Печат недеље

serena-vilijams

АМЕРИЧКА ИЗУЗЕТНОСТ

Америчка убеђеност у властиту изузетност, ма како бизарно и смешно деловала, за своје поклонике још увек је непомућена и одолева времену. Идеја је да су америчке вредности уопште, а не само политички систем, најбољи на планети, те да су Американци због тога морално супериорни и власни да деле шамаре и „чине добро“ остатку света, понекад (изгледа све учесталије) и сама добије спектакуларну ћушку. Управо то се догодило протекле недеље, када је објављена сензационална вест да су чувене америчке тенисерке Серена и Венус Вилијамс, као и тренутно најбоља гимнастичарка света, освајачица четири златне медаље у Рију Симон Бајлс, користиле допинг, али да је Светска антидопинг агенција (дакако „вазал“ америчке изузетности) заташкала ту информацију. Како преноси агенција „Спутник“, ову непријатну истину открили су руски хакери који су „провалили“ у базу података Агенције и објавили њене поверљиве документе. Светска антидопинг агенција признала је да су документи аутентични, али стоји иза своје скандалозне одлуке која је дакле имала за последицу да Симон Бајлс и сестре Вилијамс освоје злата помоћу психоактивних стимуланса, који се користе у терапијама тешких психичких обољења.
Група хакера окупљених на сајту „Fancy Bears“ за себе каже да се бори за „поштену игру и чист спорт“, а да Американци нису тако играли на олимпијским играма у Рију. Они истичу да је ово само почетак и да ће се свет изненадити када види ко се све допинговао, ко је у томе ухваћен и ко због тога није кажњен.
„Спутник“ извештава и да за сада о потенцијалној афери пишу још само италијански медији „Газета дела спорт“ и „Република“, док у другим деловима света још нема информација, а да је Светска антидопинг агенција саопштила да је руска хакерска група незаконито приступила њеној бази података АДАМС.
У овој информацији се наводи и коментар бившег шефа Руске антидопинг агенције Николаја Дурманова о чињеници да је ВАДА без основа попустљива према неким спортистима.
„Пред нама је врло занимљив феномен: један број спортиста може да користи препарате забрањене за друге, ако докажу да су им ови препарати од животног значаја. Међутим, ствар је у томе да су ти лекови веома тешки. Оксикодон, гидроморфон, риталин – то су психотропне супстанце и обично се прописују против болова људима озбиљног здравственог стања, који се практично борбе за живот. Оне су из групе морфијума и хероина. Код нас су забрањени, док се у Европи за незаконито поседовање може добити 14 година затвора. Зато, уз све поштовање терапеутских изузетака, желео бих да питам ако се спортистима прописују овако јаки препарати, можда им није место на олимпијским играма већ на одељењу за интензивну негу?“, изјавио је он.
Да ли због тога што су Руси лишени поменуте америчке опсесије о сопственој изузетности, или због нечег сасвим другог, тек иста Међународна антидопинг агенција је пре само неколико месеци одлучила да због наводног допинга у Рију неће моћи да се такмиче најбољи руски атлетичари. Они су овом одлуком били колективно кажњени, а управо многи од кажњеника били су најозбиљнији кандидати за медаље. Од 68 руских атлетичара који су се спремали за Рио издвојена је само Дарја Клишина (25) у скоку удаљ, која већ три године живи у САД.
„Печат“ је тада о овом догађају између осталог објавио и ове редове:
„Међународна антидопинг агенција представила је јавности извештај којим се, како тврди, доказује умешаност највиших руских државних структура у систематско допинговање спортиста. Осим тврдњи, међутим, у њиховом извештају нема ничега. Да ли треба веровати у њихову непристрасност и на њихову реч изнету у извештају Међународне антидопинг агенције о, како они то воле да кажу, ’систематском програму допинговања руских спортиста’? Оно са чиме је шеф истраживачког тима, канадски адвокат Ричард Мекларен изашао у јавност и што је назвао ’извештајем’ је, од почетка до краја, ништа више од пропагандног памфлета којим се без конкретних доказа међународна јавност мора уверити да је Русија крива за нешто и да за то мора да буде санкционисана.“
Шта се с руским спортистима потом догодило у Рију, познато је. Од пре неколико дана, заслугом хакера, откривено је и како се – када је о спорту реч – у животу и искуству остварују и „инсталирају“ уверења Американаца да, као изузетни – морају да буду и лидери. „Није битно која је цена тога, без обзира на то колико је тешко и оптерећујуће, Сједињене Државе морају да воде, морају да диктирају услове глобалног развоја“, казала је кандидат Демократске партије Хилари Клинтон, говорећи пред Америчком легијом, организацијом ратних ветерана и пензионисаног војног особља.

[restrictedarea]

snoudenПремијера филма „Сноуден“ у Москви

Премијера филма америчког оскаровца Оливера Стоуна „Сноуден“ о бившем агенту америчке електронске шпијунаже и ЦИА Едварду Сноудену, који је добио политички азил у Русији, одржана је у Москви.
Сноуденов московски адвокат Анатолиј Кучерена је на премијери рекао да је био први гледалац и да је „финалну верзију“ видео још у фебруару. Открио је да је Стоун са екипом радио у тајности, да су морали да све шифрују, и да је Оливер често долазио у Москву. Премијери су, поред осталих високих гостију, присуствовали руски министар културе Владимир Медински и портпарол Кремља Дмитриј Песков, који је после одгледаног филма изјавио да препоручује свим грађанима Сједињених Држава и ЕУ да га „обавезно погледају“.
Радња Стоуновог филма, направљеног у жанру политичког трилера, почиње од момента када Сноуден још није био агент тајних служби, а завршава се – обелодањивањем наказног лица тоталитарности америчке електронске шпијунаже.

borisav-jovicБорисав Јовић: Како смо изгубили век

Србија је због распада СФРЈ, рата и НАТО бомбардовања изгубила све што је створила у 20. веку и још је за то проглашена кривом, поручује у књизи „Како су Срби изгубили век“ Борисав Јовић, некадашњи председник Председништва СФРЈ.
Ова књига, како истиче Јовић, представља почетак обелодањивања истине о распаду Југославије и скидање љаге са српског народа.
„Срби јесу правили грешке на штету свог народа, што су гледали кроз прсте онима који су растурали Југославију“, истакао је Јовић, објашњавајући да је светска пропаганда била јача од аргумената, те да је српски народ проглашен кривим, драконски кажњен, а да је с друге стране доживео велике губитке током распада Југославије, грађанског рата и НАТО бомбардовања.
„Српски народ је проглашен кривим за све што се догодило, доживео је разне санкције, пресуде у Хашком трибуналу… у светском јавном мњењу већ 25 година стоји убеђење да су Србија и српски народ криви, а народ је дубоко у себи осећао да то није тачно“, рекао је Јовић, додајући да су у књизи разјашњени дубљи историјски узроци и догађаји који бацају потпуно ново светло на све што је српски народ преживео.

Весли Кларк и косовски угаљ

Да не би испало да нас је бомбардовао за џабе, главни егзекутор НАТО агресије на СР Југославију 1999. године, (у међувремену пензионисани) амерички генерал Весли Кларк надомак је посла којим ће свој злочин наплатити обилато.
Косовске власти, наиме – којих, разуме се, не би било да није било Кларкове/НАТО агресије 1999 – ускоро ће канадској компанији „Енвидити“, на чијем је челу Весли Кларк, издати ексклузивну дозволу за истраживање резерви угља на трећини територије наше јужне покрајине, у региону Дукађини (Метохија), као и за изградњу термоелектране која би угаљ прерађивала у синтетичку нафту.
О Кларковим пословним плановима на Косову и Метохији говори се још од 2012, када је компанија „Енвидити“ први пут (полу) јавно изразила своје интересовање. Следеће, 2013. године Косово је у априлу изменило свој закон о рударству тако што је отворило могућност да права на истраживање резерви угља, у специјалним случајевима, буду додељивана без јавних тендера, да би само месец дана касније Кларков „Енвидити“ упутио баш такав захтев. Ако ово смрди на корупцију, то је вероватно зато што је корупција поприлично очигледна…
Елем, захтеве компаније америчког генерала који нас је бомбардовао да би нам отео Косово, косовска влада усвојила је на седници одржаној крајем августа, и случај упутила у даљу скупштинску процедуру. Најновије вести кажу да је, засад, застало у надлежном скупштинском Одбору за економски развој пошто су поједини опозициони посланици, како јављају медији, „затражили више транспарентности у вези са пословном комбинацијом коју су неки описали као монопол“. „Не треба о томе да гласамо данас зато што нисмо упознати с историјом ове компаније“, образложио је у уторак ускраћивање своје подршке извесни Пал Љекај, посланик Алијансе за будућност Косова. И слутимо да управо његова партијска припадност, уместо онога што је јавно рекао, открива праве мотиве овог изненађујућег залагања за већу транспарентност у пљачкању наших рудних богатстава. Алијанса за будућност Косова је, наиме, партија Рамуша Харадинаја, коме је – у правој мафијашкој подели територије која је уследила после агресије, о чему говоре и подаци немачке обавештајне службе БНД преко „Викиликса“ познати светској јавности – припао управо регион Дукађини, што ће рећи да се савршено оправданом чини претпоставка да је овде заправо реч о суптилном покушају рекетирања како би и господар Дукађинија добио свој део. Уосталом, сигурно смо, као и раније, и сада ће се Кларк и Харадинај (и неизбежни Хашим Тачи) договорити на обострано задовољство, јер, сличан се сличноме радује а рука руку мије…

После брегзита – фрегзит?

Победи ли председница Националног фронта Марин ле Пен на председничким изборима у Француској следеће године, Европска унија могла би да настави започети процес пуцања по шавовима. После брегзита, наиме, могао би да уследи и фрегзит, референдум о изласку Француске из ЕУ који би бриселској Унији задао смртоносни ударац.
„Референдум је најбоље средство у складу с демократским нормама. Током претходне четири године говорила сам да планирам да организујем референдум на коме ће Французи моћи да се изјасне о изласку Француске из ЕУ“, изјавила је Марин ле Пен у Европском парламенту у Стразбуру, и сигурно је да јој се, док је то говорила, европосланици нису смејали као што су се својевремено подсмевали Најџелу Фаражу, лидеру Странке за независност Уједињеног Краљевства (УКИП-а), када им је најављивао британски референдум о ЕУ. „Нека народи имају право на слободу“, поручила је Ле Пенова. „Пустите их да сарађују на нивоу на којем желе, боље него с Бриселом. Коначно би требало да постанете демократе и да пустите људе да сами дефинишу своју судбину.“

Додик код Путина

Биће то најснажнији досадашњи знак подршке Русије референдуму о Дану Републике Српске.
Пошто је одржавање референдума, заказано за 25. септембар, више пута јавно подржао амбасадор Русије у Босни и Херцеговини Петар Иванцов, и након што је Русија у знак протеста издвојила своје мишљење из саопштења Савета за имплементацију мира којим се од Републике Српске захтева да одустане од свог референдума, три дана уочи његовог одржавања, 22. септембра, како је у среду најавио шеф Представништва Републике Српске у Москви Душко Перовић, у Москви ће се састати председници Русије и Републике Српске, Владимир Путин и Милорад Додик.
Иако је, како је штуро рекао Перовић, „реч о састанку у оквиру редовних консултација о разним темама“, чињеница да се ради о раније непланираном састанку, који ће при том бити одржан у само предвечерје референдума, не оставља места сумњи да је исти израз потпуне руске подршке гласању у Републици Српској које је Запад покушао да спречи, при чему не треба занемарити ни могућност, имајући у виду Перовићеву најаву да ће се председник РС 22. септембра састати и са „руским привредницима и инвеститорима“, да би Додиково путовање у главни град Русије могло да резултира и економском а не само политичком подршком, која је Српској подједнако потребна како би очувала стабилност.

Ко руши међународни поредак?

Амерички министар одбране Еш Картер није дуго чекао на одговор на своју оптужбу да Русија исказује „јасну амбицију да прекрши принципе међународног поретка“.
Ако ишта рушимо, то није међународни већ амерички поредак, узвратио је Картеру његов руски колега, министар одбране Сергеј Шојгу. „Сједињене Државе бркају међународни поредак с америчким поретком“, рекао је Шојгу: „Сједињене Америчке Државе, заједно са својим западним партнерима, константно уништавају основе постојећег света, почев од Босне и Косова до Ирака и Либије.“
Русија на то, додао је Шојгу, упозорава још од бомбардовања Југославије 1999. године, али без обзира на та упозорења „од тада само гледамо како САД чине исте грешке у Ираку, Авганистану, Либији и другим земљама“, а Пентагон „уместо да научи из својих грешака“, наставља да делује на исти начин. „Можда је време за Пентагон да нешто промени у својој ’стратегији’, како не би морао да своје грешке оправдава испред сваког микрофона тако што ће за све кривити Русију, Кину и друге земље с независном политиком?“
Очување међународног поретка, закључио је руски министар одбране, задатак је читаве међународне заједнице „а не само Пентагона“, и „што пре наше америчке колеге схвате то и почну да се мењају“, брже ће бити решени горући светски проблеми попут оног у Сирији.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *