Печат недеље

Не  путујте кроз Србију

Након што је, пре нешто више од месец дана, у Србији због сумње да је ратни злочинац ухапшен Нехат Тачи, директор косовске полиције за регион Косовске Митровице, наша полиција ухапсила је због истоветне сумње још једног бившег припадника „Ослободилачке војске Косова“, извесног Хиљмија Кељмендија из Ђаковице. Како су јавили косовски медији, Кељменди је ухапшен док се кроз централну Србију враћао у Немачку у којој живи већ 12 година.
„После притварања потпуковника полиције Косова Нехата Тачија неколико недеља раније под политичким оптужбама, ово хапшење Кељмендија је неприхватљиво и доводи у питање процесе који су постигнути током периода дијалога о нормализацији односа“, наведено је у саопштењу Министарства иностраних послова „Косова“, у коме се додаје да ово министарство „позива држављане Косова (сиц.) који из било којих разлога пролазе кроз Србију, да то максимално избегавају у наредним месецима. Истовремено захтевамо и од других земаља у региону и ЕУ да, као и до сада, не узимају у обзир налоге за хапшење Србије за грађане Косова“.

Радо би Србин у војнике

Охрабрујућа вест која сведочи да ипак нисмо изгубили свест о себи и својој држави. Како је јавио Б92, „истраживања показују да је скоро две трећине грађана за поновно увођење обавезног војног рока“, а нарочито је интересантно што је „тај проценат највећи управо међу онима од 19 до 29 година“ које би, наводи Б92, „та обавеза прве погодила“, а заправо обрадовала.
Обавезно служење војног рока, подсећања ради, укинуто је 1. јануара 2011. у склопу реформи наше војске спровођених у америчком интересу (као што је открио „Викиликс“, америчка дипломатска депеша заведена под ознаком 06BELGRADE842), док је на челу српског Министарства одбране био новоизабрани председник Демократске странке Драган Шутановац.
Тренутно се, изјавио је портпарол Министарства одбране и Војске Србије Јован Кривокапић, „не размишља о враћању обавезе служења војног рока“, али уколико таква одлука ипак буде донета, „ми смо, наравно, спремни да је спроведемо“.
У међувремену је добровољно служење војног рока продужено са (само) три месеца на шест месеци, а због великог интересовања (три до шест кандидата за једно место) уведена су и два додатна рока, тако да се у војску одлази, као некада, четири пута годишње – у марту, јуну, септембру и децембру.

[restrict]

Ко је започео рат у Босни?

Након што нас је Хашки трибунал тихо обавестио да ипак нису Срби испалили гранату на ред за хлеб у Улици Васе Мискина у Сарајеву 27. маја 1992. године – овај злочин, за који су одмах били окривљени Срби, послужио је као повод за увођење санкција СР Југославији које су нам осакатиле привреду – и након што је бивши шведски премијер Карл Билт признао да су босански муслимани, по наговору Сједињених Америчких Држава, осујетили мировни план португалског дипломате Жозеа Кутиљера који је могао да спречи рат у БиХ, са закашњењем од две и по деценије до јавности је стигло и признање да су управо муслимани одговорни за изазивање крвопролића у Босни, и да су то учинили с предумишљајем и по налогу с највишег места.
Сведочећи, наиме, у Приштини на суђењу Насеру Кељмендију, осумњиченом поред осталог и за убиство сарајевског криминалца Рамиза Делалића Ћеле, Фахрудин Радончић, лидер босанског Савеза за бољу будућност и власник „Дневног аваза“, рекао је да је прва жртва рата, сарајевски Србин Никола Гардовић, пала по налогу Алије Изетбеговића.
Николу Гардовића, убијеног на свадби његовог сина пред старом српском црквом на Башчаршији 1. марта 1992. године, у дану одржавања референдума о отцепљењу БиХ који су Срби бојкотовали, убио је наочиглед свих присутних Делалић, што је касније и јавно признао. А ново светло у овај злочин, после кога су Срби и почели да се самоорганизују и подижу барикаде, сада је унео Радончић, навевши да је Делалић убио Николу Гардовића по налогу Странке демократске акције и њеног тадашњег лидера Алије Изетбеговића. Касније ће, тврди Радончић, Делалића ликвидирати „бошњачка државна мафија по налогу Алије Изетбеговића, како не би открио десетак политичких убистава која је починио, како је сам изјавио два дана пре убиства, у ексклузивном интервјуу ’Слободној Европи’“. Фахрудин Радончић додао је, сведочећи у Приштини, и да је у јавности кружила верзија по којој је Делалић заправо уцењивао СДА да ће открити кога је све убио по њеном налогу, па је зато ликвидиран 27. јуна 2007. године.
Несумњиво је пак да, упркос јавном признању (пред ТВ камерама) да је убио Николу Гардашевића, Рамиз Делалић Ћело за тај злочин никада није одговарао већ га је, напротив, Алија Изетбеговић поставио за команданта 9. моторизоване брдске бригаде Армије БиХ, а поклонио му је и пиштољ с посветом. Имајући у виду Радончићево приштинско сведочење, овакав однос председника и убице постаје кудикамо јаснији, а све јаснија постаје и одговорност за избијање рата у Босни и Херцеговини.

ПРОРУСКИ КАНДИДАТ ПОБЕЂУЈЕ У МОЛДАВИЈИ

Лидеру Социјалистичке партије Молдавије и бившем министру економије и трговине Игору Додону победа у првом кругу председничких избора измакла је „испред носа“. Освојио је 48,2 одсто гласова, док се за његову главну ривалку, бившу министарку образовања, дипломца с Харварда, економисту Светске банке и лидерку партије Акција и солидарност Мају Санду, која се залаже за улазак Молдавије у ЕУ, определило 38,4 одсто гласача. За разлику од ње, Додон је за чвршће везе с Москвом и поништавање трговинског споразума Молдавије и ЕУ из 2014. године. У овој бившој совјетској републици понавља се прича неких држава из ове групе, у којима су нове прозападне владе и представници због огромне корупције и утицаја олигарха изгубили поверење грађана. Молдавија, која има скоро 3,5 милиона становника и најсиромашнија је држава у Европи, први пут после седам година на овим изборима је већински гласала против прозападно оријентисаних политичара. Други круг избора одржава се 13. новембра.

КИНА ПРЕДСТАВИЛА ЛОВЦА ПЕТЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ

Кина је на аеро-митингу у Џухају свету представила свој нови борбени авион пете генерације „Ченду Ј-20“. Овај авион представља оно најбоље што кинеска војна индустрија тренутно може да понуди и требало би да буде ривал америчким моделима „Ф-22 раптор“ и „Ф-35 лајтнинг“. У авионе пете генерације спадају летелице које, поред осталог, имају „стелт“ технологију, то јест тешко их је уочити радаром. Амерички „Ф-22“ је званично једини оперативни авион пете генерације на свету, произведен је у 195 примерака, док је у развоју, поред „Ф-35“ и „Ј-20“, и руски „Сухој ПАК ФА“. Представљање новог типа летелице било је ненајављено, а гости из 42 земље присутни на аеро-митингу могли су само да виде како два авиона прелећу небом. Технички детаљи авиона још нису познати јавности. Тајна тестирања овог авиона започета су 2011, а очекује се да би у оперативну службу могао да уђе до 2018. године.

Дрскост по Хочевару

Неке симетрије се просто не могу повући па чак и да иза њих стане сваколика стручна, хришћанска јавност. Иза историјског изједначавања надбискупа геноцида Алојзија Степинца и српског светитеља владике Никола Велимировића стао је тек један човек –надбискуп Хочевар. Осврћући се на рад заједничке комисије која проучава историјску улогу Aлојзија Степинца, Хочевар је рекао да се католици јако чуде како то да се од њих захтева толико проучавање, а није се поступило на исти начин када је СПЦ проглашавала своје свеце.
„Aко би се истим критеријумима проучавали свеци које је прогласила СПЦ, да ли би они били задовољни? Знамо да, на пример, ни у самој српској јавности није било јединственог мишљења око канонизовања владике Николаја Велимировића, али он је, ипак, уврштен у ред светих без дубљег разматрања тих замерки.“
Да ли се могу поредити ратни злочинац, члан хрватског Сабора са чијим је благословом преко 1.400 римокатоличких свештеника у НДХ лично клало, убијало и насилно покрштавало православне Србе са Светим владиком Николајем, исповедником вере који је у време Другог светског рата био утамничен у логору Дахау?
Један је усташки викар који је у хрватском сабору гласао за расистичке законе након чега је у излозима продавница у НДХ продавано месо убијене српске деце с натписом „Српско месо један динар“, други је говорио да се Срби никада не смеју светити за оно што су доживели у Другом светском рату од бивше браће Хрвата. Да ли постоји већа вододелница између римокатолицизма и православља од потока српске крви над којим је ћутао Степинац, духовни креатор а често и непосредни извршилац прозелитизма са геноцидним ликом? Догматске разлике овде падају у други план.
Октроисање истине о Алојзију Степинцу не чини Степинца ближим небу. Али када говори о Степинцу, бискуп Хочевар и не мисли на небо (то је у Ватикану одавно ствар административне одлуке) већ на овоземаљско опошљавање релативизације не само улоге једног човека у страшном страдању већ и самог страдања.

[/restrict]