Пашњак смрти

Пише Мара Кнежевић Керн

У каквој су вези смрт крда ирваса, НАТО маневри у Норвешкој и тајне технологије

Вест о мистериозној смрти крда од преко 300 ирваса, пронађених на једном норвешком пашњаку, потресла је све који су на текућој траци дневних вести ухватили блиц информацију о „необјашњивом“ догађају, праћену немуштим изјавама званичника да „није у питању болест“. Случај је заташкан несувислом хипотезом да је крдо „можда страдало од удара грома“, чиме је – глобалним консензусом – заустављена истрага о масакру, уз негирање било какве везе с НАТО маневрима у Норвешкој.

ТРЕЗОР ЗАБОРАВЉЕНИХ ЧУДА Могући одговор на питање каква је то сила усмртила толико живих бића у истом тренутку, не остављајући траг на телу ни на тлу, понудио нам је научни истраживач Гери Василатос аутор књига „Тајне технологије Хладног рата: позадина ХААРП пројекта“ и „Декласификовани патенти Хладног рата и СДИ“. Огорчен положајем науке стављене у функцију капитала, и бахатим искључивањем народа из тајних пројеката, Василатос закључује: „Владајуће структуре чине све да наш доживљај стварности буде такав да се не можемо поуздати ни у доступна научна објашњења ни у сопствена чула. Не дозвољавајући увид у позадину збивања, они успевају да нас држе под контролом, како би свако остао на својим социјалним позицијама.“

Не пристајући на живот у матриксу, Василатос је приступио темељној анализи историје научних открића, пописујући све патенте везане за технологију инспирисану Теслиним проналасцима. На основу обимне документације научник је закључио да већина патената представља само плагијат Марконијевих плагијата, а силним новцем што су га спискали на декодирање Теслине Radiant Energy Technology – нису се ни приближили тајни технологије коју су тако арогантно одбацили зарад поигравања с нуклеарном енергијом. Један од таквих покушаја је и представљање ХААРП технологије под лажном заставом Николе Тесле, како би се овим маркетиншким блефом привукао новац. Василатос открива да су сва научна истраживања финансирана и контролисана од стране моћних кућа, зарад коришћења у индустрији са циљем освајања економске и политичке моћи, док је војска само извршилац радова и корисник технолошких достигнућа у мери коју одређују власници капитала. За своју – у сваком погледу јединствену студију – Василатос је користио податке из Викторијанске библиографије, описујући је као трезор заборављених чуда што су кроз историју чинили научници, чија су знања уткана у овог последњег технолошког монструма. С обзиром на то да су патентна права трагови који воде до решења загонетке зване ХААРП, логично је закључити да ова „савремена“ технологија није самоникла ни оригинална већ представља компилацију досадашњих, патентним правима оверених, открића од којих ниједно не садржи онај кључни елемент без кога није могуће коришћење Теслине технологије.

ЕФЕКАТ УДАРА ГРОМА Историјска прекретница у изучавању земаљских батерија почиње с Луиђијем Галванијем, који је приметио постојање струја на небу. Његови бакарни јарболи биле су прве антене за повезивање с тим струјама. Временом, научници су установили да се ове струје не ограничавају на небо већ се простиру изнад саме површине земље, па су бројним патентима заштићени пројекти за „хватање“ ових струја. За њим следи Вионов „електрични апарат“, патентиран 1860, намењен обезбеђивању природне енергије за индустријска постројења, а касније је откривено да ти системи боље раде што су ближи северу.

Користећи ове ране радове савремени предузимачи су одредили локацију станице што званично „стимулише и контролише плазма процесе“, изградивши је близу магнетног пола, покрећући питање шта индустрија жели да постигне са аурором бореалис?

Василатос подсећа на Теслину фасцинираност овом појавом, претпостављајући да је у својој лабораторији управо радио на технологији за производњу енергије по угледу на аурора ефекат, успостављајући активни контакт са свемирским струјама – за разлику од претходника који су радили с пасивним трансмитерима. Тесла је током најснажнијих соларних емисија на поларном прстену детектовао циркулацију енергије велике снаге, која је – према ескимским легендама – подизала људе у ваздух, а сведоци говоре и о хоризонталним муњама и необичним светлосним флешевима.

У потрази за скривеним знањима научника из претходних генерација, Василатос подсећа на др Владимира Гавроа, чији је рад на развијању аутоматике за даљинско управљање и роботике, започет 1957, био намењен како индустријској производњи, тако и ратовању. Др Гавро је вршио експерименте са инфрасоничним ласером покушавајући да изазове ефекат удара грома.

ЗРАК СМРТИ Рани експерименти са звуком били су једнако опасни као они с нуклеарном енергијом: екипа научника се током експеримента озбиљно разболела, њихов вид је данима био оштећен, као и унутрашњи органи (мучили су их болни грчеви). Звук ових зрака смрти није могао бити регистрована људским ухом, а током једног огледа дошло је и до неочекиваног разорног деловања уређаја на зграду у којој је био смештен. Након грмљавине што је потресла читаву област, затресао се и објекат из ког је извођен експеримент. Зграда би се срушила да један техничар није смогао снаге да – упркос несносном болу – приђе уређају и искључи га. Од тог момента др Гавро је постао свестан да је потценио снагу којом су се поигравали.

Тесла је често упозоравао јавност на опасне ефекте инфразвука, којим је скоро уништио лабораторију у Хјустон стриту, пошто су његови уређаји за производњу компакт инфрасоничних импулса били застрашујуће ефикасни. Касније је пројектовао и тестирао оружје способно да на команду сруши зграду или уништи читаво насеље, откривши да инфразвук дуж тла не губи на интензитету ни на веома дугим дистанцама, и не може бити откривен без специјалних апарата.

Др Гавро је схватио да не постоји успешан начин да се ефекат звучног удара ограничи на непријатеља, због бумеранг ефекта и особине инфразвука да се разлива по тлу – „hug the ground“ – окружујући и сам извор звука, што значи да они који га испаљују неће бити поштеђени. То је био кључни проблем док се није родила „сјајна идеја“ – роботи, што је проширило развој оружја на летеће дронове с великим разорним дејством. Па ипак, на срећу, нешто још увек недостаје: на основу тестирања инсталација у Северној Америци, Арецибо (Порторико) и ХИПАС у близини Фербанкса (Аљаска), дошло се до закључка да су трансмитери исувише слаби да би могли да остваре жељени циљ. То значи да најважнији инструмент – трансмитер радио-таласа велике снаге ИРИ (Ionospheric Research Instrument) – још не постоји.

РАЗОРНА МОЋ ТАЛАСА У немогућности да дође до тајни у поседу индустрије, Василатос у потрази за природом ХААРП инсталације креће обрнутим редом, почевши од тога шта ова инсталација није. Пре свега овај војни пројекат није у рукама војске већ олигархије која га контролише и из њега извлачи профит. Присуство академика у овом пројекту засновано је на потребама индустрије, а једине тајне операције су индустријске операције. Све Еастлунд патенте поседује индустрија, а сви инжењерски детаљи везани за овај пројекат закопани су под корпоративном сантом леда, и држе се у тајности. Откуп толике количине патената служиће за неку сврху у будућности, а није искључено ни „брисање патената“ – уобичајена метода кад неко жели да уништи технологије које му потенцијално прете. То је делимичан одговор на питање због чега је индустрија откупила све патенте за јоносферски грејач. Даље, ХААРП је инсталиран на поседу Министарства одбране, а чин преласка права на коришћење ове земље у руке индустрије показује у којој мери су држава и индустрија повезане у овом пројекту. Такође, технологија што је представљају као Теслин легат ради на бази радио-таласа које је наш научник нападао и представља супротност Теслиној импулс-технологији, што потврђује да је Теслино име злоупотребљено како би се обезбедио публицитет и новац за овај пројекат.

Није могуће предвидети шта власници патената смерају с овом технологијом у будућности, с обзиром на то да се владајуће Куће при избору технологије никада нису руководиле добробитима човечанства – избором јефтинијег и чистијег извора – већ профитом, контролом, монополом… Василатос подсећа да они никада нису били визионари: „Визионари су они без икакве моћи – као Тесла и бројни научници што сањају о срећнијој будућности човечанства.“ Чини се да то да ли је „громом погођено“ норвешко крдо жртва експеримента с таласима чија се разорна моћ још увек тешко контролише, можда и није кључно питање. Василатос сматра да је много важније одговорити „На који начин је све то изведено у потпуној тајности и како смо то дозволили?“