Суочавање са анатомијом заборава

ИСТОРИЈА И ПРЕИСПИТИВАЊА 

Пише Мила Милосављевић

Да ли је тачно да су „међу многим народима који не знају своју историју Срби једини који знају своју – погрешну историју”!

Трибина поводом 75 година од оснивања злогласног логора Јасеновац и почетка геноцида над српским народом у НДХ „Јасеновац у историографији и књижевности“ одржана је 26. октобра у сали „Иво Андрић“ на Београдском сајму књига, а тим поводом је отворена и изложба „Анатомија заборава“. На трибини су говорили проф. др Србољуб Живановић, (српски антрополог, палеопатолог, председник Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу, председник Фонда за истраживање геноцида и члан Словенске академије наука и умјетности), проф. др Владимир Лукић (оснивач Удружења „Јасеновац – Доња Градина“), Саша Ачић (директор Управног одбора Удружења „Јасеновац – Доња Градина“), проф. др Надежда Винавер (писац, професор универзитета у пензији, приређивач књиге „Јасеновачки логор смрти“), Споменка Кузмановић (Народна и универзитетска библиотека Републике Српске – Бањалука, коаутор изложбе „Анатомија заборава“) и др Маја Радонић, модератор (помоћник уредника Сајма књига и доцент на Факултету за културу и медије).

[restrict]

СТРАХ Како би указао на стравичне злочине почињене над Србима, Јеврејима и Ромима у Јасеновцу, др Србољуб Живановић је посебно за ову прилику допутовао из Лондона где данас живи. Присутнима је описао незамислива злодела која су се одиграла у систему хрватских логора смрти Јасеновац и Доња Градина, наглашавајући да је једина кривица тих невино страдалих људи био њихов идентитет. Док је као млад доцент и члан Државне комисије судских антрополога бивше СФРЈ, 1964. године ископавао остатке настрадалих у Доњој Градини, зарекао се да ће се залагати да се овај злочин никада не заборави: „Уплашили смо се бројева до којих смо дошли – на стратиштима дуж реке, у масовним гробницама које су се простирале на дужини 12,5 километара и ширини 4,5, сложили смо се недвосмислено да ту лежи више стотина хиљада зверски убијених људи – 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома. Прве анализе узрока смрти сведочиле су да је око 20 одсто њих у гроб отишло живо.“ На ископавању су радили три месеца, посебним бушилицама отворили су 100 гробница и после тешког посла изнели су државним органима процену о броју жртава, али тада је све стопирано, а Живановић је морао да емигрира, прво у Африку, па у Лондон, где и данас живи, али је наставио с истраживањем Јасеновца: „Јасеновац, Јадовно, Пребиловци, јаме на Велебиту… нису дело заведених или изманипулисаних људи. То је производ државне политике НДХ и напора целе те државе да физички истреби српски народ. Геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима нису водиле усташе, већ сам врх Католичке цркве на челу с Алојзијем Степинцем. Учествовали су сви – хрватски домобрани, обични сељаци, железничари, а када су изгубили рат, уложили су велики напор да сакрију трагове геноцида.“ Проф. др Владан Лукић, оснивач Удружења „Јасеновац – Доња Градина“, присетио се да је са осам година био сведок страдања 5.000 Срба и да је то вероватно тренутак када се његов животни пут преплиће с јасеновачким злочином. Нагласио је да је комплекс логора Доња Градина био потпуно запуштен и затрављен када је 70-их година прошлог века позван да оснује спомен-комплекс на месту злочина незамисливих размера. Од тада до данашњег дана, он се залаже да се истина о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ обелодани, а жртве добију достојно сећање, да се тако нешто не би никада више поновило. Лукић је истакао да би, као резултат борбе за очување сећања на геноцид који се ту догодио, желео да види изграђена три верска објекта на месту највећег стратишта, и то православни, јеврејски и ромски, јер би они говорили ко ту лежи више од иједног споменика.

ВЕЛИКИ ПРОПУСТИ Пишући предговор за књигу др Николе Николића „Јасеновачки логор смрти“, проф. др Надежда Винавер је морала прочитати бројне историјске публикације, како би била спремна да изнесе свеобухватни суд. Истражујући издања о Јасеновцу, др Винавер је уочила велики пропуст на који указује свим младим историчарима и писцима: како страдања српског народа не би отишла у заборав, било би добро направити свеобухватно издање које би на једном месту сакупило сва сведочанства преживелих, као и све податке који су досад сачувани. Др Винавер је изјавила да многи народи не знају историју свог народа, али да Срби једини знају погрешну историју, као и да се то мора у наредном периоду исправити иницијативом младих научника.

[/restrict]