Предреферендумска размишљања

Драгомир Антонић 

Да се не лажемо, браћо Срби, ма где живели. Не смета њима Свети Стефан, не смета 9. јануар, смета им Република Српска

Шта ли је хришћански првомученик Стефан скривио да ових дана – „демократска“ западна заједница, неуки бриселски намештеници на добро плаћеном радном месту у Сарајеву, америчка екселенција Скот, по мајчиној линији из Бечеја, мудросери из Беча, који нису у стању годину дана да изаберу свог председника, Жене у црном, заштитници свег нељудског, невладини страни агенти, и на крају, како му само име каже, животиња Бакир – хоће по сваку цену поново после скоро две хиљаде година да га каменују и убију.

[restrictedarea]

НАЂОШЕ ЛАЖНЕ СВЕДОКЕ Ко је био Свети првомученик Стефан? Монах Тадија записао је у Прологу следеће: „Сродник апостола Павла и Јеврејин од оних Јевреја који живљаху по областима јелинским. Беше Стефан први од седам ђакона, које апостоли свети рукоположише и поставише на службу око помагања сиротних у Јерусалиму. Силом вере своје Стефан чињеше чудеса велика међу људима.“ Даље пише, како из чисте зависти – има тога данас широм света, пример Дилме Русеф у Бразилу, Мадура у Венецуели – богати пакосници, видевши да неко помаже људима из чисте вере а не због профита (као данашњи пропали неолибрализам), „нађоше лажне сведоке и узбунише народ и старешине народне против невиног Стефана клеветајући га као да је хулио на Бога и Мојсија“. По убрзаном поступку су га осудили, извели ван града и каменовали до смрти. Тело Стефаново тајно узе и сахрани на свом имању Гамалил, кнез јеврејски. Тако је завршио овоземаљски живот први мученик после Христа који је страдао због хришћанске вере пре него што се преселио у Божје царство.

Јасно је да Свети Стефан није био Србин, још мање Рус, а хришћанство тад није било подељено на православне и остале. Зато је нејасно и мало чудно што свим сатрапима наведеним у првом пасусу смета поштовање једног по пореклу Јеврејина који је прихватио хришћанску веру и борио се за права сиромашних. Свети Стефан се слави у целом хришћанском свету. Празнују га у Бечу, Лондону, Манили, Боготи, Торонту, на Новом Зеланду. Где год има хришћана, име Светог Стефана помиње се с љубављу и поштовањем. Никад СБ Уједињених нација, Конгрес САД, Парламент у Енглеској, некорумпирана ФИФА, организатори параде педера, радник на црно у Србији Давежпорт, ама баш нико није затражио да се успомена на страдање Светог Стефана забрани или избрише из календара. Само је назови Уставни суд БиХ закључио да пошто је 9. јануар (Дан посвећен Светом Стефану) „у пракси и Крсна слава Републике Српске, као православни празник вређа осећања грађана других вероисповести“ (из саопштења адвоката Славке Којић, скуп Референдум у Републици Српској – Демократски одговор на недемократске методе).

 

КО СЕ НАШАО УВРЕЂЕНИМ Зашто само у Републици Српској празновање Светог Стефана вређа припаднике других вероисповести? Како је утврђено да су римокатолици, протестанти, припадници јудаизма, баптисти, калвинисти, будисти увређени због прославе овог светитеља?

Појединим се може учинити да сам промашио тему. Да није у питању Свети Стефан већ референдум! С тим се не могу сложити из два разлога. Први, јер референдум је, поред неприкосновености приватне својине, други стуб на коме стоји „демократија западне цивилизације“ и како рече на поменутом скупу Александар Павић из Фонда стратешке културе: „Да ли можете замислити да неко у било којој држави ЕУ каже да се референдум не сме расписати? Сме ли ико у ЕУ рећи да је референдум недемократска форма изјашњавања.“ Други, ко сме унапред да каже како ће се грађани изјаснити? Шта ако грађани кажу да не желе да Стевандан, 9. јануар, буде Дан Републике Српске? Хоће људи, с пријатељима и кумовима, у својим домовима да славе Крсну славу и не би да излазе напоље тог дана. Немогуће? Тако се тврдило и за „брегзит“. Хоће ли у том случају референдум бити демократски? Као што су после гласања „брегзит“ покушали да понове, јер је био недемократски.

Да се не лажемо, браћо Срби, ма где живели. Не смета Свети Стефан, не смета 9. јануар. Смета Република Српска, како рече Млађен Цицовић, директор Представништава Републике Српске у Србији. Зато се од референдума не сме одустати. Ко има право – нека изађе и гласа. По својој савести. Чувајмо оно што су нам оставили они који су државу Српску стварали. Момчило Крајишник ју је одробијао, Радован Караџић и Ратко Младић су на робији, Здравко Толимир, генерали Ђукић, Лисица и многи други су у небеској отаџбини. Чувајмо Републику Српску, јер то неће нико уместо нас Срба учинити, а ко се бори, њему и Бог помаже.

[/restrictedarea]