Ništa novo pod kapom nebeskom

dragomir-antonic-BWDragomir Antonić 

Ne bojte se, braćo Srbi i sestre Srpkinje. Neće biti ništa što već nije bilo, niti će biti nečeg što se nije desilo. I šta god bilo, znajte, udvoje je lakše

Sa svih strana, na pijaci, ulici, u kafani, javnom prevozu čuje se pitanje: Šta će s nama biti! Pitaju obrazovani i neobrazovani, neuki i umni, dobronamerni i zlonamerni. Svuda odzvanja: Šta će s nama biti!

Ne bojte se, braćo Srbi i sestre Srpkinje. Neće biti ništa što već nije bilo, niti će biti nečeg što se nije desilo našim precima, a Bogu hvala, i mi smo svašta preturili preko glave, preturićemo i ove nevolje. Opstali smo i opstaćemo. Kao u pesmi Dositeja Obradovića.

Vostani Serbije, mati naša mila,

i postani opet što si prije bila!

Uzdigni svoju kraljevsku glavu,

da te opet pozna zemlja i more,

pokaži svetu tvoje krasno lice,

svetlo i veselo kao vid Danice!

DVA VENČANJA, JEDNO SLAVLJE Ženite se, udajte se, stvarajte porodicu. Zajedno je uvek lepše. Oktobar mesec je svadbarski. Ako imate priliku, ne oklevajte nego pred matičara i sveštenika. Potom na svadbeno veselje. Niste ni prvi ni poslednji koji je brak sklopio, porodicu stvorio i postao čovek.

U srpskoj narodnoj tradiciji i zakonskim odredbama priznati su crkveni i građanski brak, s tim što je građanski brak obuhvaćen Zakonom o porodičnim odnosima. Tako se kod Srba obavljaju obično dva venčanja, ali je slavlje samo jedno. Svadba je događaj u kome, pored mladenaca, učestvuje i sva familija. Svakoj svadbi prethode velike pripreme jer je uobičajeno da na svadbenom veselju bude i više od stotinu zvanica. Svadbena ceremonija ima nekoliko važnih delova.

Prvi je dolazak svatova u mladoženjinu kuću, drugi je odlazak mladoženje sa svatovima po mladu u mladinu kuću, odakle se formira svadbena kolona, koja najpre odlazi u opštinu, a zatim i u crkvu na venčanje. Peti, i poslednji deo svadbenog ceremonijala je svadbeni ručak.

Svatovi se prvo okupljaju u mladoženjinoj kući, gde ih obavezno dočekuje muzički orkestar i deca koje goste kite ruzmarinom, gosti im uzvraćaju novčanim prilogom.  Posle toga je posluženje koje se obavezno sastoji od kafe, rakije i nekog hladnog predjela.

Iz mladoženjine kuće kreće se kolima, s tim što je obavezno na početku kolone barjaktar sa srpskom zastavom. U drugim kolima je kum, u trećim mladoženja sa ocem, a za njima i ostale zvanice.

Ispred mladine kuće je takođe muzički orkestar. Dolazak svatova u mladinu kuću i odvođenje mlade propraćeni su mnogim lokalnim običajima od kojih su dva svuda zastupljena; gađanje jabuke iz puške i otkup mlade. Danas je u većim gradovima običaj gađanja jabuke iz puške praktično neizvodljiv. Otkup mlade je veseo i malo duža ceremonija, što zavisi od mašte pregovarača. Mladu prodaje brat ili najbliži muški rođak, a otkupljuju je kum ili dever. Otkup je danas samo simboličan i predstavlja ostatak vrlo starih običaja. U mladinom domu je obavezno posluženje kao i kod mladoženje.

MLADINO ILI SVEKRVINO KOLO Iz mladine kuće svatovi uz gromoglasno trubljenje automobilskih sirena odlaze na venčanje u opštinu i crkvu. Obredi venčanja obavljaju se po utvrđenim pravilima, a od narodnih običaja obavezno je da se odigra mladino ili svekrvino kolo, kao i da kum baci nekoliko puta gomile metalnih novčića.

Posle venčanja u crkvi odlazi se na svadbeni ručak i veselje. Veselje se obično održava u restoranima s ograničenim vremenskim trajanjem. Ako je veselje u kući domaćina, onda ono traje dokle gosti i domaćin žele. Mladencima je obavezno kupiti poklon, odnosno darovati ih.

Na svadbu se pozivaju gosti. Danas se poziva štampanim pozivnicama ili sms porukama, ali je još uvek zadržan običaj da se najvažniji gosti, kum, stari svat  pozivaju na svadbu lično, uz pomoć buklije. Buklija je pljoska, drvena ili keramička, napunjena rakijom. Mladoženjin otac nekoliko nedelja pred svadbu odlazi kod budućeg kuma, starog svata i viđenijih prijatelja gde im odnosi bukliju. Oni prihvataju bukliju, ispiju gutljaj rakije iz nje, i na taj simboličan način prihvataju namenjenu im ulogu na svadbi. Tradicionalni način pozivanja je izraz poštovanja. Održava se i danas.

Odnos svekrve i snahe je jedan od ključnih elemenata za održavanje buduće bračne zajednice. Ma koliko je srpska tradicionalna porodica patrijarhalnog karaktera, odnos između dve žene, svekrve i snahe, izuzetno je bitan za skladnost odnosa između mladenaca. Zato je uloga svekrve u svadbenom ceremonijalu veoma istaknuta i za nju su vezani mnogi običaji.

Ovako je nekad bilo. Vi možete i drugačije. Udajte se, ženite se, a kad sve završite, postaviti pitanje s početka: Šta će biti s nama? Udvoje se lakše nađe odgovor.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *