ОСИГУРАЈТЕ БУДУЋНОСТ

Удружење осигуравача Србије покреће едукативну кампању

dusko-jovanovicРазговарао Зоран Цветановић

Српско тржиште осигурања је неразвијено, о чему речито говори и податак да је по премији животног осигурања по глави становника наша земља међу последњим у Европи, каже у разговору за „Печат“ Душко Јовановић, генерални секретар Удружења осигуравача Србије

Српско тржиште осигурања је перспективно и константно расте. Међутим, његова главна карактеристика је лоша структура, односно мало учешће животног осигурања у поређењу са неживотним, као и високо учешће обавезног осигурања у сегменту неживотних осигурања. Отуда и општа оцена да је српско тржиште осигурања неразвијено, каже у разговору за „Печат“ Душко Јовановић, генерални секретар Удружења осигуравача Србије. Јовановић подсећа да смо, примера ради, по премији животног осигурања по глави становника међу последњим у Европи. У развијеним државама просечан број полиса осигурања по особи је пет до шест, а код нас тек 1,5. Годишња премија осигурања по становнику у Србији је нешто изнад 90 евра, у Хрватској је око 270, а у Словенији 964 евра.
Због чега српско тржиште осигурања не остварује већи и бржи раст?
Бржи развој сектора осигурања у Србији успоравају низак животни стандард, неликвидност привреде и недостатак културе осигуравања, односно непознавање предности осигурања. На прва два узрока, као Удружење осигуравача Србије, не можемо директно да утичемо. На едукацију и подизање нивоа свести о предностима осигурања можемо. Управо зато, полазећи од тога да многи нису довољно информисани, да не познају предности осигурања, те сумњају у превару или мисле да је осигурање скупо, одлучили смо да покренемо свеобухватну кампању „Осигурај будућност“.
Неуобичајено је да Удружење, попут вашег, покреће едукативну кампању. Који је циљ?
Наш циљ је да грађанима и привредницима објаснимо предности осигурања и преузимања одговорности за себе и своју будућност. Желимо да покажемо да се осигуравањем себе или своје имовине улаже у оно што је највредније, а то је будућност.
Код нас се осигурава само оно што се мора. Најбољи пример, нажалост, јесте осигурање имовине од поплава или других елементарних непогода. Ни после катастрофалних последица мајских поплава 2014. године, ситуација се није поправила. Тада је просечна штета по домаћинству износила око 15–20 хиљада евра, а држава је помогла са по две до три хиљаде евра. Да ли је то било довољно да се штета санира? Свакако да није. И поред тога, број полиса осигурања није се битно повећао, а поплаве су нам се догодиле поново. Поуке нису извучене, јер грађани и даље не осигуравају имовину од последица временских непогода, верујући да ће их непогоде заобићи или да ће им држава помоћи и надокнадити штету.
Али један од главних аргумената неосигураних грађана, када објашњавају зашто се нису осигурали, јесте цена полисе.
Према неким рачуницама, просечна цена полисе осигурања којом би се стан или кућа заштитили од поплава или других елементарних непогода износи око евро по квадрату за годину дана. Сложићемо се да то није огромна сума и да није превелик удар на кућни буџет. Штета од поплава може да буде огромна и ненадокнадива.
Ипак, низак животни стандард је међу основним узроцима неразвијености тржишта, што сте и сами поменули.
Може ли то да се превазиђе?
Свесни смо чињенице да живимо у доба када се од једног динара праве два и када осигурање није високо на листи приоритета. Међутим, уверени смо да константном едукацијом грађане можемо да мотивишемо да више брину о себи, својој сигурности и будућности. Кампања ће приближити осигурање као нашег савезника, некога ко ће нам помоћи у невољи. Осигурање није непотребан трошак, како га већина људи доживљава. На сликовит начин кампањом „Осигурај будућност“ показаћемо да је живот заиста у нашим рукама. Бити осигуран значи бити миран, а бити неосигуран значи бити изложен већем ризику од могућих проблема и материјалних губитака.
Да ли држава, у случају елементарних непогода и великих штета које претрпе многи људи и бројне породице, може да помогне и колико?
Код нас се од државе очекује да нам обезбеди материјалну сигурност и осигура будућност. Међутим, нигде у свету држава не надокнађује трошкове уништених усева или оштећених домова. Једно је помоћи људима у невољи, а друго надокнадити штету. То раде осигуравајућа друштва. Али да би неко осигурао имовину или купио полису животног осигурања, треба му објаснити да су тиме његова имовина, летина, живот…, односно уложени новац сигурни. Купити полису осигурања значи да смо ризик од штете пренели на друштво за осигурање. Тиме смо ми, или наша имовина, постали заштићени од могућих проблема и губитака. Ако говоримо о полиси животног осигурања, то није бачен или ризично уложен новац већ нека врста штедње, инвестиције. Да бисмо све то појаснили, покрећемо кампању „Осигурај будућност“.
Често се говори о томе да ако данас направите добар избор, нећете морати о томе да размишљате сутра. Урадите нешто на шта ће вам „будуће ја“ бити захвално. Будућност јесте у вашим рукама. ОСИГУРАЈТЕ БУДУЋНОСТ!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *