Зона сумрака – Како задовољити феминисткињу

filip rodicПише Филип Родић

Вучићева одлука да међу министре сврста и особу која се декларише као лезбијка уместо да међу борцима за људска права и „европске вредности“ изазове одобравање, навела их је да и овај потез критикују и да у ономе што су до јуче сматрали неупитним „вредностима“ данас виде дискриминацију и малициозност

Када је ономад тадашњи градоначелник Београда Драган Ђилас поводом организовања Параде поноса у Београду изјавио да верује да је питање сексуалних склоности приватна ствар, доживео је салву критика невладиних организација и појединих медија. „Мислим да је свачије сексуално опредељење приватна ствар и да треба да остане у оквиру четири зида. Не видим разлог зашто би неко на тај начин показивао сексуалне склоности“, рекао је он 2009. године. Поред изнетог става о приватности, Ђиласу је у про-ЛГБТ заједници замерено и што критике које су му због тога упућене није „озбиљно схватио“, и није променио мишљење. Геј активиста Предраг Аздејковић тада му је пребацио што „након процеса изласка ’из ормана’“ пред хомосексуалце ставља „процес изласка ’из четири зида’“ и оценио да је због тога „Драган Ђилас срамота за функцију градоначелника Београда“.

[restrictedarea]

Вратимо се у садашњост, седам година касније. Аурелија Ђан, истраживачица у Београдском центру за безбедносну политику где се бави „родом и реформом сектора безбедности“, написала је за Пешчаник текст поводом постављања Ане Брнабић у министарску фотељу под насловом „Шведска преко ноћи“, који је својеврсна парадигма реаговања „друге Србије“ на одлуку Александра Вучића да међу министре уврсти декларисану лезбијку. Поред тога што је погрешно цитирала Вучићеве речи с конференције за новинаре, изнела је и низ оптужби и оцена које су у контрадикцији не само с раније изношеним ставовима ЛГБТ активиста и бораца за људска права него и са здравом логиком. Стављајући уводни пасус агенцијске вести да ће у влади бити „једна министарка која се јавно изјашњава као особа хомосексуалне оријентације“ Вучићу у уста, као његов цитат, фалсификовала га је како би на његов рачун да изнела оптужбу да „уместо да говори искључиво о способностима своје будуће колегинице Брнабић, Вучић наглашава њену сексуалну оријентацију“, што сматра „сувишним и дискриминаторним“ коментаром. Истина је, међутим, да је Вучић на постављено новинарско питање „да ли зна да је Брнабићева…“ одговорио: „Она то не крије и с поносом говори. Рекла ми је: Председниче, ако вам то смета… а ја сам одговорио: Не, мене занима само ваш резултат.“ Штавише, изазвао је новинара који је то питао „да му каже нешто лоше из њене биографије“ уместо што се бави тиме.

Аурелија Ђан је наставила оценом да је „сама чињеница да неко открива нечију сексуалну оријентацију уместо те особе поражавајућа са становишта људских права“ упркос томе што је, ето, Брнабићева сама „изашла из ормана“, како би то рекао Аздејковић, и поноси се својом сексуалношћу.

После неистина и извртања чињеница, Ђанова нас уводи у ЛГБТ контрадикцију. Особа која своју слику с ЛГБТ заставом коментарише речима „Прајд. И душом и телом!!“ одједном се згражава над могућношћу да „сексуална оријентација као да више није приватна ствар појединца/ке“. Да ли она верује да је Парада поноса, илити „Прајд“, то јест јавна, улична манифестација хомосексуалности, неопходна сваком друштву како би нормално функционисало, или се слаже с Ђиласом, за разлику од осталих својих колега ЛГБТ активиста, да то треба задржати између четири зида? Истиче и да „не треба занемарити да се тим откривањем занемарује питање њене стручности“, што је чудно, јер управо ЛГБТ активисти и феминисти/киње, њени истомишљеници и саборци, константно у први план стављају полност и сексуалност.

После судара са самом собом, Ђанова долази и до судара са здравим разумом и логиком –Вучићевој одлуци да лезбијку постави на место министра за државну управу и локалну самоуправу приписује ђавољи план дискредитовања читаве ЛГБТ заједнице, те подгревања мржње у народу према њима. Ову фантастику, која се својом маштовитошћу може мерити с бајкама браће Грим, Ђанова објашњава чињеницом да „ово министарство у наредном периоду чека наставак ригорозних реформи, што ће за последицу имати велики број отпуштања“.

„Када се на овакво место постави жена (која традиционално ретко заузима позиције моћи), па уз то и лезбејка, није тешко претпоставити да ће свака њена одлука бити сагледана кроз призму њене сексуалне оријентације. У случају да не испуни очекивања, или да поступци њеног министарства буду непопуларни код грађана (што је за очекивати), они могу бити протумачени као типични за целу групу коју она представља, што може да продуби већ постојеће негативне стереотипе о људима истополне сексуалне оријентације“, навела је она у тексту, који би било примереније да је назвала „Протоколи ционских мудраца“, јер више има везе с теоријом завере него са Шведском.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.