Алепо: битка која све одлучује

Sirija AlepoПишу Милош Милојевић и Владимир Гујаничић

Северна престоница Сиријске Арапске Републике Алепо поприште је највеће битке сиријског конфликта. Подељени град је у стању сукоба више од четири године. Пре рата Алепо, као најмногољуднији град у Сирији и највећи трговински центар, имао је преко три милиона становника. Данас је његов добар део у рушевинама, док се у граду и око њега води одсудна битка у сиријском рату

Након 2011. која је прошла у пушкарањима широм Сирије с конфликтом ниског интензитета, земља је крајем исте године и почетком 2012. ушла у прави рат. Ни Алепо, северна престоница државе, није био изузет. У јулу 2012. исламистичка опозиција, потпомогнута обилном подршком коју је добијала преко турске границе, успела је да стави велики део руралног дела провинције Алепо под своју контролу. Основне базе исламиста за напад на град биле су у градовима северно од Алепа и у сеоском делу ове области. Већ у току првих борби регистровани су многи странци, што је омогућила близина границе с Турском. Француски лекар Жак Берес, који је лечио рањенике исламистичке опозиције, први је објавио да међу њима нису само Сиријци већ и бројни Либијци и Чечени. Један командант исламистичке опозиције изјавио је за Гардијан да 70 одсто Алепа подржава Асада и да ће победа бити отежана. Као и пре тога у Баба Амру (делу града Хомс) и у Алепу долази до апокалиптичких сцена где су читави блокови срушени услед жестоке борбе. Као база за експанзију офанзиве исламиста послужио је источни део града и део старог Алепа у којем су имали подршку локалне популације.

[restrictedarea]

ГРАД-ТВРЂАВА Бројни фактори утицали су на развој ситуације у Алепу. Први међу њима су дешавања у другим деловима земље. Потом регионални савезници исламиста – Турска, Саудијска Арабија, Јордан, Израел, Катар и друге земље. Они су успоставили базе за снабдевање исламиста унутар Либана, дуж целе сиријско-јорданске границе, у провинцији Анбар у Ираку и на окупираној територији Голана. Сиријска војска није могла да обезбеди све делове земље, и у том тренутку долази до веће експанзије исламиста унутар Алепа, као и око њега. Најжешће офанзиве терориста су се одвијале у лето 2013. године. Претпоставља се да се у том периоду на територији Сирије налазило преко 100.000 страних терориста. Позиције међународног аеродрома у Алепу биле су угрожене, западни део (око 50-60 одсто површине) града под контролом војске остао је потпуно одсечен од најближих сиријских трупа на северу провинције Хама на удаљености од 80 километара. Поред западног дела Алепа, у истоименој провинцији остали су окружени гарнизони сиријске војске у војноиндустријском комплексу велике важности Ал Сафира, местима Захра и Нубул и на војном аеродрому Кувеирис источно од престонице провинције.

Највећи тест издржљивости за сиријску војску и народ била је претња директне интервенције САД и њених савезника у августу 2013. после исценираног хемијског напада у Источној Готи у близини Дамаска. Напетост која је трајала преко два месеца натерала је војску да се укопа и дислоцира услед могућих ваздушних удара. Западни Алепо, у окружењу исламиста, није био приоритет пред могућом спољном агресијом. Услед снаге сиријске војске и регионалног савезништва с Ираном, али и јасног става Русије, САД и њени савезници нису се одлучили за директну интервенцију. Сиријска војска покренула је операцију у октобру како би деблокирала западни Алепо. После победе код Канасера ослобођено је преко 40 места и поново је успостављено редовно снабдевање града у новембру.

Због непрекидног пристизања појачања преко турске границе у провинцију Алепо исламисти су од источног дела града створили праву тврђаву коју није могуће заузети без потпуне опсаде. Следећа етапа у даљем развоју битке за Алепо била је ослобађање индустријске зоне Шеик Нађар и деблокада централног затвора који се налази нешто северније од града, где се јуначки држала посада сиријске војске с полицијом током дуготрајне опсаде. Цела операција названа је „Звезда Канопус“. Поред борби око града у граду су сукоби непрекидно трајали нарочито у његовом старом делу, уништеном до непрепознатљивости. Борбе за тврђаву у Алепу и касарну Имбрахим Ханано биле су неке од најжешћих, и фронт је углавном остао непромењен унутар града. Терористи су гађали његов западни део ракетним бацачима, минобацачима и импровизованим „пакленим топовима“, док је сиријска војска дејствовала на положаје исламиста артиљеријом, авионима и хеликоптерима. Због нерентабилности циљева у овом рату, сиријска војска је прибегла лукавству, тако да је над урбаним зонама које држе исламисти почела са масовном применом бурад бомби, које су постале „хит“ у сиријском конфликту. Од индустријске зоне Шеик Нађар, којом се Алепо поносио пре рата, готово ништа није остало, пошто су терористи размонтирали фабрике, те су дословно пренете у Турску. Остале су само празне хале – осим рата и исламистичке инвазије, Сирију је задесила и пљачка суседа, посебно Турске. Након позиционирања северно од града, фронт је врло дуго остао статичан све до фебруара 2016, када се сиријска војска пробила до опкољених места Нубул и Захра, северозападно од Алепа, а која су три године пружала отпор Ал Нусри и осталим исламистичким скупинама.

 Sirija Alepo 2

Битка у завршној фази Разлог за дуго одлагање потпуне опсаде лежао је у појави Исламске државе – она се из „сунитског троугла“ из Ирака пребацила на простор Сирије и сиријској војсци, ионако преоптерећеној, отворила нови велики фронт, те је још више развукао. Логистика и људство су преусмерени према новоотвореним фронтовима сходно ситуацији, па је одсудна битка за Алепо одложена. У међувремену, до 2016. године, сматра се да се источни „исламистички“ део града смањио – становништво чини око 300.000 душа, док је западни део под контролом сиријске војске готово задржао предратну популацију и броји 1,5 милиона људи.

Након уласка Русије у рат на страни сиријске војске предуслови су поново створени, неколико десетина руских летелица почеле су да оперишу из северне Латакије против свих исламистичких скупина од Ал Нусре, Армије ислама до Исламске државе. Ваздушне ударе пратила је и обилна материјална и стручна помоћ пружена сиријској војсци. Пре интервенције Русије и уз ново придодати ИСИЛ у коалицији против сиријске војске, чинило се да ће рат трајати у недоглед. Ситуација је сада драматично измењена. Руска интервенција је релативно јефтина и доста одмерена, тако да су се предвиђања неких западних коментатора да ће се у Сирији Русија увући у живи песак показала као – погрешна. Сиријска војска је обновила надирања са северне и јужне стране западних обода Алепа како би потпуно формирала обруч око града и принудила исламисте опсадом на предају. Са северне стране напад су започеле „Тигар снаге“ како би пресекле једину линију снабдевања за источни део града пут Кастело. Свако опрезно наступање праћено је снажном подршком сиријске и руске авијације. Након сваког померања линија фронта долазило је до великих противнапада праћених самоубилачким акцијама. После неколико већих борби и великих губитака у борбама на отвореном, исламисти су се повукли на саму линију комуникације. С јужне стране у четврти Леармон напад су вршили делови 4. механизоване дивизије и 102. бригада Републиканске гарде. Борбе су окарактерисане као изизетно тешке јер је овај индустријски део Алепа брижљиво припреман за урбане борбе. Пут Кастело је блокиран већ у тренутку када се сиријска војска налазила на неколико стотина метара од њега.

После неколико недеља борби сиријске снаге су се сусреле и око Алепа је формиран потпуни круг, чиме је озваничена опсада у јулу ове године. Снаге 4. механизоване дивизије и Републиканске гарде очистиле су и четврт Бени Зеид, која належе на четврт Шеик Максуд насељеном Курдима. Из Бени Зеида исламисти су терорисали западни део града непрекидним ракетним и минобацачким нападима. Недуго након проглашења опсаде одговор свих исламистичких организација је стигао: „Обруч ће бити пробијен!“ Исламисти су, наравно, свесни значаја евентуалног губитка Алепа. Сиријска армија би ослободила значајне снаге за дејства у другим деловима земље. Терористи би претрпели и тежак морални и психолошки ударац услед пораза у највећој бици рата. Пад Алепа би вероватно убрзао и турску преоријентацију у спољној политици и евентуално затварање границе за терористе што би допринело крају рата. Исламисти су обећали да ће у операцији имати 40.000 бораца, регистровано је појачано снабдевање преко турске границе и премештање великих снага из провинција Идлиб и Латакија. Војска је с терена јавила да су многи положаји у Идлибу дословно напуштени. Напад је почео 31. јула, по обичају, бројним самоубилачким нападима на утврђене позиције сиријске војске. Поред артиљеријске и ракетне припреме први пут су на фотографијама виђене снаге опремљене по НАТО стандардима. Војни извори с терена су саопштили да су ове снаге исламиста вршиле пробој, да би се потом повукле и препустиле снаге другим јединицама –регистрован је туркестански батаљон, опремљен и обучен у земљама заливских монархија (Катар или Саудијска Арабија). Првих неколико напада завршено је неуспешно уз велике губитке, исламисти су могли да се похвале преузимањем војне школе Хикма. Али веће препреке су тек биле пред њима. Борбе су се пренеле на блок апартмана 1070, четврт Рамушен и артиљеријску академију. На овом правцу исламисти су претрпели најтеже губитке у циљу достизања пробоја по сваку цену. Већ после две недеље офанзиве војска је саопштила да је у досадашњим борбама погинуло преко 2.000 исламиста, што у тако кратком периоду до сада није забележено. Ипак исламисти су постепено напредовали, заузет је већи део блока 1070. и артиљеријска академија. Међутим, по напуштеном материјалу у оквиру академије с којим су се фотографисали исламсити, јавила се сумња да војска врши планско одступање. Неколико дана касније терористи су јавили да су пробили блокаду преузевши већи део четврти Рамусен, али то је остало под знаком питања.

Sirija Alepo 3

ЛАЖ О ДЕБЛОКАДИ Поред борби на југозападном делу Алепа терористи су претрпели тешке губитке на линијама снабдевања, у провинцији Идлиб и провинцији Алепо уништено је десетине конвоја који су довозили појачања и снабдевања за одсудну битку. Ваздушна подршка сиријске и руске авијације један је од разлога због чега војска има вишеструко мање губитке од својих противника. Да је вест о деблокади Алепа лаж, огласили су се војни стручњаци из региона. И како је стање у џепу на југозападу обруча показало – процене аналитичара су биле тачне. У опкољени део Алепа ушло је врло мало снабдевања. Сиријска војска је снимила више уништених конвоја, све је доступно на интернету. Али борбе за Рамусен и артиљеријску академију постале су права кланица. После две недеље упорних борби сиријска војска је преузела војну академију и тиме ставила тачку на све спекулације о евентуалном коридору за источни део града. Борбе још трају а губици се сабирају. Терористи су до сада по проценама сиријске војске изгубили око 4.000 бораца, док се сматра да је сиријска војска претрпела губитак од око 600 мртвих. Прецизан број жртава тешко је утврдити због жестине још неокончане битке. Евидентно је да су покушајем продора исламисти купили неко време опседнутом делу града, али уз ужасну цену. Битка се наставља.

 Чиме се ратује?

Већ у току 2012, када је битка за Алепо почела различитим интензитетом, председник Сирије Башар ел Асад је изјавио да ће бити дуга, а недавно ју је назвао и „мајком свих битака“. Шта се изменило на пољу борбе од 2012? У току прве фазе рата када странци нису узели већег учешћа, сиријска војска је имала несумњиву предност, пре свега у наоружању и обучености, што је било видно по резултатима на терену. Како је рат одмицао сиријски исламисти и странци који су им долазили у помоћ постајали су све боље наоружани, организовани и обучени. Пре свега треба рећи да се од наоружања користи дословно све до чега се може доћи, од старих образаца из 60-их, 70-их до најновијих достигнућа технике. Исламисти се најпре ослањају на урбане зоне јер су преимућства сиријске војске у ватреној моћи и даље несумњива. Масовна употреба вођених противоклопних ракета, минобацачи, лака и ређе тешка артиљерија – свим тим исламисти располажу. Забележено је преко 15.000 дејстава само системом ТОВ-2 америчке производње, што је задало велике проблеме сиријским оклопним јединицама (више стотина погођених оклопних борбених средстава). Узевши у обзир да таква ракета кошта и до 50.000  долара, јасно је да је финансијска подршка Саудијске Арабије и Катара готово непресушна. Стари, врло корисни типови наоружања куповани су преко посредника. Тако се у рукама терориста у Сирији нашао и хрватски систем РАК-12, југословенске (хрватске) „осе“, минско-експлозивна средства из магацина широм Европе и света. Поред тога, исламисти су много тога правили и сами. Најпознатија импровизација исламиста су тзв. „паклени топови“, то јест импровизовани минобацачи, направљени од исечених цеви великог профила, који као муницију користе плинске боце пуњене експлозивом. Ово непрецизно оружје, масовно коришћено, показало се као убојито средство за терорисање становника западног дела Алепа, али и у другим деловима земље. Временом је и сиријска војска увела сличне обрасце наоружања. Пре свега их доделила снагама Националне одбране и разним добровољачким јединицама. Једно од најопаснијих терористичких средстава свих група широм Сирије, али и Ирака, јесу бомбаши самоубице. Као куриозитет се може издвојити податак да је у Сирији дејствовало више бомбаша самоубица него камиказа током завршне фазе рата на Пацифику. О успешности ових напада тешко се може говорити, извесно је да је већина самоубица с возилима уништена пре доласка до циља. Међутим, треба напоменути да су, кад су се домогли циља, наносили у неколико наврата озбиљне губитке и сиријској и ирачкој војсци. Забележен је случај погибије 70 војника и бригадног генерала на северу провинције Латакија у једном таквом нападу. Најбоља средства против њих су вођене противоклопне ракете и будност војника. Битка за Алепо није изузетак.

Од када су у посед исламиста дошле велике количине ТОВ ракета, сиријска војска је у извесном смислу изгубила преимућстава у оклопно-механизованим јединицама. Нарочито висок проценат погодака оклопне јединице сиријске војске доживеле су у провинцији Алепо и Идлиб. Деловало је да су стотине положаја с овим ракетама непремостива препрека. После вишемесечних губитака сиријска одбрамбена индустрија нашла је решење – уређај прозван Птичији кавез због свог изгледа, успешан у ометању ТОВ ракета са готово стопроцентним учинком. Направу постављају на све оружане системе на првој линији ватре, од артиљерије, тенкова, оклопних возила. Учинак је био изузетан, проценат погодака ТОВ ракетама је знатно опао. Захваљујући материјалној подршци сиријска војска је почела, пре свега на фронту код Алепа, да користи неколико јединица руских тенкова Т-90А, одличних у борбеним дејствима. Од свих примерака један је заробљен у борбама за пут Кастело, али није забележен нити један случај уништења тог тенка чак и после више погодака ТОВ ракета. Сиријска војска се непрекидно прилагођава рату који спољни фактор намеће. Опрема популарна међу свим зарађеним странама јесу беспилотне летелице – лансиране из руке служе за извиђање терена и снимање операција у пропагандне сврхе. Међу најтврђим исламистичким групама које се боре у Алепу заплењене су ове направе француске производње, које су последња реч технике.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *