Велимир Абрамовић: Никола Тесла и езотеријска светска влада

Разговарала Биљана Ђоровић

У последњем, трећем наставку интервјуа с проф. др Велимиром Абрамовићем, једним од најбољих познавалаца живота и рада Николе Тесле на свету, у којем разматрамо садржину наводно недавно декласификованих докумената ФБИ који се односе на Николу Теслу, разматрамо тајне које би могла да крије Библиотека DIA – Defence Intelligence Agency (Војнообавештајна служба Сједињених Држава), односно Обавештајне заједнице, како се и тада и сада зове одељење за научна открића. Библиотека ове службе, како нам је објаснио Абрамовић, „рангирана је у три нивоа и Теслини радови се још налазе на највишем – трећем нивоу тајности“

Када је формирана светска езотеријска влада и какав је однос с њом имао Никола Тесла?

Светска езотеријска влада образована је још у доба Вавилона и Старог Египта (око 2500 година пре наше ере) и од тада ради континуирано, само мења инициране чланове и облике утицаја: некада је доминантна метода владања масама била војна сила, касније се придружила и економија и вековима се утицај спроводио комбиновањем ове две методе манипулације, да би у савременом свету главне полуге тајне моћи постали медији, то јест метод информатичког убеђивања, који у случају успеха – обезбеђује тоталну власт над људима путем веровања у лажне вести. Ово је преузето из религија, јер се у дугом историјском искуству показало да религијска веровања обезбеђују тоталну власт над људима.

[restrict]

Али првобитна сумерско-халдејско-вавилонска идеја није била остваривање власти него балансирање добра и зла, контрола равнотеже конструктивних и деструктивних порива у човеку. Наше доба је ово претворило у смешан покушај нижих интелигенција да новом технологијом роботизују човечанство. То је наивна аматерска тежња злих банкарско-политичких личности да свој лични страх од смрти компензују повећањем моћи у току кратког људског века. Ова девијација мишљења производи текуће сукобе, а настала је из чистог незнања, из непознавања принципијелне космологије природе и њеног поретка ствари.

Иницијални одбор банкарског сегмента америчког огранка Светске владе натерао је 1903. све подређене факторе да зауставе финансирање Теслиног открића црпења слободне енергије из окружења. Десет година касније, 1913, формирана је и економска институција Светске владе, такозване Федералне резерве, чији је главни задатак контролисано финансирање циклуса ратова и обнове широм света. Овај удар на духовну слободу јавности и опште својине научних открића, Тесла је дочекао спреман; он се још 1903. одлучио за усамљенички рад изван свих текућих токова индустријске примене, одлучио се да у миру спрема науку будућности.

С друге стране, имајући у виду не само доказану Теслину генијалност него и позваност да човечанству на Земљи баш он открије универзалне тајне времена и материје, светско-америчка влада је преко научностручних војних обавештајаца помно пратила сваки Теслин корак и ограничавала шире деловање његових идеја на социјално устројство, али и на богате финансијере који би, попут некада Моргана, Астора и Вандербилта, могли да се занесу Теслиним идејама и његовом фасцинантном личношћу.

Шест месеци после Теслине смрти и нестанка његове заоставштине одиграо се „Филаделфијски експеримент“. Објасните нам, молим вас, шта се ту заправо догодило, да ли су Теслини увиди били предмет експеримента и како је дошло до промене локалних просторних и временских особина?

Постоји прича, објављена је о томе и књига, а снимљена су и два филма, да је 1943. године, у октобру, америчка морнарица извела необичан експеримент са циљем да један ратни брод начини невидљивим. Наводно је требало да брод помоћу јаких магнетских генератора емитује око себе снажно поље које би скретало светлост, као и емисије радарског зрачења, и онемогућило непријатељу да тачно лоцира и погоди објекат. Било је то само шест месеци после Теслине смрти и нестанка значајних научних докумената из његове собе. Догађај се збио у морнаричком доку луке Филаделфија. Када су генератори укључени на максимум, десило се оно што нико није очекивао. Низ снажних магнетних поља променио је локалне просторне и временске особине и разарач „Елдриџ ДЕ-173“ је привремено ишчезао, а онда се на неколико секунди појавио на другом месту, у једној од највећих морнаричких база САД, у Норфолку, луци у југоисточној Вирџинији, на обали Атлантика, око 350 километара удаљеној од Филаделфије. После врло кратког времена брод се поново материјализовао у луци из које је кренуо, у Филаделфији. Најчудније ствари десиле су се посади. Половина морнара заувек је ишчезла. Неки су полудели, а појединци су стекли особину да по вољи ишчезавају и поново се појављују. Извесни преживели тврдили су да су „променили свет“ и да су се видели и разговарали са неземаљским бићима. Самом ишчезавању брода претходила је чудна зеленкаста магла, која је обавила труп када су укључене јаке електромагнетне машине за производњу интензивних и фокусираних електромагнетских поља.

У експерименту су учествовала три брода. Поменути разарач је био у средини, а оплате друга два брода служиле су као ласерска огледала. Ради се, у ствари, о отвореним ласерима којима не треба вакуум и чији се зраци могу транспортовати на било коју даљину, и то кроз било који природни медијум. Овакве ласере Тесла је производио у својој лабораторији у Њујорку још у 19. веку осветљавајући просторију без икаквих лампи, искључиво побуђивањем ваздуха да светли.

Вратимо се значењу Теслиних експеримената у Колорадо Спрингсу 1899–1900. и погледајмо шта су прави резултати његовог рада тамо. Експериментишући са екстраниским и екстрависоким фреквенцијама електромагнетних таласа, он је вероватно успео да одреди и фреквенцију и врсту модулације менталног плана живих људи, такође и умрлих (чиме се данас врше многобројни огледи, без правог успеха јер недостаје теорија, па је предвиђање често непрецизно). Највероватније, он је, примењујући врло високе фреквенције успео да произведе поља која су одговарала електромагнетној комбинацији дискарнираних душа и на тај начин освојио технику визуализације такозваног астралног плана егзистенције биолошких организама. Ако у Теслиним белешкама и има израчунавања која се на ово односе, она савременом стручњаку изгледају безначајна, јер су исувише једноставна и према томе су без детаљног објашњења несхватљива. Може их разумети само ум који исти предмет мисли на исти начин.

Рибаков, један од највећих руских академика, у емисији на државној руској телевизији изнео је тврдњу да је искључиво објашњење за Тунгуску катастрофу 1908. тест који је проистекао из Теслине куле Варденклиф. Какав је тест у питању и да ли можемо очекивати примену и ове Теслине тековине у савременим ратовима?

Руске научне ТВ редакције снимиле су читав низ емисија које врло озбиљно третирају Тунгуску катастрофу као Теслин последњи велики експеримент. Кула Варденклиф била је пре свега намењена бежичном преносу електричне енергије кроз Земљу. Ова енергија испумпавала би се из јоносфере, пролазила кроз Земљу одакле би свако могао да је црпи према потребама и тако искоришћена, у облику електромагнетских река (токова тако подешених да регулишу климу), опет би се враћала у геофизички систем планете. Имали бисмо вечни, бесплатни, затворени и неисцрпни енергетски извор. Све је то још 1903. пропало због људске глупости и жудње хуманоидних демона за енергетским монополом.

Да би на макроскали најзад испробао суперпроводност Земље за огромне електропотенцијале и тестирао је као сферни кондензатор, Тесла је кулом Варденклиф извео свој последњи експеримент, пре њеног коначног уништења 1917. године.

И атомска и хидрогенска бомба су дечје играчке према могућој разорној моћи Теслиног осцилатора на Лонг Ајленду. Да га је Тесла употребио као оружје, наше цивилизације и овог интервјуа – не би било. Кулом Варденклиф, односно непрекидним резонантним осциловањем њених уређаја цела се Земља могла довести на виши потенцијал и тако удаљити од Сунца.

[/restrict]