Милионске жртве рата против тероризма

АНГЛОАМЕРИЧКИ ГЕНОЦИД

irakПише ЗОРАН МИЛОШЕВИЋ

У марту 2015. вашингтонска организација „Лекари за социјалну одговорност“ објавила је студију у којој се наводи да је за деценију „рата против тероризма“, а после 11. септембра 2001, убијено између 1,3 и два милиона људи. У студији се ипак наглашава да су информације непотпуне и да реалне бројке могу бити неколико пута веће

Група лекара окупљених у организацији „Лекари за социјалну одговорност“ објавила је први покушај објашњења великог геноцида извршеног над Ирачанима, Авганистанцима и Пакистанцима, а који се догодио као резултат енглеско-америчке агресије под плаштом рата против тероризма. Извештај на 97 страница медији на енглеском језику (али и неки други) у потпуности су прећутали, избегавши тако да суоче јавност с одговорношћу британске владе за геноцид над поменутим народима.

Бивши заменик генералног секретара Уједињених нација доктор Ханс фон Шпонек студију је назвао „значајним доприносом потпунијем сагледавању жртава рата, посебно цивила у Ираку, Авганистану и Пакистану и тенденциозним манипулацијама с информацијама“.

СМРТОНОСНЕ САНКЦИЈЕ У студији се, поред осталог, критички приказују раније анализе и оцене жртава „рата против тероризма“. Аутори су посебно нагласили сумњу у званичне бројке убијених у Ираку (115.000 људи). Према подацима „Лекара“ спорно је и истраживање часописа Ленсет, који је објавио да је у Ираку до 2006. године убијено 655.000 особа (ако се све сабере до 2015, онда цифра премашује милион људи). У исто време канадска организација Глобал рисерч објавила је списак незаконитих напада и страшних последица тих напада за које је крив бивши британски премијер Тони Блер. Из овога се може закључити да он треба да се нађе пред судом.

Све је почело када су САД и Велика Британија увеле санкције Ираку, уз напомену да ће их укинути уколико с власти оде Садам Хусеин, односно уколико преда материјале о производњи оружја за масовно уништавање (што је, како се касније показало, било лажирано). После тога англоамеричка блокада није пропуштала у Ирак чак ни храну ни лекове.

Управо документа УН сведоче да је најмање око 1,7 милиона Ирачана умрло од последица зверског режима западних санкција, при чему је половина умрлих била малолетна. Највише смрти изазвало је одсуство хемикалија и средстава за прочишћавање ирачког система водоснабдевања. Документ Агенције војних обавештајних служби САД, с ознаком „војна тајна“, а који је објавио професор Томас Неџи из Школе бизниса Универзитета Џорџа Вашингтона, показао је да је „план геноцида над ирачким детаљно планиран“.

У чланку намењеном Асоцијацији истраживача геноцида Универзитета Манитоби, професор Неџи пише да је овај тајни документ показао „да је план садржао и најмање детаље у уништавању водоснабдевања у целом Ираку“. То значи да су само у Ираку англоамерички војници и санкције од 1991. до 2003. године убили најмање 1,9 милиона цивила. Ако се сагласимо да је од 2003. убијено милион Ирачана, онда су за две деценије западне државе одговорне за смрт најмање три милиона Ирачана.

Енглески политичари су схватали шта су урадили кад су до њих дошле бројке о невиним цивилним лицима, али су одбили да ово назову геноцидом и све су цензурисали, заједно са сличним извештајима из Ирака.

automobil-bombaСЕЈАЊЕ УРАНИЈУМА Као и у Србији, Американци и Британци су у Ираку и Авганистану посејали на хиљаде килограма радиоактивног материјала. Према подацима сајта dissidentvoice.org на Ирак је изручено 250 пута више бомби са осиромашеним уранијумом него што је снага бомбе бачена на Нагасаки (ради се о невероватних 2.000.000 килограма радиоактивног уранијума). Исто је учињено и у Авганистану, где је бачено, мерено истим принципом, око 500.000 „нуклеарних бомби“. Последица је масовно умирање одраслих, пре свега од рака, док се деца рађају с различитим телесним аномалијама. Због тога, Ирак и Авганистан у будућности могу да остану без становништва, а неки војни стручњаци агресију на ове земље подводе под нуклеарни рат.

НЕЗАКОНИТА АГРЕСИЈА Политика САД у Авганистану углавном се ослања на британску традицију, па не чуди информација из марта 2003. да је Тони Блер постао саучесник, заједно с неколико политичара САД, у ономе што се по међународном праву сматра незаконитом агресијом на Ирак. Овакав став изнео је и генерални секретар УН Кофи Анан 2004. прогласивши напад на Ирак незаконитим и противним Повељи УН.

После Анана, 2006, 2010, 2012. и 2014. године, у истом духу изјаснили су се Бенџамин Ференц (бивши тужилац Нирнбершког суда), затим холандско тужилаштво, Ханс Бликс (бивши главни инспектор УН за питања оружја), надбискуп Дезмонд Туту, бивши премијер Британије Џон Мејџор и многи други.

Значајан допринос рашчишћавању заблуда око рата у Ираку дао је Суд за ратне злочине, када је независна комисија, састављена од бивших судија и научника из области међународног права, закључила да постоје докази о незаконитој агресији против Ирака од стране, на пример, Тонија Блера. Овај суд је своје налазе предао на даљи поступак Међународном кривичном суду у Хагу који је укључио име Тонија Блера у „списак ратних злочинаца“.

Иако на интернету нема информација о учешћу Британаца у геноциду над Ирачанима и Авганистанцима, посебно таквих написа нема у британским издањима, ипак информације о томе налазе пут до јавности. Наиме, све је почело америчким „ратом против тероризма“, који је убио више људи него што се званично признаје, а само рат у Ираку и Авганистану траје 20 година са свим што таква ситуација доноси. Наравно, главни окривљени је (с британске стране) Тони Блер (извештај Чиклота и изјаве Џеремија Корбина за британски „Би-Би-Си 2“).

irak-ratЛекари који су написали поменуту студију говоре да је током Првог рата у Персијском заливу живот изгубило око 200.000 људи, углавном цивила. Истовремено, када је влада Ирака покушала да утврди број погинулих, Вашингтон јој је то забранио. После тога, када су армија САД и Британије прекинуле борбена дејства у Ираку, рат је добио економску форму.

Постоји, такође, шокантан извештај о убијању Авганистанаца. Наиме, бивши биохемичар Универзитета Ла Троба из Мелбурна, наводи да је у овој земљи од 2001. као резултат агресије и окупације убијено најмање три милиона људи, од чега око 900.000 деце млађе од пет година.

Студија Националне академије наука САД „Принудна миграција и смртност“ из 2001, коју су урадили епидемиолог и директор Рилиф интернешенела Стивен Ханш, показала је да је као резултат напада Англо-Американаца на Авганистан погинуло између три и пет милиона Авганистанаца. Студија каже и да је „могуће да се број погинулих у Авганистану креће од шест до осам милиона људи“.

Неки медији наводе и веће бројке, али истина може да буде још шокантнија. Наиме, британски и амерички војници одбијају да броје жртве током још увек актуелних различитих операција у овој земљи. Пошто нема проверених података о убијенима у Ираку и Авганистану, није могуће видети размере геноцида у овим земљама. Јасно је само да је жртава невероватно много, тј. неколико пута више него што указују званичне бројке.

Зато се и не треба чудити што расте отпор локалних становника западној окупацији – многи су изгубили чланове породице, а није ретко да су окупатори буквално побили читаве фамилије. Уз то су уништили економију, тако да су људи доведени пред избор: борити се (с надом да ће се преживети) или бити убијен као цивил.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *