Велимир Абрамовић – Тајна која је зрацима смрти укинула статус теорије завере

velimir-abramovic-1Разговарала Биљана Ђоровић 

ФБИ јесте објавио тајне фајлове који се односе на Николу Теслу, али мотиви за ову одлуку нису сасвим „транспарентни“. Вероватни разлог зашто се баш сад медијски инсистира на вези Тесла – физичар Џон Трамп лежи у директној подршци најдубљег језгра америчке војске кандидатури Трампа за председника Америке, од кога се очекује да изврши огромне промене, ништа мањег обима од деконструкције Совјетског Савеза

Вирална вест која ових дана узбуркава планету је да је ФБИ „коначно“ објавио тајне фајлове везане за Николу Теслу, и да се то догађа 73 године од како је влада САД запленила научникову имовину (непосредно после Теслине смрти). Декласификовани фајлови објављени су на основу Закона о слободи информација и откривају да су ФБИ и влада САД били веома заинтересовани за Теслина оружја а посебно за „зраке смрти“. О садржају ових фајлова, смислу и значају њиховог објављивања у овом тренутку, Теслином оружју, као и његовом односу са члановима езотеријске светске владе, разговарамо с проф. др Велимиром Абрамовићем, аутором две књиге о нашем научнику: „Тесла – Еволуција свести човечанства“ („Драслар партнер“, Београд) и „Светлост која се никада не гаси“, у издању „Православне речи“ из Новог Сада. Наш саговорник слови и за једног од најбољих познавалаца живота и рада Николе Тесле, и то не само у нашој земљи.

Професоре Абрамовићу, обећали сте да ћете нам већ у првом одговору открити шта је у овој званичној информацији тачно, а шта не? Да ли су ФБИ фајлови заиста тек сада декласификовани? Због чега су у фокусу светске пажње?

ФБИ је фајлове истог садржаја, који су овом приликом постали тако важни и у центру светске пажње, објавио и пре десетак година. Међутим, две чињенице су нове, од којих је прва непотпуна. Реч је о рођеном стрицу Доналда Трампа – Џону Трампу, познатом америчком физичару који је својевремено био и професор једног од најпрестижнијих универзитета у САД – Института за технологију у Масачусетсу (MIT). Он је, заједно с Ричардом Фејнманом, касније лауреатом Нобелове награде за физику, добио на увид и селекцију целокупну Теслину научну заоставштину. Велики део налазио се у магацину Бироа за странце, где је Тесла, још за живота, оставио обилну и сређену научну документацију у 33 велика путна ковчега, да би се они једног дана могли пренети где треба. Највећи део ове документације дошао је у Београд. Одмах после Теслине смрти, ФБИ је по наређењу тадашњег директора Едгара Хувера отворио ову запечаћену документацију и микрофилмовао све документе. Касније се говори само о тридесет ковчега. Очигледно је да 1943. нису могли да нађу још три иста ковчега из 1934; из неког разлога радило се екстремно брзо и вероватно је неко накнадно одлучио да се нешто важно задржи. Други део заоставштине, који је за америчку владу у ратно време 1943. био неупоредиво важнији, налазио се у Теслином апартману (две собе и пространа гардероба) на 33. спрату Хотела „Њујоркер“. Шарлота Мужар, дугогодишња поверљива секретарица Теслиног политички контроверзног нећака Саве Косановића, неколико месеци пре смрти посетила је Теслу у „Њујоркеру“ и о томе оставила писмени извештај. У њеном оригиналном запису, касније мењаном (извор је Теслин архив Лиланда Андерсона), пише се да су врата од гардеробе била отворена и да је до врха била испуњена техничким уређајима, разних величина, којима је Тесла експериментисао до последњег дана. И у радној и у спаваћој соби налазили су се велики и тешки специјални метални ормани у којима су били технички цртежи великих формата, као и Теслин радни сто с више фиока. Ту је био и чувени сеф у коме је по преносу у Београд пронађена само Кресонова медаља и неки већ раније објављени технички списи. Јасно је да за тај и такав садржај, накнадно утврђен приликом отварања сефа у Београду, који је из Америке стигао затворен, без шифре, никакав сеф Тесли не би био потребан.

[restrict]

velimir-abramovic-2О каквој је операцији сада реч? Ако су се догађаји тим „редом“ збивали, шта нам поменути фајлови ново откривају?

Нема сумње да је 1943. Џон Трамп био човек од највишег поверења Војнообавештајне службе Сједињених Држава (DIA), односно Обавештајне заједнице (Intelligence Community), како се и тада звало и сада зове одељење за научна открића. Библиотека ове службе рангирана је у три нивоа и Теслини радови се још увек налазе на том трећем нивоу тајности, тако да ни бројни стручни чланови службе, иако су многи животно заинтересовани за тајне Теслиних открића, до њих не могу доћи, осим уз провере и обавезу које строго искључују сваку даљу јавност.

Суштина је у томе да је наивна и неспроводљива концепција Новог светског поретка као пуког технолошког владања људима и стварима – пре свега колективним умом човечанства – ушла у дубоку кризу научних идеја која не може да се превазиђе без примене Теслиних космолошких решења. Ова решења радикално мењају не само научну парадигму већ и основу постојеће цивилизације. Специјалне службе су напросто присиљене да поред исцрпљених квантно-механичких и бесмислених релативистичких концепата, који и поред огромних напора и финансијских улагања већ деценијама не доносе више ништа ново у фундаменталним истраживањима – укључе и Теслину физику Луминоферозног (светлосног) етра.

Разлог зашто се баш сад медијски инсистира на вези Тесла – физичар Џон Трамп лежи у директној подршци најдубљег језгра америчке војске кандидатури Трампа за председника Америке, од кога се очекује да изврши огромне промене, ништа мањег обима од деконструкције Совјетског Савеза.

Један од управо објављених докумената, писмо од 12. јануара 1943, наводи да је истрагом установљено да је Тесла заправо умро 8. јануара. Како то коментаришете?

Енигму новог датума Теслине смрти, која се не слаже ни с једним податком или сведочењем из тог времена, напросто тумачим познатом езотеријском тактиком збуњивања јавности раздвајањем датума православног Божића од званичног дана његове смрти, седмог јануара, када је преминули Тесла пронађен у хотелској соби. Јер поклапања су заиста апсолутна: у Теслиној црквеној крштеници као дан рођења 1856. уписан је 28. јун, дакле Видовдан, па је много још и то што је умро на православни Божић – испашће да је Тесла научнотехнолошки весник Новог српског светског поретка. Иначе окултне структуре светске моћи веома воде рачуна о симболици бројева: на пример, број на регистарским таблицама аутомобила у коме је 28. јуна 1914. убијен Франц Фердинанд је 118, а Први светски рат завршен је споразумом 11. 11. (19)18. у 11 часова пре подне.

Међу декласификованим документима је и онај који детаљно говори о томе како је владин Биро за имовину странаца (Alien Property Control) одмах након Теслине смрти одузео сву његову имовину, запечатио све чланке и однео их у складиште на Менхетну у Њујорку где се још од 1934. године налазило 30 буради и пакета који су припадали Тесли. Биро је тада запечатио бурад и пакете иако је Тесла био натуралазивани грађанин, тј. добио је држављанство САД. По овом документу влада САД је одмах ставила Теслину заоставштину под јурисдикцију Бироа за имовину странаца, зато што нико други не би могао да се дочепа Теслине заоставштине током наредна два дана. Шта се ту заправо догађало?

Почнимо од најсумњивијег податка у овом ФБИ извештају – због кога су сви њихови агенти који су га састављали истог дана отпуштени из службе и замењени – да су заједно с агентима у хотелској соби „Њујоркера“ 8. јануара 1943. били и представници југословенског конзулата чији им је идентитет непознат. Дакле, могли су то бити и заинтересовани гости хотела, људи с улице, руски агенти, немачки, било ко, осим Јапанаца, толику разлику би ваљда те високостручне особе забележиле.

„Људи из конзулата“ који се спомињу у извештају нису уопште били из Југословенског краљевског конзулата, него домаћи агенти Коминтерне из Питсбурга Мирко Марковић и Срђа Прица. Марковић је интересантан лик по томе што је 1936/1937. учествовао у Шпанском грађанском рату као командант Интернационалне бригаде америчких добровољаца Џорџ Вашингтон, при којој је радио новинар и писац Ернест Хемингвеј. Други светски рат Марковић је провео у Америци издајући у Питсбургу лист „Слободна реч“, који је плаћала Коминтерна и где је у уредништву радио и Срђа Прица, рођени брат фанатичног комунисте Огњена Прице, стрељаног у Хрватској, у Керестинцу 1941. и блиског сарадника чувеног генерала НКВД-а Мустафе Голубића, Стаљиновог повереника за Балкан, који је 1940. организовао атентат на Лава Троцког у Мексику. У листу „Слободна реч“ више пута су објављиване критике Теслиног пријатеља, амбасадора Југословенске краљевске владе Константина Фотића, који је грубо нападан да Теслу одвлачи на страну Краљевске војске у отаџбини. Колико су Фотић и Тесла били блиски, говори чињеница да је за Полу Фотић, малу Константинову кћерку, Тесла написао чувену „Бајку о електрицитету“.

После рата Мирко Марковић је више година провео на Голом отоку, а потом био професор политичке економије на Правном факултету у Београду. Ово је важно због тога што је Теслин нећак Сава Косановић, чије је конспиративно име за везу са НКВД-ом било „Коло“, личко коло, заједно с тадашњим Рузвелтовим потпредседником САД Хенријем Воласом (Рузвелт га је именовао за потпредседника за везу са Совјетским Савезом) написао Теслину изјаву подршке Титу и партизанској борби (коју је поднео Тесли да парафира у јесен 1942). Ова подршка изузетно је сумњива јер је само неколико месеци пре тога, у јулу 1942, краљ Петар Други Карађорђевић посетио Теслу у Хотелу „Њујоркер“. Том приликом научник је младом краљу пожелео брз повратак у отаџбину, дугу и срећну владавину, као и да буде достојан сени свога оца Александра Другог, за кога је Тесла, после атентата у Марсељу 1934. године, написао некролог „Краљ мученик“ у часопису „Тајм“.

У мемоарима објављеним пре тридесетак година Мирко Марковић детаљно описује збивања 8. јануара, тврдећи да је заједно са Савом Косановићем дошао у Теслину собу, где су затекли агенте ФБИ који су чували Теслине ствари. Ту је од њих чуо да је Тесла преминуо дан или два раније. Био је сведок, то изричито пише у мемоарима, када је дошла америчка војска и у три мања камиона спаковала и однела све папире, сеф, ормане са техничким цртежима, апарате и мерне инструменте из Теслине собе, све осим најличнијих предмета и одеће.

Да ли овај догађај, осим Марковићевог, помињу и друга сведочења?

Према сведочењу чланова породице Срђе Прице, на захтев Косановића, он и Прица су потом сишли у хотелску мртвачницу да виде Теслино тело.

У јесен 1942. године лево оријентисани потпредседник Волас објавио је књигу „Доба обичног човека“, с Теслиним предговором, који је изашао само у првом издању, а после је склоњен. (Делове тог предговора користио је сценариста Иванец у ТВ серији где Теслу игра Раде Шербеџија.)

Хенри Волас је иначе изузетно занимљива фигура јер је био ученик Николаја Рериха, великог руског мистика, који му је 1934, на заједничком путовању кроз Монголију, предложио данашњи изглед реверса новчанице од једног долара, цртеж пирамиде са свевидећим оком у троуглу на врху, као и натписе, што је исте године спроведено у дело: Волас, тада на дужности министра пољопривреде САД, проследио је захтев министру финансија Хенрију Маргенау, који је нашао једног руског дизајнера, већ запосленог у ковници, да уради цртеж за клишеа. До 1934. на реверсу једног долара је великим словима писало само „ONE“, један.

Теслина веза с Воласовим гуруом Николајем Рерихом ишла је преко Павла Ранкова Радосављевића Паје, педагога и антрополога из Сомбора, који се замонашио и основао Српску православну цркву у Либертвилу (код Чикага), да би се потом размонашио, прешао у руске масоне, након чега је постао шеф Катедре за педагогију Њујоршког универзитета, чувени реформатор америчког школства, и блиски Рерихов пријатељ, а у једном тренутку и главни организатор мреже теозофских образовних институција Николаја Рериха у Америци. С Теслом се дружио 40 година, виђали су се сваке недеље, и двадесетих и тридесетих година прошлог века ко год да је хтео да дође до Тесле, морао је прво да се пријави Паји Радосављевићу за допуштење. Постоји део оригиналне преписке Паје Радосављевића и Тесле у који сам имао увид, а налази се у власништву Радосављевићеве породице (нема је у архиву Музеја Николе Тесле), где Тесла говори о покушају Михајла Пупина да Српску православну цркву у Америци изузме из јурисдикције Београдске патријаршије и пребаци на Англиканску цркву, „за шта је Пупин већ обезбедио финансирање две богате леди у Лондону“, чему су се и Паја и Тесла оштро супротставили и што се најзад није ни догодило. У Теслиној приватној библиотеци налази се Радосављевићево двотомно антрополошко дело „Ко су Словени?“, никада преведено на српски.

Ово што пише у објављеном извештају ФБИ најнижи је могући ниво обавештавања о Теслиној правој позицији у Америци и његовом значају за свет данас. „Радим за будућност!“, рекао је јасно када су га 1903. спречили у његовом алтруистичком пројекту: Слободна енергија из природног окружења, неисцрпна и бесплатна за цело човечанство!

teslaДокументи сугеришу да је Тесла био под интензивном контролом. Декласификовано је и писмо упућено Ј. Е. Хуверу, директору ФБИ, у коме се наглашава значај открића „зрака смрти“ како за „Одељење за рат“, тако и за „друге народе који су сада под контролом лудих диктатора“. Да ли су они потом и ступили у контакт с Теслом?

Тесла је замислио и понудио више оружја која је требало да обесмисле свако ратовање – будући јефтина, била би доступна малим земљама, те би им омогућила да се бране од јачих нападача. Такво једно оружје Тесла је понудио енглеској влади лорда Чемберлена ради одбране обале, што је она прихватила и одобрила буџет од две стотине милиона долара, али то никад није спроведено јер је Чемберлен због неуспелог Минхенског споразума с Хитлером морао да поднесе оставку. Техничку владу до именовања Черчила је водио Болдвин, који је суспендовао уговор с Теслом речима: „Не можемо у овој ситуацији одбрану британске обале поверити човеку од осамдесет година!“

Тесла је био предложио изградњу постројења за високоенергетски зид од јонске плазме који би авионе, бродове, пројектиле, сва борбена средства нападача буквално дезинтегрисао у атоме. „Зрак смрти“ у почетку Тесла није ни замислио као оружје већ је то био нуспроизвод његових истраживања структуре материје и суперпроводности природних медијума за усмерене енергетске потенцијале високог интензитета.

Теслина идеја је била много обухватнија од спречавања сукоба, у питању је модел Теслиног технолошког комунизма:

а) Коришћење радијантне енергије Земљине јоносфере, нашег Сунчевог система и галаксије једноставном употребом каскадног система резонантних осцилатора (ово је на заједничкој седници с банкарима 1903. америчка влада забранила због очувања енергетског монопола и Џ. П. Моргану је наређено да обустави финансирање Теслиног торња Ворденклиф на Лонг Ајленду, који је свега неколико месеци пре тога Тесла успешно тестирао).

б) Пренос целокупног физичког и нестваралачког дела људског интелектуалног рада на вештачку интелигенцију (ово се већ увелико догађа захваљујући Теслиним основним патентима, даљинском управљању на основу повратне спреге и бежичном преносу сигнала) чији развој усмерава у чланку „Светски систем“, објављеном 1900, у коме тачно предвиђа развој информационе технологије у 20. и 21. веку).

ц) Из прва два става следи и друштвено уређење нове, научно преображене цивилизације: Духовносоцијална заједница без лажне хијерархије по крви (аристократија), новцу (манипулација банкарским системом и егзистенцијалном уценом широких слојева становништва) и сили (идеолози, освајачи, диктатори, војска). У свом чланку „Проблем повећања људске енергије“ Тесла именује глупост као једну од најважнијих фрикционих сила човечанске еволуције. Насупрот досадашњих владара несвесних космичких закона, злих и насилних из дубоког незнања, уједињеном људском врстом управљало би духовно братство самоиницираних по природном праву доброте у слободи избора, јер је у основи саме природе број могућности неограничен, а свест је та која бира, тако да, ако то хоћемо, увек можемо да изаберемо оно што је и за нас добро, хармонично, као и за друге. Међутим, да би људи овога постали свесни, неопходно је више знање духовне мудрости о суштини универзума и нас самих.

Како би ово успоставио као облик међуљудске комуникације, Тесла је замислио и пројекцију људских мисли на екран, тако да никога не би било могуће намерно лагати, што би ослободило индивидуалну свест за убрзани еволуциони процес до фазе опште телепатске комуникације директним преносом информација мозак–мозак, што би био само усавршени начин данашње примитивне електронске комуникације компјутерима на интернету.

Метафизички део светске владе, а то су слободни планери изван система, они који помно ослушкују космолошке законе и знају да, хтели или не хтели, морају да их следе, одлично знају да је Теслино време дошло и да то више нико и ништа са нижих планова постојања – не може зауставити.

У ФБИ документима помиње се као Теслин човек од великог поверења извесни Блојс Фицџералд. Ко је овај господин који је, према документима, тврдио да му је Тесла све открио у вези с новим оружјем („зраци смрти“), као и „револуционарни тип торпеда“?

Верујем да је један од присутних у Теслином апартману, кога ФБИ помиње као представника канцеларије Бироа за странце, био управо Блојс Фицџералд, који је као агент Морнаричке обавештајне службе САД позван да ванзаконско претресање и одузимање Теслине личне имовине из хотела учини бар донекле регуларним. Тесла је деценијама повремено експериментисао у лабораторијама морнаричких база, а посебно неколико последњих година, када је припремао чувени Филаделфијски експеримент, неспретно изведен тек после његове смрти, у октобру исте године.

Осим тога, Фицџералд је био човек значајног техничког знања, који је трагао за специфичним технологијама не само за обавештајну службу морнарице него и за себе. Године 1952. добио је патент за ултразвучну обраду течности изазивањем кумулативног пиезоелектричног ефекта у потопљеним кристалима.

Још од 1935. године овај електроинжењер из Канзаса кореспондирао је с Теслом у вези конструкције противтенковског топа и многим другим техничким решењима о чему је извештавао председника Рузвелта. У разговору с једним владиним чиновником Блојс је поменуо и Теслин „револуционарни торпедо“. Вероватно да је реч о „паметном“ торпеду са самонавођењем, које би након испаљивања за даље кретање користио погон Теслине турбине без лопатица, која, када се цела потопи у флуид, при излазном потиску не прави вртлоге, тако да торпедо остаје невидљив за посматраче са брода.

Забележено је да је, поред Фицџералда, било и других „посматрача“ задужених за Теслу!

Да, као другог човека који је пазио на Теслу, Рузвелт је 1940. именовао и Ралфа Бергштрасера, који је конспиративно радио као лифтбој у „Њујоркеру“, а после Теслине смрти комерцијализовао помоћно медицинско помагало, такозвану Теслину пурпурну плочу, и зарадио велики новац. Роберту и Симониди Јут, који су снимили 1996/1997. документарни филм „Господар муња“, Бергштрасер је дао интервју, окренут камери леђима и забранио да се било шта објављује пре његове смрти, тако да га нема у завршној верзији филма. У разговору је открио да му је Тесла показао начин молекуларног реструктуирања материјала који тако преуређени имају разна медицинска својства.

 

И ЗРАЦИ СМРТИ И НЕПРОЦЕЊИВА ЗАОСТАВШТИНА

Шта су и како делују „зраци смрти“ и шта је још из тајне Теслине заоставштине употребљено за нова оружја?

У току деценија истраживања Тесла је дизајнирао преко стотину разних „отворених вакуумских цеви“ које су биле генератори елементарних честица разних особина. Под појмом вакуума он није подразумевао оно што се данас тако назива, унутрашњост херметички затворене капсуле из које је максимално извучен ваздух као и све масивније честице, такозвани барјони. Он је конструисао цеви чија је специфична геометрија представљала вакуум за врсту честица коју је у тој цеви генерисао додатним пољима. За сваку природну средину Тесла је напросто производио честицу за коју је та средина суперпроводна, тј. пролази кроз њу без отпора. То су таласне форме таквих вибрација за коју је дата средина лонгитудинално, то јест уздужно резонантна. Другим речима, Тесла је заправо имао на стотине могућих варијанти „зракова смрти“, зависно од материјала кроз који зрак треба да се пропагира, а америчкој војсци демонстрирао је само онај који пролази кроз ваздух – сноп високонаелектрисаних негативних јона водоника којима се подешавањем количине додатног наелектрисања компензују температурне разлике ваздушних слојева на разним висинама, тако да се сноп уопште не расипа, без обзира на дистанцу. У тој фази експериментисања Тесла је открио да и радијално убрзани електрони (вертикално у односу на Земљу) увелико превазилазе брзину светлости.

Део заоставштине јесте и „фамозни“ ХААРП (Истраживачки програм активирања поларне зоре високим фреквенцијама). Описи ХААРП технологије доступни су на интернету. Све је почело 1899. у Колорадо Спрингсу у Теслиној лабораторији, када су он и његов сарадник Цито, експериментишући с електромагнетним пољима разних особина (фреквенција, фаза, модулација амплитуде) случајно унутар лабораторије изазвали јаку кишу, па су услед влаге почела електрична пражњења међу калемовима и трансформаторима, а он и Цито су једва успели да неповређени истрче напоље. Тесла је одмах схватио да се на климу може утицати електромагнетним таласима и о томе више пута писао. Први је испитао особине јоносфере, а при поменутој проби Ворденклифа, у јулу 1903, ексцитирајући јоносферу је „запалио небо“ над океаном код Њујорка у дужини од 200 километара. Те технике су познате и другима и од онда су веома усавршене. Био је оснивач и нове науке телегеодинамике, у оквиру које је детаљно проучавао осцилаторни опсег наше планете и дао основне карактеристике слагања механичких осцилација Земље, из чега су касније изведена геофизичка оружја за изазивање земљотреса.

[/restrict]

 

         Наставак у следећем броју

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *