Ништа ново под капом небеском

Драгомир Антонић 

Не бојте се, браћо Срби и сестре Српкиње. Неће бити ништа што већ није било, нити ће бити нечег што се није десило. И шта год било, знајте, удвоје је лакше

Са свих страна, на пијаци, улици, у кафани, јавном превозу чује се питање: Шта ће с нама бити! Питају образовани и необразовани, неуки и умни, добронамерни и злонамерни. Свуда одзвања: Шта ће с нама бити!

Не бојте се, браћо Срби и сестре Српкиње. Неће бити ништа што већ није било, нити ће бити нечег што се није десило нашим прецима, а Богу хвала, и ми смо свашта претурили преко главе, претурићемо и ове невоље. Опстали смо и опстаћемо. Као у песми Доситеја Обрадовића.

Востани Сербије, мати наша мила,

и постани опет што си прије била!

Уздигни своју краљевску главу,

да те опет позна земља и море,

покажи свету твоје красно лице,

светло и весело као вид Данице!

ДВА ВЕНЧАЊА, ЈЕДНО СЛАВЉЕ Жените се, удајте се, стварајте породицу. Заједно је увек лепше. Октобар месец је свадбарски. Ако имате прилику, не оклевајте него пред матичара и свештеника. Потом на свадбено весеље. Нисте ни први ни последњи који је брак склопио, породицу створио и постао човек.

У српској народној традицији и законским одредбама признати су црквени и грађански брак, с тим што је грађански брак обухваћен Законом о породичним односима. Тако се код Срба обављају обично два венчања, али је славље само једно. Свадба је догађај у коме, поред младенаца, учествује и сва фамилија. Свакој свадби претходе велике припреме јер је уобичајено да на свадбеном весељу буде и више од стотину званица. Свадбена церемонија има неколико важних делова.

Први је долазак сватова у младожењину кућу, други је одлазак младожење са сватовима по младу у младину кућу, одакле се формира свадбена колона, која најпре одлази у општину, а затим и у цркву на венчање. Пети, и последњи део свадбеног церемонијала је свадбени ручак.

Сватови се прво окупљају у младожењиној кући, где их обавезно дочекује музички оркестар и деца које госте ките рузмарином, гости им узвраћају новчаним прилогом.  После тога је послужење које се обавезно састоји од кафе, ракије и неког хладног предјела.

Из младожењине куће креће се колима, с тим што је обавезно на почетку колоне барјактар са српском заставом. У другим колима је кум, у трећим младожења са оцем, а за њима и остале званице.

Испред младине куће је такође музички оркестар. Долазак сватова у младину кућу и одвођење младе пропраћени су многим локалним обичајима од којих су два свуда заступљена; гађање јабуке из пушке и откуп младе. Данас је у већим градовима обичај гађања јабуке из пушке практично неизводљив. Откуп младе је весео и мало дужа церемонија, што зависи од маште преговарача. Младу продаје брат или најближи мушки рођак, а откупљују је кум или девер. Откуп је данас само симболичан и представља остатак врло старих обичаја. У младином дому је обавезно послужење као и код младожење.

МЛАДИНО ИЛИ СВЕКРВИНО КОЛО Из младине куће сватови уз громогласно трубљење аутомобилских сирена одлазе на венчање у општину и цркву. Обреди венчања обављају се по утврђеним правилима, а од народних обичаја обавезно је да се одигра младино или свекрвино коло, као и да кум баци неколико пута гомиле металних новчића.

После венчања у цркви одлази се на свадбени ручак и весеље. Весеље се обично одржава у ресторанима с ограниченим временским трајањем. Ако је весеље у кући домаћина, онда оно траје докле гости и домаћин желе. Младенцима је обавезно купити поклон, односно даровати их.

На свадбу се позивају гости. Данас се позива штампаним позивницама или смс порукама, али је још увек задржан обичај да се најважнији гости, кум, стари сват  позивају на свадбу лично, уз помоћ буклије. Буклија је пљоска, дрвена или керамичка, напуњена ракијом. Младожењин отац неколико недеља пред свадбу одлази код будућег кума, старог свата и виђенијих пријатеља где им односи буклију. Они прихватају буклију, испију гутљај ракије из ње, и на тај симболичан начин прихватају намењену им улогу на свадби. Традиционални начин позивања је израз поштовања. Одржава се и данас.

Однос свекрве и снахе је један од кључних елемената за одржавање будуће брачне заједнице. Ма колико је српска традиционална породица патријархалног карактера, однос између две жене, свекрве и снахе, изузетно је битан за складност односа између младенаца. Зато је улога свекрве у свадбеном церемонијалу веома истакнута и за њу су везани многи обичаји.

Овако је некад било. Ви можете и другачије. Удајте се, жените се, а кад све завршите, поставити питање с почетка: Шта ће бити с нама? Удвоје се лакше нађе одговор.