Премали корак унапред

За „Печат“ из Братиславе Властимир Вујић

На самиту у Братислави 27 чланица Европске уније преосталих након „брегзита“ договорило је шестомесечни план малих и углавном безначајних корака напред

Тешко да ће доћи до преокрета ка „основним европским вредностима“ и снажније победе демократских снага ако се становништву Европске уније буде само махало „страшилом“ екстремних, популистичких, десничарских и конзервативних опасности. И владајуће партије и сви у Унији – закључак је ванредног Самита ЕУ одржаног у Братислави 16. септембра – морају што пре постигнути договор о јачању одбране, заштити спољних граница и сламању проблема миграције и тероризма и понудити опипљиво одговор на то како ће (и када) решити проблеме економског таворења. А то значи – одговорити и на огромно незадовољство грађана 21 од 27 унијских чланица због стезања каиша, губљења радних права и елиминације тековина социјалне државе насталих као послодица преовладавања неолибералног капитализма и глобализације. Ту, међутим, наилазе на противљење Немачке и богатих северних чланица Уније.

[restrictedarea]

МАПА ПУТА Због тога, у братиславској „Декларацији и мапи пута“, којом је утврђен шестомесечни редослед одвијања ствари до мартовског самита у Италији, о 60. годишњици Римских уговора, нема заједнички договорених мера за економско-социјални напредак ЕУ. Уместо тога, само, подржана је одлука Европске комисије да удвостручи фонд за инвестиције у коме ће бити 630 милијарди евра.

Уз то, једна од ретких опипљивијих практичних (и брзих) мера на Самиту ЕУ у Словачкој била је и одлука о помоћи Бугарској у заштити граница.

 

МЕРКЕЛОВА И ОЛАНД По мишљењу многих, једини стварни успех овог, иначе слабашног самита (без Велике Британије, чији је излазак из ЕУ био разлог скупа, али се о њему мало говорило јер Лондон тек идуће године започиње поступак напуштања Уније) била је заједничка конференција за новинаре немачке канцеларке Ангеле Меркел и француског председника Франсоа Оланда на крају овог састанка.

Канцеларка Немачке је последњих недеља учинила све како би поново покренула немачко-француски „мотор“ у Европској унији. Пре самита у Братислави разговарала је са свим чланицама Уније, посебну пажњу посвећујући источним. А са француским председником за 20 дана састала се чак четири пута. Будућност ЕУ, што је све евидентније, зависиће, изгледа, од квалитета сарадње ове две велике земље…

„Морамо развити нову перспективу за Европу“, рекао је медијима у Братислави Оланд. Француски председник поновио је један од најважнијих непосредних циљева: „Сви су се сложили да ЕУ мора да покаже да може да заштити своје спољне границе.“ Софија ће као прва добити 160 милиона евра и персонал, како би боље осигурала границу према Турској и Грчкој.

Тежиште немачко-француских планова је пак на унутрашњој безбедности, поготово у борби против тероризма и одбрамбеној сарадњи. Париз и Берлин хоће да успоставе главни штаб за заједничке војне мисије и набавку војне опреме и оружја, те да јачањем сопствених произвођача војне опреме и оружја – уштеде новац. Ко жели да се прикључи тој посебној сарадњи, добро је дошао, подвукао је на крају Оланд, наговештавајући даље раслојавање Уније, у две брзине, интегрисаније и мање интегрисане…

ОРБАН И РЕНЦИ НЕЗАДОВОЉНИ

Мађарски премијер Виктор Орбан братиславски самит оценио је неуспешним. Разлог – није успео да промени политику Уније о избеглицама, коју је он назвао „аутодеструктивном и наивном“ јер у Бриселу и даље више говоре о убрзавању поступка расподеле, него о заустављању миграната на шенгенским границама. „Немачка мора чврсто да ограничи број миграната које је вољна да прими или ће масе и даље наставити да иду ка Европи“, додао је Орбан.

За италијанског премијера Матеа Ренција самит у престоници Словачке био је „корак напред, али врло мали. Премали“. Имао је, међутим, и две велике примедбе. „Рим и Будимпешта, нажалост, настављају сами да решавају и свој и бриселски део обавеза око мигрантске кризе. Решења утврђена на самиту у Ла Валети (Малта) почетком године остала су мртво слово на папиру.“

Ренци је оштро критиковао и немачку економску политику рекавши да као што неке државе морају да поштују правила дефицита, на исти начин морају да се поштују и друга правила, попут оних о суфициту. „Има земаља које то не поштују, а прва међу њима је Немачка“, подвукао је премијер Ренци.

[/restrictedarea]