Шахово завештање

Драгомир Антонић 

Како је поклон техеранског „краља над краљевима“ једном Европљанину утицао на избор америчког председника 1908. и коме је у овом замешатељству додељена улога агента

Безобразлук, похлепа, лаж нису изум данашњице. Постоје одвајкада, али се савременицима чини да су изум њиховог времена и да никад није било горе или како воле да кажу: „Вала, овако није никад било.“ Не бих никог да разуверавам, јер „слепом не показуј, а глувом не говори“. Бесмислено је.

[restrict]

ШАХОВ ФЕРМАН Шта се дешава данас у свету сазнајете читајући новине, гледајући телевизију или вирећи у мобилни телефон и интернет. Логично, већина верује у оно што прочита или види. Не би нас они лагали, мисли већина. Кад им кажете да су вести лажне, да се пуштају у новине и емитују преко интернета увек са одређеним циљем, мање виспрени вас оптуже за некаквог завереника, а виспренији траже доказ. У смислу, одакле вам та сазнања? Ти што траже доказе у већини случајева су повезани с онима који смишљају „истините“ вести. Инсистирање на доказима је изговор за откривање евентуалних слабости у систему прављења и пуштања у јавност „истине“. Власт без новина не бива, говорили су некад искусни Чачани у кафани код „Три багрема“ или код „Цара Лазара“.
На размеђу 19. и 20. века у Техерану влада шах Насер ел Дина „краљ над краљевима и господар земље, ваздуха и вода, чије царство почиње где се рађа месец и престаје у дубинама морским“.
Тако гласи званичан назив његове титуле. Стицајем чудних околности, шах који за читавог живота није пружио руку ниједном Европљанину да не би нечистим додиром с неверником помутио своју душу, упознаје канадског инжењера Вилијама Нокс д’Арсиу и 1901. издаје му писани ферман којим додељује њему и свим његовим сродницима и наследницима пуно право и неограничену слободу, за време од 66 година, да прекопава, буши и врти по својој вољи дубине тла персијског. Сви подземни производи без изузетка остаће његова својина. Око Д’Арсиа и његовог папира почиње велика борба. Стижу баснословне понуде од трговаца нафтом, као и претње, уцене и на крају покушај убиства. Д’Арси све преживљава, али већ стар и измучен успева да побегне на лађу којом креће у Америку. Избегава да се с било ким дружи и време проводи у молитви. Бродом путује и свештеник који се враћа из Африке и они се спријатељују. Два дана пред пристајање брода у Њујорк Д’Арси прича свој живот пријатељу свештенику и свештеник му предлаже да документ преда цркви, ослободи се свих мука, а учини добро и побожно дело. Тако је било.

ТАКО ЈЕ БИЛО НЕКАД Свештеник је био Сидни Рели, енглески шпијун (право презиме Розенблум). Прича се даље развија као у филму, Розенблум вешто поступа с документом, остварује сарадњу са „Стандар оилом“ (Рокфелерова компанија). Потпредседник компаније је Џон Арчблод који своја званична и приватна писма држи на једном месту. Логично она се откривају, и фотографишу. Кад је почела изборна борба 1908. за председника САД, Рудолф Херст почиње да их објављује. Јавност сазнаје које све сенаторе плаћа „Стандард оил“. Једино се писмо Розенблума упућено Арчблоду не објављује, јер се из њега види шта је све рађено да се Д’Арсиу отме концесија и како шахов ферман није завршио у рукама званичног Интелиџенс сервиса већ на неком другом месту. Розенблум или Стенли Рели нестаје 1926. године.
У књигама је иначе записано да кад се неко трећи умеша на Блиском истоку око вађења петролеја (данас би рекли нафта), одмах дође до сукоба око Мосула, Курди крећу у покољ асирских хришћана, извори око Киркута се нападају, почиње рат цена петролеја да би се с тржишта отерали Руси, компаније се окрећу Кини, а владари или шеици изненада умиру. Тако је било некад, односно пише у књигама: „Рат за петролеј“, „Ратни профити“ и другим које је издавао „Космос“ а уређивао Светомир Лазаревић.
Данас је другачије. Мосул се ослобађа од Исламске државе, Крикут је већ ослобођен, хришћане ваља за сваки случај побити или протерати, Алеп и Дамаск уништити, Јемен се разара, Садам и Гадафи су одавно убијени, Хилари Клинтон не пише писма, али личну електронску пошту не раздваја од државне, тек колико да њени противници знају шта она има, а и паре из нафтом богатих земаља су важне. Едварда Сноудена би да хапсе, а Џулијану Асанжу, пошто га дрон није погодио, укинут је интернет да јавност не сазна шта све је радио, а ради и данас, неосуђени ратни злочинац Клинтон. За госпођу се зна.
Избори у Америци 2016. су оличење демократије и пристојности, као и 1908. године. Само су председнички кандидати различити. Или можда нису?

[/restrict]