За „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић
Као чланице Савета безбедности УН и водеће државе, треба да ојачамо нашу координацију и заједничким напорима достигнемо праведнији светски поредак, рекао је Си Ђинпинг Владимиру Путину
Упркос све већим напорима Запада, утисак је да Москва успева да одржи спољнополитичку равнотежу. Уместо некадашњих „партнера“ западних земаља које покушавају да Русију силом доведу у статус у коме се и саме налазе – америчких вазала – председник Владимир Путин проналази саборце у другим деловима света. Последњи пример у низу је дводневни самит земаља БРИКС-а (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка), као и све динамичнија и свеобухватнија војна сарадња с Египтом. До те мере да су аналитичари већ отворено почели да говоре о стварању руске војне базе на египатској средоземноморској обали, што је веома алармантан сигнал за НАТО, који тежи да оствари потпуну контролу над Медитераном. Управо ради остварења овог стратешког циља, Запад је и подигао улог у Сирији, провоцирајући протесте против председника Башара Асада који су прерасли у шестогодишњи грађански рат. Не само најновије упућивање бројних руских ратних бродова ка Медитерану већ и повећање војних активности Москве и Каира доводи западне стратеге у тешку ситуацију…
[restrict]ПРОТИВ ЗАПАДНИХ МОНОПОЛИСТА Протеклог викенда у индијској провинцији Гоа одржан је самит БРИКС-а. Основне теме биле су економске, укључујући и стање светске привреде, а разговарало се и о терористичким претњама. У присуству петорице лидера потписани су бројни мултилатерални уговори, укључујући и меморандуме о сарадњи с Развојном банком БРИКС. Посебан закључак, који је обелоданио домаћин, индијски премијер Нарендра Моди, односи се на што је могуће брже стварање рејтинг агенције БРИКС, што би овим земљама омогућило оцењивање финансијског рејтинга, независно од западних монополиста у овој области, који раде на основу политичких наруџбина Вашингтона. „Изградња институција је главни циљ наших напора“, оценио је Моди. Заиста, ако БРИКС жели да успе, мора ићи путем стварања правних чврстих темеља и установа које ће опстати независно од лидера који се смењују на челу држава, па чак и од њихових политичких програма.
Путин и Моди одржали су и одвојен сусрет на маргинама самита и том приликом потписали 18 споразума у војнотехничкој сфери. Русија је с Индијом договорила будуће испоруке најсавременијих система земља-ваздух С-400 и Путин је само рекао да уговор вреди „више милијарди долара“. Најавио је и заједнички рад на модернизацији ракета „брамос“, морског, копненог и ваздушног базирања, где ће бити значајно увећан њихов домет. Индија ће добити лиценце за руски тенк Т-90 и ловац Су-30, а Москва ће Делхију испоручити и 71 хеликоптер Ми-17В-5. Укупна вредност ових споразума износи 2,9 милијарди долара. Потписани уговори су веома важни за Русију, јер осим значајних финансијских ефеката доносе и слабљење индијских веза са главним руским конкурентима на тржишту наоружања и светској арени уопште – САД, Великом Британијом, Француском…
СУСРЕТ „СТАРИХ ДРУГОВА” Традиционалан и веома важан билатералан сусрет Путин је имао и са кинеским лидером Си Ђинпингом, који је руског председника том приликом назвао „старим другом“. Много значајнија од тога била је Ђинпингова изјава о томе да су Кина и Русија спремне да заједно граде нови светски поредак. Према написима америчке агенције „Блумберг“, Москва и Пекинг стварају алтернативни светски центар моћи који неће зависити од САД. Агенција пише да се две земље зближавају у војној области, спроводе маневре у Јужном кинеском мору и заједнички наступају против америчке противракетне одбране (ПРО) у Јужној Кореји.
Американци добро знају да је то што су обе земље почеле да говоре о заједничким акцијама на војном нивоу веома озбиљан догађај на глобалном плану. Од речи се сада прелази на дела, а Москва и Пекинг не журе, знајући да није добро да дижу тензије пре времена. И такође добро знају да се противник може победити чак и без примене велике силе, само делујући одлучно и чврсто у заштити сопствених интереса. Такође, још једном се потврђује улога и значај Шангајске организације за сарадњу (ШОС), где Русија и Кина имају водећу улогу. У првих 15 година њеног постојања ШОС је промовисан првенствено као организација која подстиче међународну сарадњу и привреду, мада је од почетка било јасно да њена војна компонента лако може да избије у први план, што се сада већ отворено најављује. ШОС је инструмент Русије и Кине који тера све азијске државе да се окупљају око њих у циљу сопствене стабилности и просперитета. Тако ШОС представља механизам уз помоћ којег се на неагресиван начин из (Евро)Азије протерују Американци и НАТО.
То још увек не значи да ће управо сада бити озваничена руско-кинеска војна алијанса о којој се већ годинама спекулише, а што би означило коначну поделу света на западни и источни блок. Био би то увод у глобалну конфронтацију и јасно је да Руси и Кинези не желе да на њих падне одговорност. Али то такође не значи и да две земље нису спремне за овакав развој догађаја. На питање западних експерата – зашто Кина не подржава јавно Русију у сукобима у Украјини и Сирији – може се одговорити и контрапитањем: ко каже да Русија не наступа у овим конфликтима у пуној (али не јавно декларисаној) координацији с Пекингом? И да ли би Москва, да није те координације, деловала тако одлучно на рушењу америчког поретка – управо у Украјини и Сирији? Западни експерти као да нису чули недавну изјаву заменика шефа кинеске дипломатије Ли Баодуна, који је објаснио да Кина и Русија имају истоветну позицију у најважнијим међународним и регионалним питањима, укључујући Сирију и Авганистан.
„Старом другу“ Путину, Ђинпинг је предложио координацију две земље на међународној арени. „Као чланице Савета безбедности УН, а такође као водеће државе, треба да ојачамо нашу координацију и заједничко деловање у оквиру мултилатералних структура. За решавање кључних питања неопходно је ослањати се на позиције наше координације и заједничким напорима достићи праведнији и рационалнији светски поредак“, нагласио је Ђинпинг. Управо ове речи подстакле су аналитичаре агенције „Блумберг“ да најаве још тесније и формалније руско-кинеске контакте у сфери безбедности.
САРАДЊА МОСКВЕ И КАИРА Али вероватно главна вест ове недеље долази из Египта. Тамо су протеклог викенда већ стигли руски падобранци (Ваздушно-десантне снаге), за почетак 200 војника. Они ће заједно с египатском војском учествовати у мањим маневрима. Међутим, већ до краја октобра очекују се веће војне вежбе у Египту, где ће Руси заједно с домаћинима увежбавати борбена дејства у условима афричке пустиње. С обзиром на све бољу сарадњу две земље и вишегодишње пријатељске односе Путина са египатским колегом Абдел Фатахом ел Сисијем, руски аналитичари већ су најавили могућност да Москва затражи обнављање војнопоморске базе у Сиди Баранију, на западу земље, уз саму границу с Либијом. У Сиди Баранију је 70-их година већ била совјетска база, а сада се помиње да би осим поморског присуства Русија могла да стационира и авионе.
Званична Москва је најавила и да ће њена поморска база у сиријском граду Тартусу постати стална, то јест да ће се обим руског војног присуства само увећавати, на дуги временски рок. Будућа база у Египту, као и све чешће помињање истих на Куби и у Вијетнаму, ојачале би руско стратешко присуство у најважнијим регионима планете. Њихов значај не би био само у повећању борбених капацитета руске војне силе (мада је у случају Сирије и Египта то неспорно) већ пре свега у контроли и надзору светског океана, где сада доминирају америчке поморске снаге. Не треба заборавити да је француске носаче хеликоптера „Мистрал“, које је Париз одбио да испоручи Москви после избијања украјинске кризе, по одобрењу Кремља откупио управо Египат. Сада се Русија спрема да под повољним условима испоручи Каиру и хеликоптере грађене за „Мистрале“, чиме ће Египат бити једина војна сила у региону која поседује овакву ударну борбену групацију.
Сарадња Москве и Каира, уз укључење других регионалних земаља, значила би јачање безбедности на Блиском истоку, у северној Африци и на Медитерану, областима које су предмет сталне западне дестабилизације. Масовнија појава руских војних објеката, људства и технике у овом региону означила би стварање нове реалности, где би локалне снаге уз подршку Москве много лакше излазиле на крај с дестабилизујућим елементима у свом окружењу. Као што се показало на примеру Сирије, ваздушна подршка копненим трупама може да реши многе стратешке задатке. Тако би Русија заједно с арапским и другим партнерима могла да подржава регионалну стабилност релативно малим средствима, остварујући велику корист у виду јачања и ширења сопственог утицаја. Како се види из изјаве Си Ђинпинга, Кина је веома заинтересована да у томе помогне, тим пре што и Пекинг има веома озбиљне интересе и планове у овом региону.
КОМПРОМИС ИЛИ ПУТ У КАТАСТРОФУ Када се то деси, светски поредак ће већ бити промењен. Сједињене Америчке Државе добро знају да ће губитак битке за Сирију означити промене на много ширем подручју, где се преламају најважнији светски интереси. Ако Запад не заустави Русе у Дамаску и Алепу, његов утицај у читавом појасу од Алжира до Исламабада почеће да се руши. Због тога је разумљиво понашање Вашингтона, уз употребу свих метода специјалног рата и пропаганде против Москве. Преостаје им још и покушај употребе војне силе против Сирије, али би то био директан пут у катастрофу. Било би разумно очекивати да Американци пре или касније признају неопходност компромиса с Москвом, уколико не желе да изазову пожар огромних размера – у коме они не би опрљили само руке.
Односи са САД покварени због Југославије у време Јељцина
На конференцији за новинаре после самита БРИКС-а Путин је одговарао на питања. Један руски новинар констатовао је да су односи Русије са САД покварени због Сирије. На то је Путин одмах реаговао, прекинуо новинара и рекао да се то није десило због Сирије већ због Југославије.
„Стварно тако мислите? Рећи ћу вам да грешите! Сетите се шта се дешавало због Југославије. Одатле је све и почело. Тада чак нисам ни био председник. Да ли сам ја тада окренуо авион изнад Атлантика? Чини ми се да је то Примаков урадио. Ето, и тада смо с њима укруг само разговарали, разговарали… Пре тога је Борис Николајевич Јељцин био за њих добар, најбољи, а чим је заузео прилично чврсту позицију у вези Југославије, одмах су почели да коментаришу и сетили се како он воли да попије, како је овакав, како је онакав. Почела је његова компромитација. Ето где је све почело. Као што сам већ рекао, њима се не допада независна позиција. У томе је проблем“, рекао је Путин.
[/restrict]