Русија се спрема за велике потресе

ruski-vojnikЗа „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић

У условима претњи ликвидацијом Владимира Путина, револуције и глобалног рата, специјалне службе су на првој линији фронта, неопходни су људи од највећег поверења, који имају знање, енергију и искуство

Прелазни рок у Кремљу за ову сезону још није окончан – након бројних летњих трансфера, сада имамо на делу јесење. После одржаних парламентарних избора 18. септембра, председник Владимир Путин отворио је још неколико непознаница, укључујући и могуће реформе у безбедносном сектору, што веома занима и западне и домаће аналитичаре. На састанку у Кремљу, 22. септембра, објављено је да ће Сергеј Наришкин (62), досадашњи председник доњег дома Државне думе, од 5. октобра прећи на нову дужност – директора Спољне обавештајне службе (СВР), где ће заменити Михаила Фрадкова, човека који је руководио цивилним обавештајним сектором Русије девет година. А Фрадков (66), бивши премијер (2004–2007) и један од људи који уживају највеће Путиново поверење, прелази на место председавајућег Савета директора „Руских железница“. Његова нова позиција је почасна, јер железницом оперативно руководи председник компаније Олег Белозеров. Ипак, Фрадков остаје активан у прикрајку, као и још један бивши премијер Виктор Зубков, који је већ годинама на челу Савета директора „Газпрома“.

nariskinЗА ВРЕМЕ ПОТРЕСА – НОВИ ЉУДИ Много је, у овом тренутку, занимљивија судбина Наришкина и човека који га је заменио на челу председника Државне думе, дојучерашњег заменика шефа председничке администрације Вјачеслава Володина. Чињеница је да сада на велику сцену ступа Володин (52), кога неки експерти помињу као још једног потенцијалног Путиновог наследника. Две ствари су у свему томе неспорне. Прво, Володин је озбиљног потенцијала, а функција челника доњег дома парламента омогућиће му стицање државничког искуства, за шта се годинама припремао у администрацији председника, где је био задужен за унутрашњу политику и сарадњу с партијама. И Путин је улазак у највише сводове власти започео с места заменика шефа администрације Бориса Јељцина. Друго, убацујући Володина у шпил најмоћнијих фигура, Кремљ показује да има на располагању низ јаких политичара млађе генерације. Зато ће наредних година прича о наследнику још више добити на интензитету, јер је у овом тренутку веома широк списак потенцијалних кандидата који могу да искоче из првог, другог, па чак и из трећег плана.

Сергеј Наришкин био је председник Думе од децембра 2011, а пре тога је дуже од три године био на месту шефа администрације председника Дмитрија Медведева. А још раније, од 2004. до 2007, обављао је изузетно важну дужност руководиоца апарата и потпредседника Владе РФ – баш у периоду када је премијер био Фрадков. Наришкин је током последњих 12 година у самом врху руске власти, задужен искључиво за најодговорније послове. То је веома симптоматично ако се зна да је пре тога живео у родном Санкт Петербургу, радећи као шеф комитета за међународне везе Лењинградског региона, што је веома слично Путиновој петербуршкој функцији током 90-их година. Но није то једино што спаја ову двојицу људи рођених и одраслих на улицама истог града.

Сада је пред Наришкином још већа одговорност – долази на чело службе задужене за безбедност и, како руски експерти оцењују, опстанак Руске Федерације у сукобу са Западом. Од рада СВР-а много тога зависи, а највише способност парирања Вашингтону на глобалном фронту. У условима неравноправне борбе, где силе НАТО-а располажу четири пута већим војним потенцијалом и вишеструко јачом економијом, за могућност Русије да све то преживи, између осталог, неопходан је пажљиво испланиран и „уредан“ рад обавештајне службе. Према речима експерата, Наришкина одликују управо тачност и прецизност у раду, што је показао на свим досадашњим функцијама. Његов задатак биће да осигура потпуну контролу Кремља над службом, без неких пропуста и грешака које су се дешавале у мандату веома поузданог Михаила Фрадкова. За Русију и цео свет долази ново време великих потреса и за то су потребни нови људи.

vjacceslav-volodin„ЗАГОНЕТКЕ“ КРЕМЉА У званичној Наришкиновој биографији има занимљивих детаља. Рецимо, он је доктор наука и говори течно француски и енглески језик. Свира гитару, љубитељ је француске културе и носилац ордена Легије части. Запад га је ставио на црну листу санкција после присаједињења Крима и забрањен му је улазак на њихову територију. Према незваничним подацима, с Путином се познаје од 1978, када су заједно похађали 101. школу Прве главне управе КГБ-а, данас познате као Обавештајна академија. Наришкин до сада није то званично потврдио, али је једном приликом рекао да Путина познаје „дуже од 20 година“. Више од речи говори податак да је 1982, одмах по окончању академије, постављен на место проректора за међународне научне везе Лењинградског политехничког универзитета, што је место традиционално резервисано за припаднике обавештајне службе. Почетком 90-их ову функцију на другом лењинградском универзитету обављао је и Путин.

Можда и најважније питање везано за Наришкина, које највише постављају (про)западни аналитичари, јесте – да ли га је Путин послао у СВР да би га сменио и уклонио, или да би га још више ојачао? Прва група мишљења тврди да је Наришкин своје место уступио ојачалом Володину и да ће нови шеф СВР-а изгубити утицај током, наводно, предстојеће реформе безбедносног сектора Русије. Према овим тврдњама, Кремљ планира да обједини обавештајну, контраобавештајну и још неколико специјалних служби у ново Министарство државне безбедности (МГБ), по узору на некадашњи КГБ. У таквим околностима, опет наводно, Наришкин би потонуо, као начелник једне од управа нове суперструктуре.

Постоји и друга верзија. Ако би дошло до стварања МГБ-а, што званично нико није потврдио, зашто би унапред било искључено да би шеф тог министарства био Наришкин? Зашто се њему превдиђа улога губитника у овом процесу? На челу „конкурентског“ ФСБ-а дуже од осам година налази се Александар Бортњиков, који је каријеру у служби градио такође у Лењинграду, али није извесно да би он имао предност над бившим председником Думе. Бортњиков је изузетно јака фигура у руској вертикали моћи, али Наришкин има беспрекорну политичку биографију, где још једино није био председник и премијер. Ова „загонетка“ само је још једна од техника Кремља, који држи отвореним максимално могући број комбинација.

fradkov-putin-bortnjikov

СПЕЦИЈАЛНЕ СЛУЖБЕ НА ЛИНИЈИ ФРОНТА Остаје нејасно ко је „главни јунак“ промене на челу Думе – Наришкин или Володин? Или обојица? О Володиновим способностима испредају се легенде, неки га чак јавно називају „генијем“. Други пак упозоравају на могућност његовог „претераног јачања“, од чега наводно зазире и Путин, јер ће Володин од сада имати тоталну контролу над парламентом. С друге стране, они који не верују у будућност Наришкина, тврде да би после формирања МГБ-а он могао да пређе на споредни колосек, где му је наводно резервисано место губернатора Санкт Петербурга.

Али они као да заборављају да је Државна дума под Наришкиновом управом за протеклих пет година донела стотине закона, од којих се многи могу сматрати револуционарним, јер мењају у потпуности унутрашњу и спољнополитичку оријентацију Русије. Ту су, између осталог, и закони о страним агентима, забрани пропаганде хомосексуализма међу малолетницима, о заштити осећања верника, о организовању масовних скупова и многи други изузетно важни акти за ресуверенизацију и потпуно измештање Русије с курса инфантилне вестернизације и либерализма. У том смислу, Наришкин је несумњиво историјска фигура и припадају му огромне заслуге за прецизну и глатку реализацију овог огромног подухвата.

Тако је Путин створио потпуно нову ситуацију, у поређењу са оном од пре годину дана. Ослободио је и померио читав низ кључних државних функционера и отворио простор за нову комбинаторику у ближој и нешто даљој будућности. Добро упућени новинарски извори најављују управо такав расплет: нова померања и реорганизацију власти, као одговор на алармантну глобалну ситуацију и непрекидне претње са Запада уставном поретку Русије, а посебно председнику Путину. Да би се предупредиле ове претње, које се крећу у дијапазону од физичке ликвидације Путина, преко крваве револуције, па до изазивања трећег светског рата, неопходан је високопрофесионални рад државних структура, где су специјалне службе РФ прве на удару и на линији фронта. А за то су пресудни људи од највећег поверења, који имају огромно знање, енергију и искуство. Наришкин и Володин су једни од тих.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *