ALTERNATIVNI CENTAR SVETSKE MOĆI

Za „Pečat“ iz Moskve Bogdan Đurović

Kao članice Saveta bezbednosti UN i vodeće države, treba da ojačamo našu koordinaciju i zajedničkim naporima dostignemo pravedniji svetski poredak, rekao je Si Đinping Vladimiru Putinu

Uprkos sve većim naporima Zapada, utisak je da Moskva uspeva da održi spoljnopolitičku ravnotežu. Umesto nekadašnjih „partnera“ zapadnih zemalja koje pokušavaju da Rusiju silom dovedu u status u kome se i same nalaze – američkih vazala – predsednik Vladimir Putin pronalazi saborce u drugim delovima sveta. Poslednji primer u nizu je dvodnevni samit zemalja BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika), kao i sve dinamičnija i sveobuhvatnija vojna saradnja s Egiptom. Do te mere da su analitičari već otvoreno počeli da govore o stvaranju ruske vojne baze na egipatskoj sredozemnomorskoj obali, što je veoma alarmantan signal za NATO, koji teži da ostvari potpunu kontrolu nad Mediteranom. Upravo radi ostvarenja ovog strateškog cilja, Zapad je i podigao ulog u Siriji, provocirajući proteste protiv predsednika Bašara Asada koji su prerasli u šestogodišnji građanski rat. Ne samo najnovije upućivanje brojnih ruskih ratnih brodova ka Mediteranu već i povećanje vojnih aktivnosti Moskve i Kaira dovodi zapadne stratege u tešku situaciju…

[restrict]

PROTIV ZAPADNIH MONOPOLISTA Proteklog vikenda u indijskoj provinciji Goa održan je samit BRIKS-a. Osnovne teme bile su ekonomske, uključujući i stanje svetske privrede, a razgovaralo se i o terorističkim pretnjama. U prisustvu petorice lidera potpisani su brojni multilateralni ugovori, uključujući i memorandume o saradnji s Razvojnom bankom BRIKS. Poseban zaključak, koji je obelodanio domaćin, indijski premijer Narendra Modi, odnosi se na što je moguće brže stvaranje rejting agencije BRIKS, što bi ovim zemljama omogućilo ocenjivanje finansijskog rejtinga, nezavisno od zapadnih monopolista u ovoj oblasti, koji rade na osnovu političkih narudžbina Vašingtona. „Izgradnja institucija je glavni cilj naših napora“, ocenio je Modi. Zaista, ako BRIKS želi da uspe, mora ići putem stvaranja pravnih čvrstih temelja i ustanova koje će opstati nezavisno od lidera koji se smenjuju na čelu država, pa čak i od njihovih političkih programa.

Putin i Modi održali su i odvojen susret na marginama samita i tom prilikom potpisali 18 sporazuma u vojnotehničkoj sferi. Rusija je s Indijom dogovorila buduće isporuke najsavremenijih sistema zemlja-vazduh S-400 i Putin je samo rekao da ugovor vredi „više milijardi dolara“. Najavio je i zajednički rad na modernizaciji raketa „bramos“, morskog, kopnenog i vazdušnog baziranja, gde će biti značajno uvećan njihov domet. Indija će dobiti licence za ruski tenk T-90 i lovac Su-30, a Moskva će Delhiju isporučiti i 71 helikopter Mi-17V-5. Ukupna vrednost ovih sporazuma iznosi 2,9 milijardi dolara. Potpisani ugovori su veoma važni za Rusiju, jer osim značajnih finansijskih efekata donose i slabljenje indijskih veza sa glavnim ruskim konkurentima na tržištu naoružanja i svetskoj areni uopšte – SAD, Velikom Britanijom, Francuskom…

SUSRET „STARIH DRUGOVA” Tradicionalan i veoma važan bilateralan susret Putin je imao i sa kineskim liderom Si Đinpingom, koji je ruskog predsednika tom prilikom nazvao „starim drugom“. Mnogo značajnija od toga bila je Đinpingova izjava o tome da su Kina i Rusija spremne da zajedno grade novi svetski poredak. Prema napisima američke agencije „Blumberg“, Moskva i Peking stvaraju alternativni svetski centar moći koji neće zavisiti od SAD. Agencija piše da se dve zemlje zbližavaju u vojnoj oblasti, sprovode manevre u Južnom kineskom moru i zajednički nastupaju protiv američke protivraketne odbrane (PRO) u Južnoj Koreji.

Amerikanci dobro znaju da je to što su obe zemlje počele da govore o zajedničkim akcijama na vojnom nivou veoma ozbiljan događaj na globalnom planu. Od reči se sada prelazi na dela, a Moskva i Peking ne žure, znajući da nije dobro da dižu tenzije pre vremena. I takođe dobro znaju da se protivnik može pobediti čak i bez primene velike sile, samo delujući odlučno i čvrsto u zaštiti sopstvenih interesa. Takođe, još jednom se potvrđuje uloga i značaj Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS), gde Rusija i Kina imaju vodeću ulogu. U prvih 15 godina njenog postojanja ŠOS je promovisan prvenstveno kao organizacija koja podstiče međunarodnu saradnju i privredu, mada je od početka bilo jasno da njena vojna komponenta lako može da izbije u prvi plan, što se sada već otvoreno najavljuje. ŠOS je instrument Rusije i Kine koji tera sve azijske države da se okupljaju oko njih u cilju sopstvene stabilnosti i prosperiteta. Tako ŠOS predstavlja mehanizam uz pomoć kojeg se na neagresivan način iz (Evro)Azije proteruju Amerikanci i NATO.

To još uvek ne znači da će upravo sada biti ozvaničena rusko-kineska vojna alijansa o kojoj se već godinama spekuliše, a što bi označilo konačnu podelu sveta na zapadni i istočni blok. Bio bi to uvod u globalnu konfrontaciju i jasno je da Rusi i Kinezi ne žele da na njih padne odgovornost. Ali to takođe ne znači i da dve zemlje nisu spremne za ovakav razvoj događaja. Na pitanje zapadnih eksperata – zašto Kina ne podržava javno Rusiju u sukobima u Ukrajini i Siriji – može se odgovoriti i kontrapitanjem: ko kaže da Rusija ne nastupa u ovim konfliktima u punoj (ali ne javno deklarisanoj) koordinaciji s Pekingom? I da li bi Moskva, da nije te koordinacije, delovala tako odlučno na rušenju američkog poretka – upravo u Ukrajini i Siriji? Zapadni eksperti kao da nisu čuli nedavnu izjavu zamenika šefa kineske diplomatije Li Baoduna, koji je objasnio da Kina i Rusija imaju istovetnu poziciju u najvažnijim međunarodnim i regionalnim pitanjima, uključujući Siriju i Avganistan.

„Starom drugu“ Putinu, Đinping je predložio koordinaciju dve zemlje na međunarodnoj areni. „Kao članice Saveta bezbednosti UN, a takođe kao vodeće države, treba da ojačamo našu koordinaciju i zajedničko delovanje u okviru multilateralnih struktura. Za rešavanje ključnih pitanja neophodno je oslanjati se na pozicije naše koordinacije i zajedničkim naporima dostići pravedniji i racionalniji svetski poredak“, naglasio je Đinping. Upravo ove reči podstakle su analitičare agencije „Blumberg“ da najave još tesnije i formalnije rusko-kineske kontakte u sferi bezbednosti.

 

SARADNJA MOSKVE I KAIRA Ali verovatno glavna vest ove nedelje dolazi iz Egipta. Tamo su proteklog vikenda već stigli ruski padobranci (Vazdušno-desantne snage), za početak 200 vojnika. Oni će zajedno s egipatskom vojskom učestvovati u manjim manevrima. Međutim, već do kraja oktobra očekuju se veće vojne vežbe u Egiptu, gde će Rusi zajedno s domaćinima uvežbavati borbena dejstva u uslovima afričke pustinje. S obzirom na sve bolju saradnju dve zemlje i višegodišnje prijateljske odnose Putina sa egipatskim kolegom Abdel Fatahom el Sisijem, ruski analitičari već su najavili mogućnost da Moskva zatraži obnavljanje vojnopomorske baze u Sidi Baraniju, na zapadu zemlje, uz samu granicu s Libijom. U Sidi Baraniju je 70-ih godina već bila sovjetska baza, a sada se pominje da bi osim pomorskog prisustva Rusija mogla da stacionira i avione.

Zvanična Moskva je najavila i da će njena pomorska baza u sirijskom gradu Tartusu postati stalna, to jest da će se obim ruskog vojnog prisustva samo uvećavati, na dugi vremenski rok. Buduća baza u Egiptu, kao i sve češće pominjanje istih na Kubi i u Vijetnamu, ojačale bi rusko strateško prisustvo u najvažnijim regionima planete. Njihov značaj ne bi bio samo u povećanju borbenih kapaciteta ruske vojne sile (mada je u slučaju Sirije i Egipta to nesporno) već pre svega u kontroli i nadzoru svetskog okeana, gde sada dominiraju američke pomorske snage. Ne treba zaboraviti da je francuske nosače helikoptera „Mistral“, koje je Pariz odbio da isporuči Moskvi posle izbijanja ukrajinske krize, po odobrenju Kremlja otkupio upravo Egipat. Sada se Rusija sprema da pod povoljnim uslovima isporuči Kairu i helikoptere građene za „Mistrale“, čime će Egipat biti jedina vojna sila u regionu koja poseduje ovakvu udarnu borbenu grupaciju.

Saradnja Moskve i Kaira, uz uključenje drugih regionalnih zemalja, značila bi jačanje bezbednosti na Bliskom istoku, u severnoj Africi i na Mediteranu, oblastima koje su predmet stalne zapadne destabilizacije. Masovnija pojava ruskih vojnih objekata, ljudstva i tehnike u ovom regionu označila bi stvaranje nove realnosti, gde bi lokalne snage uz podršku Moskve mnogo lakše izlazile na kraj s destabilizujućim elementima u svom okruženju. Kao što se pokazalo na primeru Sirije, vazdušna podrška kopnenim trupama može da reši mnoge strateške zadatke. Tako bi Rusija zajedno s arapskim i drugim partnerima mogla da podržava regionalnu stabilnost relativno malim sredstvima, ostvarujući veliku korist u vidu jačanja i širenja sopstvenog uticaja. Kako se vidi iz izjave Si Đinpinga, Kina je veoma zainteresovana da u tome pomogne, tim pre što i Peking ima veoma ozbiljne interese i planove u ovom regionu.

 

KOMPROMIS ILI PUT U KATASTROFU Kada se to desi, svetski poredak će već biti promenjen. Sjedinjene Američke Države dobro znaju da će gubitak bitke za Siriju označiti promene na mnogo širem području, gde se prelamaju najvažniji svetski interesi. Ako Zapad ne zaustavi Ruse u Damasku i Alepu, njegov uticaj u čitavom pojasu od Alžira do Islamabada počeće da se ruši. Zbog toga je razumljivo ponašanje Vašingtona, uz upotrebu svih metoda specijalnog rata i propagande protiv Moskve. Preostaje im još i pokušaj upotrebe vojne sile protiv Sirije, ali bi to bio direktan put u katastrofu. Bilo bi razumno očekivati da Amerikanci pre ili kasnije priznaju neophodnost kompromisa s Moskvom, ukoliko ne žele da izazovu požar ogromnih razmera – u kome oni ne bi oprljili samo ruke.

 

Odnosi sa SAD pokvareni zbog Jugoslavije u vreme Jeljcina

Na konferenciji za novinare posle samita BRIKS-a Putin je odgovarao na pitanja. Jedan ruski novinar konstatovao je da su odnosi Rusije sa SAD pokvareni zbog Sirije. Na to je Putin odmah reagovao, prekinuo novinara i rekao da se to nije desilo zbog Sirije već zbog Jugoslavije.

„Stvarno tako mislite? Reći ću vam da grešite! Setite se šta se dešavalo zbog Jugoslavije. Odatle je sve i počelo. Tada čak nisam ni bio predsednik. Da li sam ja tada okrenuo avion iznad Atlantika? Čini mi se da je to Primakov uradio. Eto, i tada smo s njima ukrug samo razgovarali, razgovarali… Pre toga je Boris Nikolajevič Jeljcin bio za njih dobar, najbolji, a čim je zauzeo prilično čvrstu poziciju u vezi Jugoslavije, odmah su počeli da komentarišu i setili se kako on voli da popije, kako je ovakav, kako je onakav. Počela je njegova kompromitacija. Eto gde je sve počelo. Kao što sam već rekao, njima se ne dopada nezavisna pozicija. U tome je problem“, rekao je Putin.

[/restrict]