Страх од алтернативе

МАТЕУШ ПИСКОРСКИ – ПОЉСКИ ПОЛИТИЧКИ ЗАТВОРЕНИК

Пише ЗОРАН МИЛОШЕВИЋ

Пољака Матеуша Пискорског, познатог проруског политиколога и политичра, тајне службе ове земље почастиле су за рођендан 18. маја 2016. године хапшењем, после чега му се губи траг и до данас се не зна његова судбина

Председник партије „Промена“ и директор Европског центра геополитичких анализа, Матеуш Пискорски у Пољској је наводно оптужен за „шпијунажу у корист Русије“. Како је пренела агенција „Њузбалт“, чланови његове партије „Промена“ рекли су после хапшења да не знају ни где се налази, нити су након силних потрага добили било какву информацију од надлежних служби.
Шта су, дакле, разлози хапшења Матеуша Пискорског?

[restrict]

ТРИВИЈАЛНЕ ОПТУЖБЕ Прво се намеће чињеница да се пољска влада плашила младе партије „Промена“ и њеног лидера, па се о њима расправљало и на Савету за националну безбедност Пољске 2015. године, када је, како је тврдио тадашњи министар спољних послова Гжегож Схетина, одлучено да се партија дискредитује, а Пискорски ухапси. Од тада су им лепљене етикете (словенског) национализма (?), нацизма, мржње итд.
Ипак, мајско хапшење Пискорског у Пољској и Русији имало је дејство разорне информативне бомбе. Наиме, Пискорски своје проруске ставове није скривао, па се „оптужба за шпијунирање у корист Русије чинила сасвим логичном“. Но, сходно тој логици, тј. уколико се политичка оријентација подводи под криминал, онда се могу хапсити и проамерички политичари и у Пољској и у Русији или у било којој другој држави. Другим речима, оптужба је тривијална.
Осим тога, Пискорски, сем разорних јавних иступа у којима је критиковао политику САД и владе Пољске, није имао приступ важним државним тајнама. Годину пре хапшења оштре речи на рачун политике владе своје земље углавном је износио с руских ТВ екрана (па је постао изузетно популаран у Русији), јер му је исто било онемогућено у домовини. То је, свакако, за евроатлантску Пољску био „бич божји“. Такође, пољски врх је трпео критике из Брисела и Вашингтона због учешћа Пискорског у мисији међународних посматрача током референдума на Криму, а када је у Варшаву позвао министра спољних послова Доњецке Народне Републике Александра Кофмана (у Пољској представљен као шеф спољних послова „доњецких терориста“), цела Унија и Пољска, са свим државним апаратом, дигли су се на ноге да спрече ову посету, односно да убеде јавност да је владина одлука о ускраћивању визе исправна.
Будући да ни у медијима нису откривени никакви детаљи шпијунске работе Пискорског, аналитичари су развили вероватну верзију разлога његовог хапшења.
Пискорски је ухапшен пред самит НАТО-а, планиран за 8. и 9. јун 2016, дакле, пред догађај коме је пољска влада дала фундаментални значај. Суштински, самит је у опозиционом делу тамошње политичке јавности представљен као „сведочанство америчке војне окупације Пољске“, при чему је најгласнији и најаргументованији (кажу и најубедљивији) у тој тврдњи био управо Пискорски, иначе заговорник (као и његова „Промена“) изласка Пољске из НАТО-а и њеног уласка у Евроазијски савез. То је пак странци привукло многе младе, али и старе носталгичаре за „добром комунистичком прошлошћу“. Но, пољској влади је, очигледно, засметала намера Пискорског да током самита НАТО-а у Варшави спроведе контрасамит, са циљем да започне процедуру регистрације референдума за промену Устава Пољске, како би се забранило присуство страних војски на територији државе. На контрасамит долазак су пријавили и разни покрети и партије других држава које су окупирале НАТО и САД (Румуније, Мађарске, Чешке и Словачке. Елем, како би се спречио скуп, сматрају аналитичари, Пискорски је ухапшен. Али зашто није пуштен?

КЉУЧНА ЛИДЕРСКА ФИГУРА Власт и даље има разлога да овог политиколога и политичара држи даље од јавности пошто се залаже и за повратак пољском (словенском) идентитету (што значи национализацију банкарског сектора, чијих 80 одсто тренутно држе странци, већ поменут улазак Пољске у Евроазијски савез и уважавање пољске историје током XX века).
Без Пискорског партија „Промена“ не представља опасност, јер је чини омладина (млади комунисти, фудбалски навијачи, студенти), која без лидера нема потребну политичку снагу. Поред тога, у „Промени“ важну карику чине бивши полицајци и официри, избачени из службе после „демократских промена“ и носталгични према „комунистичкој прошлости“, преноси „Њузбалт“.
У сваком случају „случај Пискорски“ је крајње индикативан и отвара мноштво питања, а посебно оно о политичким затвореницима не само у Пољској него и у Европској унији уопште. У „постпискорској“ Пољској актуелно је и питање разних спискова невладиних организације које финансирају Запад и НАТО, јер се Пискорски налазио на већини истих. По правилу на тим списковима су заговорници приближавања Русији и евроазијским интеграцијама. Другим речима, смеју ли државе које су у НАТО-у и Европској унији да имају алтернативу?
Према свему судећи не, али то онда обесмишљава демократију.

БИОГРАФИЈА

Матеуш Пискорски рођен је 18. маја 1977. године у Шћећину, Пољска. Доктор је политичких наука (2001) и поред професуре на универзитету бавио се и новинарством, а био је посланик у петом сазиву пољског Сејма (парламента). У политичкој делатности заступа антиамериканизам и сарадњу с Евроазијским савезом.
Од 2002. до 2005. године предавао је на Шћећинском универзитету, затим на Вишој професионалној школи „Collegium Balticum“ и Вишој педагошкој школи Јануша Корчака у Варшави. Године 2008. постао је председник Друштва пољско-венецуеланске сарадње, а радио је у Националном савету радио-телевизије. Од децембра 2009. године до истог месеца 2010. био је заменик директора Пољског еврорадија. Затим је изабран за декана Факултета политичких наука Више школе међународних односа и американистике у Варшави. Објављивао је радове у пољским издањима „Polityce Narodowej“, „Obywatelu“, „Myśli Polskiej“ и „Myśli.pl“.
Политичку каријеру Пискорски је започео крајем 90-их прошлог века у Пољској сељачкој партији из које је изашао 2000. године. Потом је сарађивао с покретом (општесловенског карактера) „Niklot“ (у пољској су оценили да ова организација проповеда „словенски национализам и старословенски паганизам“). Године 2000. посећује Русију, да би потом основао Европски центар за геополитичке анализе.
Године 2005. учествује у парламентарним изборима као кандидат партије „Самоодбрана Републике Пољске“ и добија мандат посланика у пољском Сејму. У парламенту је радио у Комисији за иностране послове, а био је и заменик председника Комисије за измену Закона о Институту националног сећања и закона о реприватизацији. Постао је секретар за медије странке „Самоодбрана Републике Пољске“ 2007. године. На превременим парламентарним изборима исте године није изабран у Сејм, 2009. излази се из поменуте партије и учествује у организацији странке „Libertas Polska“, али се две године касније враћа и улази у председништво.
Био је посматрач током референдума на Криму, а потом је позивао представнике Новорусије у Пољску да говоре о свом виђењу ситуације у Украјини. Затим је 21. фебруара 2015. године изабран за председника нове партије „Промена“ (Zmiana). Тренутно нико не зна где је Пискорски. Није му јавно суђено, а пољски заштитници људских права и припадници његове „Промене“ мисле да га држе или у неком тајном затвору или у некој психијатријској клиници где они немају приступ.

[/restrict]