ITALIJA NA PREKRETNICI

NOV HLADAN TUŠ ZA DEMOKRATIJU

Za „Pečat“ iz Milana MARINA MUŠTOVIĆ

Italija 4. decembra izlazi na birališta i pred njom je istorijska odluka: DA ili NE za promenu ustava. Premijer tvrdi da su ekonomske aktivnosti zemlje blokirane upravo zbog administrativnih prepreka koje nameće ustav iz 1948, tako da ga pod hitno treba prilagoditi izazovima modernih vremena. Po mnogima, ovo nije samo običan referendum već pre svega test za vladu premijera Matea Rencija, ali i za italijanski ostanak u Evropskoj uniji, s obzirom na to da se povećava broj nezadovoljnih građana koji uviđaju da su njihova demokratska prava iz dana u dan sve više ugrožena

Italijanska levica je donedavno imala disciplinovanu bazu, spremnu da po potrebi protestuje i izlazi na ulice ili da poslušno sedi kod kuće i ćuti. „Angažman“ je direktno zavisio od toga da li je politička leva opcija bila u opoziciji ili na vlasti. Fleksibilni radni ugovori (nadničenje plaćeno po satu rada bez ikakvih beneficija i prava), ukidanje člana 18 italijanskog radnog zakona (po kojem poslodavac bez opravdanog razloga nije mogao da otpusti radnika), pomeranje starosne granice za odlazak u penziju na 67 godina (sa tendencijom da se radni vek produži i do 70, pa čak i 75. godine), uništavanje javnog školstva i zdravstva, ukidanje socijalnih davanja, dakle sve ono na šta se ni najcrnja desnica ne bi usudila ni da pomisli, vladajuća levica je uspela da realizuje bez problema upravo zahvaljujući pasivnosti i naivnosti svoje poslušne baze.

Posle ovih surovih reformi, koje su drastično uticale na standard građana, nedavno je usledio nov „hladan tuš“ – predlog za još jednu reformu, ovoga puta italijanskog Ustava koji je, po tvrdnjama „progresivnih snaga“, zastareo i prevaziđen, te stoga koči nove investicije, izlazak iz krize i bolje dane za ekonomski posustalu Italiju. Predlog u parlamentu nije dobio dvotrećinsku većinu, tako da je premijeru Mateu Renciju jedino preostalo da pozove građane da izađu na birališta i sa „da“ ili „ne“ odgovore na referendumsko pitanje: „Prihvatate li ustavni zakon koji se odnosi na ukidanje dvodomnog sastava parlamenta, smanjenje broja poslanika, ukidanje CNEL-a (Nacionalno veće za privredu i rad) kao i na izmenu V poglavlja u drugom delu Ustava?»

Ustavna reforma predviđa da se smanji moć glomaznog, skupog i neefikasnog Senata bez čijeg odobrenja nijedan zakon do sada nije mogao da bude izglasan i koji je po premijeru bio i glavni kočničar sprovođenja reformi. Smanjuje se broj senatora (sa 315 na 100), a umesto direktnih izbora uvodi se revolucionarna novina: premijer će za senatore imenovati 21 italijanskog gradonačelnika, 74 predstavnika regija i 5 počasnih doživotnih članova. Zbog efikasnije realizacije vladinog programa modernizacije Italije i jačanja centralne vlasti ukida se i 110 italijanskih pokrajina pošto su pokrajinske vlade takođe krive za teško sprovođenje „strukturalnih reformi“. Pored toga, premijer uporno ponavlja da  građani imaju ne samo istorijsku šansu da Italiju promene i pokrenu već i da reorganizacijom glomaznog i skupog državnog aparata godišnje uštede preko 500 miliona evra.

[restrict]

U ČEMU JE PROBLEM? Ideja da se smanje troškovi sama po sebi nije loša i svako razuman će se upitati zašto je predlog za efikasnije i jeftinije funkcionisanje države izazvao niz polemika, otvorenih sukoba i vređanja i podelio italijansko društvo na one koji su za promene i na one koji se tome žestoko opiru. Problem je u tome što su predlozi za izmene napisani vrlo dvosmisleno, tako da se mnogi pribojavaju da je ta konfuzija namerno stvorena kako bi se vešto kamuflirala velika prevara, odnosno prava istina reforme ustava. A to je, nažalost, predaja italijanskog državnog suvereniteta u ruke međunarodne birokratije i pohlepne finansijske elite.

Naime, čim je predočen nacrt novog ustava, odmah su se pobunili  najugledniji pravnici i eksperti za ustavna pitanja i krenuli u stručno demontiranje predloženih izmena. Naglasili su da se ovde radi o najobičnijoj papazjaniji, naručenoj ko zna odakle i ko zna za čije interese i skrivene ciljeve. Javnosti je stavljeno do znanja i da premijer Renci bezobrazno laže da će se reformom uštedeti 500 miliona evra. Po njihovim rečima, s obzirom na to da matematika nije mišljenje već egzaktna nauka, ušteda iznosi svega 50 miliona. Ili, kako je to duhovito rekao poznati italijanski novinar Marko Travaljo: „Ako imamo 50 miliona Italijana s pravom glasa, onda će svako da uštedi taman toliko da u baru popije jednu kafu.“

Takođe, oduzimanje demokratskog prava građanima da direktno biraju senatore i imenovanje partijskih poslušnika na ovu prestižnu i odgovornu državnu funkciju ozbiljno ugrožava demokratiju i podseća na davna i mračna vremena Musolinijeve diktature. Senat se pretvara u puki dekor, neku vrstu debatnog kluba u kojem će se po pozivu okupljati gradonačelnici i regionalni funkcioneri da neobavezno proćaskaju i po potrebi ozakone ono što je premijer odlučio. Ako se ovome doda i potpuno ukidanje pokrajinskih vlada, jasno je da će se odluke donositi brzo i efikasno s obzirom na to da više neće postojati nikakva demokratska kontrola čak i za strateški značajne odluke koje se tiču energetike, vode i infrastrukture…

U prilog ovoj apokaliptičnoj tvrdnji ide i izmena člana 117 po kojem u novoj verziji stoji da sva zakonodavna vlast prelazi na državu osim u slučajevima kada postoje obaveze prema pravilima koje nalažu EU i ostale međunarodne institucije. Prvi put se u jednom nacionalnom ustavu pojavljuje ustavna obaveza po kojoj suverena zemlja mora bez pogovora da se priklanja odlukama Brisela i nadnacionalnih institucija tipa MMF i Svetske banke. Mnogi u ovome vide veliku opasnost za potpuno gubljenje nacionalnog suvereniteta, odnosno direktnu ulaznicu u „klub siromašnih južnih kolonija“.

Inače, autor ustavne reforme po kojoj se od postojećih 139 drastično menja 49 ustavnih članova je Maria Elena Boski (35),  ministarka bez portefelja u vladi Matea Rencija, koja je od 2014. zadužena za sprovođenje vladinog programa ustavnih reformi. U pravničko konstitucionalističkim akademskim krugovima ona je potpuno nepoznata osoba, budući da u njenoj radnoj biografiji osim kratkotrajne advokatske karijere i aktivizma u firentinskoj sekciji Demokratske partije nema ničega što bi ukazalo da je kompetentna da se bavi prekrajanjem ustava, za koji mnogi stručnjaci tvrde da je jedna od najmodernijih i najdemokratskijih ustavnih povelja na svetu. Međutim, detalj da je gospođica Boski kćerka Pjera Luiđija Boskija, poznatog bankara koji u Italiji, bez obzira na umešanost u brojne finansijske skandale, i dalje vedri i oblači, naveo je „zlobnike“ da zaključe da iza nagle i  blistave karijere „novog italijanskog ustavotvorca“ u stvari stoji čuvena i vrlo moćna firentinska masonerija koja iz pozadine vešto povlači konce.

SERVISIRANE LAŽI VIŠE NE PROLAZE Kada je u oktobru raspisao referendum, Renci je bio toliko siguran u svoju pobedu da je na kocku stavio čak i svoju političku budućnost rekavši da će u slučaju pobede „opcije NE“ odstupiti sa dužnosti i potpuno se povući iz politike. Međutim, tada nije mogao ni da pretpostavi da protiv sebe neće imati samo opoziciju iz desničarskih i antiestablišment redova već i dobar deo svog biračkog tela koje je masovno počelo da se buni, udružuje u komitet „NE reformama“, i prvi put u istoriji italijanske levice je odbilo da poslušno sledi svog lidera.

S obzirom na očigledne poteškoće u realizaciji reformi, premijer Renci je angažovao  Džima Mesinu, Amerikanca italijanskog porekla, eksperta za politički marketing i bivšeg savetnika Baraka Obame i Dejvida Kamerona. Mesina će za honorar od šest miliona evra pokušati da ubedi narod da masovno izađe na birališta i glasa za promene i da tako ućutka sva ekspertska zanovetala koja su odbila da se priklone zvaničnoj verziji i već mesecima šire pesimizam i paniku. Krenulo je danonoćno emitovanje sladunjavih propagandnih spotova u kojima defiluju majke sa decom, studenti, mladi bračni parovi, poslovni ljudi i penzioneri skeptično se pitajući ima li nade za njih. Posle krupnog plana svakog od ovih zabrinutih građana pojavljuje se starija i nasmejana elegantna gospođa koja im uz zagonetni osmeh poručuje: „Glasaj za promene i zaokruži DA, jer u protivnom ništa se neće promeniti.“ Ali serija pomenutih propagandnih poruka imala je kontraefekat, pogotovo što se na društvenim mrežama odmah pojavila i poruka komiteta „NE reformama“: „Ne zaboravi da ako zaokružiš DA, glasaš za promene, ali nagore. Naš ustav je najbolji na svetu. Niko normalan ne menja pristojan stan za urušenu šupu.“

Premijer Renci već mesecima neumorno agituje. Samo u proteklih mesec dana održao je preko 70 mitinga, u proseku više i od Če Gevare u vreme borbe za nezavisnost Kube. Ali, sudeći po psovkama, zvižducima i poklicima da podnese ostavku, male su šanse da će uspeti da ubedi razočarane građane da ga ovoga puta poslušaju. Prema rezultatima najnovijih istraživanja javnog mnjenja opcija „NE reformama“ ubedljivo vodi sa 10–15% prednosti, iz čega proizlazi da premijeru još jedino veruju italijanski milioneri: top-menadžeri, bankari i raznorazni selebritiji čije su blistave karijere više uslovljene milošću političkih moćnika nego stvarnim talentom.

Renci je tokom kampanje za reforme ponovio istu grešku kao i Hilari Klinton, misleći da mu je za pobedu dovoljna kontrola nad mejnstrim medijima koji su svi poslušno bili i ostali uz njega. Ali to, očigledno, više nije dovoljno da se ljudi ubede i ponovo poveruju u servisirane laži i njihovu veštačku stvarnost. U redovima demokratske partije i njenih koalicionih partnera zavladala je prava panika, a do još veće panike došlo je u moćnim bankarsko-finansijsko-poslovnim krugovima koji čak polako gube strpljenje i počinju da prete.

 

STREPNJA I NAVIJANJE UJEDINILI MOĆNE Od apokaliptičnog scenarija koji čeka Italiju ukoliko 4. decembra odluči da odbije  promene, strepe i Barak Obama, Angela Merkel i svi visoki funkcioneri Evropske unije koji odavno otvoreno navijaju za uspeh Rencijeve reforme.

Premijer upozorava građane da ne nasedaju na priče koje šire protivnici progresa da su pretnje o italijanskoj propasti samo još jedna u nizu prevara sumnjivih krugova okupljenih oko nekakve fantomske svetske vlade u senci kako bi se građani uplašili i iz straha glasali za promene. Po njegovim rečima, ne radi se ni o kakvim pretnjama, a još manje o međunarodnoj zaveri protiv Italije, već o logičnim i tragičnim posledicama do kojih će dovesti eventualna pobeda „opcije NE“. 

„To su serijske ubice bez milosti koje kradu vašu budućnost, budućnost vaše dece i unuka“, poručuje Bepe Grilo, lider „Pokreta pet zvezdica“, te poziva Italijane da izađu na birališta i pobune se protiv diktature koju preko svog glasnogovornika Matea Rencija nameće međunarodna birokratija i njihovi mentori – belosvetski pohlepni lopovi iz predatorskog i nemilosrdnog sveta visokih finansija. 

Predizborna klima se sve više usijava, a premijer Renci iz dana u dan gubi kredibilitet i popularnost. Da ljudi vide da su mnoge maske definitivno pale, dovoljno govori tvit koji je Mateo Renci dobio od grupe studenata – oni mu savetuju da bi najbolja reklamna poruka za njegovu reformsku kampanju bila: „Bogatite se još više, vi bogati, a ti sirotinjo, crkni kad si glupa pa se nisi snašla.“           

PANIKA U KLUBU MILIJARDERA

O kakvoj je panici u moćnim bankarsko-finansijsko-poslovnim krugovima reč dovoljno govori podatak da je neposredno posle američkih izbora u Milanu održan hitan vanredni sastanak „Blek roka“, svetskog lidera na polju krupnih finansijskih investicija, i da je glavna tema bila velika zabrinutost zbog posledica koju Trampova pobeda može da izazove  u Italiji, ali i u celoj Evropi. Podsetimo da se radi o američkom finansijskom kolosu  s finansijskom moći od 5.100 milijardi evra investicija, dakle daleko više od društvenog proizvoda čak i Nemačke. Svet visokih finansija brine automatski skok kredibiliteta svih antiglobalističkih i desničarskih pokreta i sigurno udaljavanje Evrope od globalističkog i multikulturnog raja bez granica, sa posebnim akcentom na bojazan od približavanja evropskih populista mrskoj Rusiji na koju većina njih gleda sa velikim simpatijama. Inače, milijarderi  iz „Blek roka“ imaju puno poverenje u italijansku političku kastu, a o kakvoj se idili radi najbolje objašnjavaju reči Đermana Detorija, predsednika milanske filijale: „Preko dvadeset godina sa njima sarađujemo bez ikakvih  problema. I jedni i drugi uvek su išli bez krivudanja istim zacrtanim putem, tako da za nas nema nikakve razlike da li će u Italiji na vlasti biti desni ili levi centar.“ Ali zato sve veća preokupacija postaje „Pokret pet zvezdica“ koji podjednako mrzi italijansku  i evropsku političku nomenklaturu, zalaže se za izlazak iz EU i povratak na dobru staru italijansku liru. Po mnogim anketama ovi borci protiv sistema su već postali prva politička snaga u zemlji, s tendencijom da im novi vetar pobuna, poznatiji kao virus trampizma, samo ubrizga dodatnu energiju. „Blek rok“ svim italijanskim biračima savetuje da na referendumu glasaju za promene, tako da se postavlja logično pitanje šta „Blek rok“ konkretno dobija od reforme italijanskog ustava. S obzirom na to da su u Italiji već uložili 53 milijarde evra i da očekuju višestruku dobit u što kraćem vremenskom roku, razumljivo je i njihovo direktno navijanje za vladin predlog. „Tržištima treba stabilnost, bez previše gubljenja vremena na diskusije oko odluka u dosadnim partijama pingponga između različitih državnih struktura. Treba nam osoba za kontakt i efikasnost!“, poručuju iz „Blek roka“, što bi po mišljenju mnogih uglednih ekonomista u prevodu značilo da će u slučaju pobede „opcije DA“ biti dovoljno da telefonom nazovu premijera i saopšte mu spisak svojih želja.

Opciju za promene podržava i njujorška poslovna banka „J. P. Morgan“, koja je u svom zvaničnom dokumentu još 2013. zatražila da se pod hitno u zemljama Južne Evrope izvrše neophodne ustavne promene: „Politički i ustavni sistemi evropskog Juga imaju sledeće negativne karakteristike: izvršna vlast je slaba u odnosu na parlament, centralna vlada u odnosu na regije, a ustavi suviše liberalni – previše štite radnike i dopuštaju im čak i da protestuju. Aktuelni ustavi predstavljaju ozbiljnu prepreku za međunarodni finansijski sistem, tako da su im neophodne odgovarajuće korenite promene.“

Oglasile su se i sve agencije za rejting koje prete da će u slučaju da na referendumu pobedi „opcija NE“ drastično smanjiti kreditnu ocenu Italije, što znači da će italijanske državne obveznice na finansijskom tržištu izgubiti vrednost, a zemlja biti primorana da se sve skuplje zadužuje, i na taj način, polako ali sigurno, klizi u totalnu propast i konačni bankrot.

Prete i međunarodni kreditori i poručuju da će, u slučaju neuspeha reforme italijanskog ustava, doći do novog negativnog šoka za ekonomiju zemlje čiji se javni dug približava alarmantnoj cifri od 133% BDP-a. Ako se to desi, Italiji preti „grčki scenario“ i izbacivanje iz zone evra.

[/restrict]