onim što su prouzrokovali sidnejski tornjevi i oni u Švarcenbergu. Izveštaj merenja iz 2004. pokazuje drastično povećanje snage predajnika, uz zapanjujuću fluktuaciju snage emitovanja, a vlasnik radio-stanice je u međuvremenu dobio dozvolu za gradnju još jednog tornja. I Peni istražuje mogućnost da se radi o mreži tehnotronskog oružja postavljenog širom Novog Zelanda (izraz za ovo oružje prvi je upotrebio Bžežinski).
Novozelandski autor dokumentarnih filmova Rej Voru pronašao je – po istraživanju vojnih dokumenata smeštenih u nacionalnom arhivu – podatke o testiranju oružja za proizvodnju cunamija u Novoj Kaledoniji i Oklandu, izvedenih u vreme Drugog svetskog rata. Tokom eksperimenta izbačeno je preko 3.700 bombi.
U atmosferi kolonizovanja ove države od strane naftaša i vojne industrije, odigrava se poslednji čin drame: potpisivanje trgovinskog ugovora TPP kojim je američkim korporacijama dato pravo kontrole nad proizvodnjom lekova i hrane, uz neometan uvoz GMO. Uslovi ovog ugovora još uvek su tajna, čak i za članove Parlamenta, i neće biti otkrivani tokom sledećih pet godina.
[/restrict]