Васпитање у рукама Сорошевих курсиста

ucionicaПише Мара Кнежевић Керн

Како је у једној ужичкој школи на примедбу ученице да брак истополних парова није природан наставница грађанског васпитања одговорила својеврсним педагошким насиљем, користећи одмазду као опробани метод

Како је насиље постало заштитни знак новог миленијума, комерцијализација „борбе против насиља“ довела је до омасовљења „борачких организација“ окупљених око ове вреле каше. Под слоганом „не насиљу“ отварају се сабирни центри за прање новца, а бројне владине и невладине организације спровођењем овог политичког пројекта врше својеврсно насиље у школама, проглашавајући ЛГБТ заједницу за угрожену врсту изложену тлачењу, да би у име њихових људских права у образовни систем унели читав низ лекција којима се угрожава право на другачије мишљење. Све агресивније задирање у најинтимније кутке дечје душе најочигледније се манифестује кроз предмет Грађанско васпитање, Тројанског коња за увођење етичких принципа Новог светског поретка.

[restrict]

ПЕДАГОШКО НАСИЉЕ У Основној школи „Душан Јерковић“ у Ужицу, ученицима се, рецимо, ускраћује право на слободно изражавање мишљења о наметнутим темама везаним за сексуалност и ЛГБТ покрет. Генерација која осваја награде на међународним такмичењима нашла се пред насилним утеривањем спорних етичких принципи без права на реплику. Свако ко се усуди да се позове на породично васпитање и традицију предака – што нас је као народ одржала – подвргнут је казни. Непријатан догађај у овој школи одиграо се у одељењу седмог разреда, током бруталног педагошког перформанса на часу Грађанског васпитања, а након реакције једне девојчице на тврдњу наставнице да ЛГБТ заједница има право на грађански брак и усвајање деце, уз опаску да су они „често бољи родитељи од биолошких“. Револтирана оваквим закључком девојчица је стала у одбрану породице и традиционалних вредности, одбијајући насилно изједначавање „неупоредивог“. Деца треба да имају оца и мајку, навела је своје мишљење, не прихватајући идеју да деца расту у експерименталним заједницама какве човечанство не памти. На њен емотивни испад наставница је одговорила својеврсним педагошким насиљем, користећи одмазду као опробани метод, разрађен на курсевима за обуку активиста што ће нас увести у Врли нови свет.

Каштиговање је изведено на следећи начин: наставница је наложила деци да зажмуре, након чега је сваком детету ставила на чело налепницу с различитим ознакама. Побуњена ученица није била обележена. Кад су отворили очи, добили су задатак да се групишу према заједничким ознакама, по принципу „свако своме стаду“. Деца су се попут овчица послушно груписала, само је побуњеник остао без свог стада. Како се осетила кажњена девојчица не знамо, нити знамо какву су поруку примиле овчице, али понижавање је настављено тако што су сви сем ње могли да се врате у клупе. Иако девојчица није „ревидирала“ своје мишљење, дозвољено јој је да седне, што би се могло назвати срећним крајем, да нам искуство не говори да репресија има много софистицираних лица.

gradjansko-vaspitanje-2БЕЗ УВИДА У ГРАДИВО Вратимо се предмету Грађанско васпитање за који не постоји уџбеник, што значи да је родитељима онемогућен увид у „градиво“. У овом простору неограничене и неконтролисане моћи, манипулатори пливају као риба у води. Овим предметом ће као Тројанским коњем у дечје умове бити убачени најопскурнији садржаји. Појмове толеранција, људска права, сексуалне слободе… тумачиће самозвани „педагози“ што су се, као колатерална штета, испилили током „демократских промена“. Родитељима је додељена пасивна улога посматрача као да припадају неком бесловесном људождерском племену, стављеном под старатељство. Нико не може предвидети следећи корак у експериментисању с дечјом сексуалношћу, и кад ће на ред доћи лекција о зоофилији, некрофилији, педофилији, инцесту – као прихватљивим моделима понашања.

Удар на породицу долази из глобалне кухиње и креће се у правцу укидања назива отац и мајка, како би се биолошки родитељи деградирали и сатерали у мишју рупу. Одмазда се врши одузимањем деце онима што сумњају у безбедност вакцина, мајкама што желе да се породе код куће, а људски живот се коначно деградира легализацијом изнајмљивања материце, као инкубатора за штанцовање беба по наруџбини.

Аутор књиге Пропаганда Едвард Бернајс објавио је 1928. упутство за манипулацију људским бићима: „Навике и мишљења маса важан су елемент у демократском друштву. Они који манипулишу тим суптилним механизмом творе невидљиву владу, истинску владајућу силу… Нама се управља, наши умови се обликују, најчешће од стране оних за које никада нисмо чули… нама доминира релативно мали број појединаца који разумеју менталне процесе и друштвене обрасце маса. Они су ти који вуку конце, који управљају јавним мњењем, који обуздавају старе друштвене токове и смишљају нове начине обликовања и усмеравања света.“

А како то функционише у „напредном“ свету може се видети из праксе спровођене у средњој школи у Сан Антонију. Школски одбор је избацио из школе ученицу Андреу Хернандез зато што је одбила да носи чиповану идентификациону картицу. Жигосање је наметнуто у оквиру пројекта Студент локатор, вредног пола милиона долара. Планирано је да се прошири на 112 школа, за шта би школски одбори добили 1,7 милиона долара бонуса од државе. Овај програм је уведен на штету ученика зато што – захваљујући систему за олакшано праћења кретања малолетника – децу могу да прате и педофили. Са чиповања малолетника прешло се на чиповање беба, у сарадњи са педијатрима ЕУ који ће пунити батерија сваке две године. Нечиповано дете биће ничије дете или свачије?

 

ЛЕКЦИЈЕ О ИНЦЕСТУ Уколико се педофили изборе за легализацију својих активности, које је Патриша Хјуит, тадашњи аустралијски секретар за здравство у лабуристичкој влади, окарактерисала као прихватљиве, уз образложење да „још нико није доказао да секс штети деци“, суочићемо се с проширењем школског градива, уз додатне лекције о инцесту за чију легализацију се Хјуитова заложила подржавајући педофилску групу Paedophile Information Exchan.

Кренимо у Висконсин, школа „Меринет“, у којој је за ученике од петог до осмог разреда уведена игра „Пређимо границу“. Током игре се деци постављају најинтимнија питања, везана за односе у породици, на која гласно одговарају, пред свима. Цинкарење родитеља представљено је као забава, а одговара се на питања: да ли се твоји родитељи дрогирају, да ли се опијају, да ли је неко из породице био у затвору, да ли си помишљао на самоубиство…? Иако је званично игра била добровољна, ученици су се жалили да им се прети казном уколико одбију да учествују. Ова игра је послужила да се прикупе информације о политичким и верским опредељењима родитеља, као и о психичком стању деце како би их присилно одвели на психијатријско лечење – мимо пристанка родитеља. 

Насиље над ученицима у државној школи у Конектикату не представља изузетак. Они непослушну децу кажњавају присилном изолацијом и спутавањем покрета, што је забележила државна комисија у извештају из фебруара 2015. године. Инспектори изражавају „значајну забринутост“ због овакве праксе, а насиље се најчешће спроводи над децом с емотивним проблемима и физичким недостацима. Забележено је преко 90.000 случајева везивања и изолације, у последње три године, са више од 1.300 повреда. Драстичан пример кажњавања односи се на деветогодишњег аутистичног дечака који је одбио да каже посетиоцу „Добар дан“, као и кажњавање четворогодишњег дечака са застојем у развоју који је изолован пошто је разбацао играчке по поду. Један тринаестогодишњак је извршио самоубиство након стављања у изолацију, а истрага је утврдила да се ова пракса упражњава широм земље.

Случај девојчице из Србије која се побунила против насилног наметања њој неприхватљивог система вредности и једноумља као задатог кодекса понашања, охрабрује: ослобађањем од страха ослобађамо се од утицаја других, што је опасан револуционарни подухват. Али и Сорошеви курсисти су опасни, зато што нас се плаше. Искористимо предност – природни закони су на нашој страни.          

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *