Вишеградска ЕУ конфедерација

За „Печат“ из Будимпеште Властимир Вујић

Четири чланице тзв. Вишеградске групе – Мађарска, Чешка, Словачка и Пољска – остатку Европске уније понудиће своју визију културне контрареволуције којом ће ЕУ спасти од ње саме

Премијери Мађарске, Словачке, Чешке и Пољске поручили су на 26. Економском форуму, одржаном од 6. до 8. септембра у Крињици на југу Пољске, да Вишеградска група коју чине ове четири државе има детаљна решења и идеје који ће преуредити Европску унију и приближити је Европљанима, гарантовати им безбедност и просперитет, а миграциону кризу решавати изван Старог континента.

[restrictedarea]

ВИЗИЈА НОВЕ ЕУ Заједничка европска војска, увођење функције председника ЕУ (који би командовао војском), економске реформе (спроведене преко измена основних европских уговора или без њих) и помоћ земљама (на Блиском истоку и у Африци) из којих долазе избеглице, главни су међу закључцима вишеградске четворке о визији нове, реформисане Уније без Велике Британије, припремљене за самит Европске уније 16. септембра у Братислави.

Предлози земаља В4 нису формални, неки нису ни нови, али сигурно ће донети врло занимљиве реакције западних чланица ЕУ. Европска идеја и проширење Уније налазе се у дубокој кризи. И то још од проблема с евром и банкрота Грчке под теретом дугова, преко милионског прилива имиграната до актуелног прекомпоновања након „брегзита“.

Све то је довело до великог отпора према ЕУ, након избегличког таласа дошло је до јачања радикалне антимигрантске деснице у већини земаља, а криза евра лансирала је нове партије и леве и десне оријентације, антисистемске у својој основи. Сви заједно, ови подстицаји знатно су ослабили етаблиране странке које су деценијама владале европским земљама…

КУЛТУРНА КОНТРАРЕВОЛУЦИЈА „У ’брегзиту’ видим огромну шансу, могућност културне контрареволуције! Морамо да кажемо: националне и верске вредности су кључне, треба их неговати и бранити, треба то записати у европским документима“, истакао је у Крињици премијер Мађарске Виктор Орбан, подвукавши дословно у последњој реченици: „Потребна нам је ЕУ, али не било каква!“

Лидер владајуће пољске конзервативне странке ПиС (Закон и правда) Јарослав Качињски на истом форуму „брегзит“ је означио „плодом“ кризе европског идентитета за који су криви Немачка и њена канцеларка Ангела Меркел (такође присутна на дебати у Крињици).

„Ако желимо да спасимо Европу, морамо да спроведемо реформе. Да будемо одважни и да се не плашимо. Пољска ће у врло кратком року поднети такав предлог реформи. Национални парламенти морају имати много јачу позицију од досадашње, а Европска комисија мора да престане да води политику! Неопходна је и трансформација функционисања бриселских институција. Развој Европе мора се ослонити на пројекте који нас спајају, а не деле. Треба узети у обзир и нужност промене основних уговора“, рекла је пољска премијерка Беата Шидло.

Словачки и чешки премијери Роберт Фицо и Бохуслав Соботка у Крињици су били јединствени у оцени да – и ако се интереси држава Вишеградске групе нису сваки пут поклапали, у њиховој европској политици (што је готово без преседана) увек је постојао високи степен сарадње и поверења – а то је јединствена вредност.

„Централна Европа данас је конкурентна и успешна, има врло изражен европски идентитет и Вишеградска четворка тај дух жели да прошири и на остатак Старог континента. Варшава, Будимпешта, Братислава и Праг тај процес су започели заједно. Време је њихов савезник, а показатељ да су на добром путу је и све више европских држава које их следе,“ истакли су Фицо и Соботка.

ОРБАН ОСОБА ГОДИНЕ

На форуму у Крињици (манифестацији сличној оној у швајцарском Давосу), Надзорни одбор састављен од 33 члана (угледних пољских политичара и економиста), титулу „особа године“ доделила је Виктору Орбану. У образложењу награде саопштено је да се мађарском премијеру ово најпрестижније признање уручује због великог утицаја на јачање простора Средње Европе у 2016. години. Орбану је у тајном изјашњавању припао 21 глас, а његовом конкуренту, председнику Румуније Клаусу Јоханису, 12. Ову титулу, од страних државника, до сада је добило троје – Вацлав Хавел, Јулија Тимошенко и Жозе Мануел Барозо.

 

[/restrictedarea]