Нестанак врсте који би људи платили опстанком

Пише Наташа Јовановић

Сазнање да је пчела једини опрашивач и да би њеним нестанком истог тренутка нестало и 20.000 биљних врста баца ново светло на чињеницу да број пчелињих заједница у Европи и у свету сваке године рапидно опада

Да ли се човечанство, а да тога није свесно, полако ближи свом крају? Пчелар Бранко Гаковић, чије су кошнице стациониране у Крчедину, ове године је послушао савет пријатеља и пренео их на поље сунцокрета у Сланкамену. Иако је пчеле, одабране матице професора Кулинчевића, однео три дана пре цветања, тако да су имале времена да се аклиматизују и започну сакупљање нектара и полена, није употребио врцаљку. Раскошни цветови на 100 хектара земље нису привуклу нити једну пчелу. Испоставило се да семе на овим пољима није медило.

„Власник земље понудио нам је да донесемо кошнице како би пчеле опрашиле биљке. После 20 дана пчеле су биле мршавије него када сам их донео. Разлог не могу бити лоша друштва, јер сам однео најмоћнија, нити употреба инсектицида, пошто се њихов отров провлачи из семена кроз биљку до цвета и убија пчелу. Једини логични закључак је да се ради о ГМО семену код кога не постоји потреба за опрашивањем, па пчеле не желе ни да приђу цвету.“

Сазнање да је пчела једини опрашивач и да би њеним нестанком истог тренутка нестало и 20.000 биљних врста баца ново светло на чињеницу да број пчелињих заједница и у Европи и у свету сваке године рапидно опада. Поразна статистика каже да се у Северној Америци број заједница смањио са 5,9 милиона, колико их је било 1947, на само 2,1 милион, док је у Европи 1970. регистрован 21 милион, а данас свега 15 милиона заједница.

[restrict]

СМРТ НА ПОЉУ ГМО Према Студији о статусу опрашивача у Северној Америци из 2006. почетак нестајања пчела, назван Colony collapse disorder, поклапа се с масовним гајењем генетски модификованих биљака у САД. Од 2006. па на даље, показују анализе и студије америчких стручњака, пчелари губе најмање трећину пчелињих заједница, а сада су изгубили чак 44 одсто, односно 3,5 одсто више у односу на претходну годину.

Др Родољуб Живадиновић, председник Савеза пчеларских организација Србије, објашњава да генетски модификоване биљке, иначе отпорне на штетне инсекте, садрже гене бактерије Bacillus thuringiensis, који стварају протеине са инсектицидним својствима.

„Последњи податак који ми је доступан из 2004. говори да су се такве биљке гајиле на 22,4 милиона хектара широм света. Данас је под генетски модификованим биљкама чак 160 милиона хектара, што је површина тачно 50 пута већа од ораница које има Србија.

Токсин који стварају гени Bacillus thuringiensis-a у биљкама смањује активност излета пчела из кошнице. Експерименти рађени 2001. нису показали директно штетно дејство токсина на пчеле, али у тим експериментима нису проучавани сублетални ефекти на пчеле. Тим научника на Универзитету Џена у Немачкој од 2001. до 2004. утврдио је да пчеле инфициране микроспоридијама много брже умиру, и микроспоридије им наносе много већу штету када су истовремено изложене и токсину Bacillus thuringiensis-a него када њега нема. А микроспоридија има у свакој кошници на свету. Такође, истраживање рађено у Канади 2004. године показало је да су пчеле мање посећивале цветове генетски модификоване репице отпорне на хербицид због опрашивања, него цветове класичне или органске репице. Очигледно је да се истраживања морају наставити, али је проблем што они који имају новац немају интереса да финансирају таква истраживања, а они који имају интереса пак немају средстава. Јасно је да пчеле нешто осећају и знају што ми не знамо, али нажалост још нисмо овладали немуштим језиком. Ако будемо чекали да га научимо, сумњам да ћемо се добро провести. Случај у Сланкамену ми није познат, али знам да уколико би Србија дозволила гајење генетски модификованих биљака, то би значајно уназадило сектор пчеларства.“

Да није уобичајено да пчеле потпуно изостану са сунцокрета сматра и др Сретен Терзић, виши научни сарадник Института за ратарство и повртарство. Посебно, наглашава, ако су донете у одговарајуће време, пред почетак цветања, осим у случајевима када изостане лучење или приступачност нектара, што је најчешће узроковано неповољним спољашњим факторима (суша, киша током цветања…)

Међутим, он напомиње да је бојазан да је реч о ГМО семену неоправдана јер се у оплемењивању сунцокрета не користе генетске модификације. „У Србији је гајење таквих биљака забрањено, а у земљама где је дозвољено нема финансијског интереса за примену такве скупе методе оплемењивања пошто се сунцокрет на светском нивоу гаји на значајно мањим површинама од кукуруза и соје где је та метода нашла примену.“

КРИВАЦ ЗА ТРОВАЊЕ ПЧЕЛА Друга највећа претња пчелама долази од употребе пестицида. Неоникотиноидима, пестицидима који су се у последњих неколико година нашли на насловним странама многих часописа широм света, приписује се највећа кривица за нестанак пчела. Када дође до цветног праха и нектара у цвету, где га пчела може конзумирати, он почиње да утиче на нервни систем пчела, смањује њихове способности сећања и мириса, те се потпуно дезоријентишу. Пчеле отроване неким таквим неоникотиноидом доживљавају парализу, а потом и смрт. До 2015. у Србији је регистровано преко 1.000 препарата, намењених за употребу у пољопривреди. И поред забране у ЕУ, до средине 2015. било је могуће купити и употребити семе третирано овим инсектицидима. Поред сваког једињења у пестициду стоји ознака ЛД50, што значи да та количина може да усмрти половину бића која учествују у експерименту. Да се ради о веома отровним једињењима говори и чињеница да је за разлагање неоникотиноида у земљи потребно минимум три године. Уколико је сунцокрет третиран овим пестицидом, велика је вероватноћа помора пчела и идуће године. Епилог коришћења ових пестицида је познат, а на ред су дошле и трагичне последице.

Др Живадиновић упозорава да је у поређењу с приносом добијеним када се пчелама забрани приступ цветовима, принос воћа и поврћа, као и индустријског биља који су опрашиле пчеле много већи, а подиже се значајно и квалитет и величина плодова воћа, али и рандман уља од сунцокрета.

„Пчела је једини инсект који производи храну за људе. Нажалост, несавесни воћари, пре свих, често не цене ту помоћ, иако је многоструко већа од највећих државних субвенција, те уместо захвалности, ненамерно или чак и намерно, супротно Закону о средствима за заштиту биља, третирају пољопривредно биље током цветања пестицидима отровним за пчеле.“

Он објашњава да су савремени, никад отровнији инсектициди највећа претња опстанку пчела. Будући изузетно отровни, користе се у веома малим дозама, али на пчеле и те како остављају дугорочне последице, чак и кад се употребљавају дозе званично безбедне по пчеле. Ти хронични ефекти су предмет спора научника и произвођача пестицида последњих година.

„Европска унија је забранила неке инсектициде на одређени број година како би се видело да ли ће се стање код пчела поправити. Од ове године је и наша земља коначно прихватила ту забрану. Генерално, сузбијање штетних инсеката и болести мора се спроводити без убијања пчела. Док су пчеле угрожене, пре свега током цветања воћа, треба користити средства неотровна за пчеле, а после цветања водити рачуна да испод стабала не буде корова који цветају. Закон о средствима за заштиту биља забрањује прскање биља током цветања средствима отровним за пчеле. Претходни Закон о заштити биља дозвољавао је најаву прскања пчеларима 48 сати пре третмана, али тога више нема. Пољопривредник је сада апсолутно одговоран ако отрује пчеле прскањем отровним средствима у цветању, и за то плаћа велику накнаду тоталне штете пчелару, и више од 30.000 динара по кошници.“

НЕИСЦРПНИ РЕСУРСИ По Закону казна за третирање инсектицидима у цветању за физичко лице износи од 35.000 до 50.000 динара, за предузетнике од 300.000 до 500.000, а за правна лица од 500.000 до 1.000.000 динара. Међутим, право решење није ни кажњавање ни накнада штете већ свест пољопривредника и пчелара о подизању приноса. Рецимо, у САД воћари чак плаћају опрашивање пчеларима 5–12 долара по кошници (код јагода, вишања, јабука…) до чак 250 долара (код бадема). На Новом Зеланду се опрашивање воћа плаћа и до 150 долара по кошници.

Септембра прошле године СПОС је постигао сагласност с Управом за заштиту биља Министарства пољопривреде да држава мора озбиљно да се ангажује на решавању проблема тровања пчела. Направљен је заједнички акциони план који је до данас у потпуности спроведен, и тровање у овој години се драстично смањило.

„Наш Савез пчеларских организација Србије такође се активно укључио у оквиру својих ингеренција. Основали смо Одбор за заштиту пчела, који ради на спровођењу споменутог акционог плана, и пружа теренску подршку пчеларима чије су пчеле отроване. Одштампали смо и књигу с упутствима пчеларима како да се изборе с тровањима пчела, али и како да поступе када до тровања дође. Ангажовали смо и адвокатску канцеларију приправну током целе године, која нашим члановима пружа бесплатну правну заштиту, бесплатне правне савете, бесплатне адвокате за заступање на суду, пчелари не плаћају чак ни путне трошкове адвокатима за све спорове који су везани за пчеларство, не само за тровање пчела“, каже Живадиновић.

Уз то, не треба занемарити да природни услови у Србији нису искоришћени јер се тренутно користи тек 0,5 процената пчелињих паша.
Број пчелара расте, природни ресурси су неисцрпни, тренутно се извози мед у вредности од 7 до 15 милиона евра годишње, с тенденцијом да се за две године утростручи. Пчеларство је данас и најбољи вид самозапошљавања. Живадиновић процењује да би се у наредном периоду у српском пчеларству могло отворити око 6.000 нових радних места, ако не за пуну просечну плату, што могу остварити само професионални пчелари, оно бар као попуњавање дела кућног буџета.

У супротном, тј. када би се дозволило гајење генетски модификованих биљака, не да не би било нових радних места већ би и постојећих 9.600 само међу чланством Савеза пчеларских организација Србије било угрожено. Али прича о значају пчела излази из оквира социјалне политике. Јер пчеле немају алтернативу. Без њих би човечанство почело да се гаси. Ако је веровати Ајнштајну коме се та реченица приписује, надживело би пчеле тек четири године.

[/restrict]

Краљ Милутин ослобађао пчеларе војне обавезе

Када је ослобађао пчеларе ота всјех работ кралевских и црквјених-и није работа да им нјест развјет одличије да пазу, краљ Милутин није имао испред себе математички прецизно изведену рачуницу добити коју у пољопривреди произведе једна пчела. Међутим, као и Стефан Првовенчани и цар Душан, сматрао је да пчеларство доноси велику корист народу. Данас се зна да, опрашивањем, пчеле сваке године подигну приносе у пољопривреди Србије за 148 милиона евра, док само једно пчелиње друштво годишње подигне приносе околних пољопривредника за 370 евра. Такође, пчеле доприносе очувању биодиверзитета и одговорне су за опстанак већине биљака. Чак 75 одсто главних гајених биљака зависи од пчела опрашивача, а преко 100 врста гајених биљака, које чине највећи део у производњи хране, опрашује медоносна пчела. Без пчелињег опрашивања принос јабука пада за 30 одсто, јагода за 35 одсто, вишања за 40 одсто, шљива за 42 одсто, малина за 45 процената.

Држава уз пчеларе

Тек с доласком нове Владе Србије 2013. држава је, истиче Родољуб Живадиновић, почела да значајно помаже пчеларима. Иако се субвенције у пољопривреди од прошле године смањују, пчеларима су подигнуте на 600 динара за 2016, што укупно износи преко два милиона евра годишње. „То говори да је држава коначно препознала вредност пчеларства као гране која може само да расте, и да упошљава нове људе. Очекујемо идуће године и апсолутну подршку државе за набавку кошница и нове опреме, а министар је обећао и да ће променити систем субвенционисања тако да пчелари више неће имати административне препреке како би добили подршку за набавку опреме, те да ће обезбедити довољно новца у том делу буџета, пошто ће инвестиције имати апсолутни приоритет. За 2017. предвиђено је повећања субвенција за кошницу за трећину. Прихваћен је и наш захтев да пчеларство уђе у ИПАРД, иако смо пре две године били одбијени, тако да пчеларство добија низ нових могућности. Биће и повољних кредита. Обећана нам је и помоћ у градњи нашег погона за откуп и пласман меда наших чланова.“

Знање испред закона

Наш Закон о средствима за заштиту биља је у неким сегментима бољи од европских прописа, сматра др Родољуб Живадиновић, и када би се поштовао, пчелари се не би суочавали ни са каквим проблемима.
„Међутим, наш проблем је мањак фитосанитарних инспектора, и не ради се довољно на едукацији пољопривредника. Такође, пољопривредници немају довољно развијену свест о значају пчела, док је у Европи сасвим другачије. Тамо су и те како свесни тога, захвални су пчелама због користи коју им пружају, и сами штите пчеле, закони им углавном и нису потребни. Наравно, несавесних има свуда, али ми смо дефинитивно рекордери. Понављам да је незнање највећи проблем, и да ако ту будемо направили значајан напредак, тек онда ћемо моћи да кажемо да смо проблем заиста решили.“

Пчеле пуне буџет

Научна истраживања рађена у Великој Британији показала су да једно пчелиње друштво, опрашивањем и очувањем биолошке разноврсности биља на неком подручју, доноси широј друштвеној заједници 1.200 евра годишње. Од тога пчелари добију свега 1,5 до 3 одсто кроз пчелиње производе, а све остало је добит воћара и других пољопривредника.