Замена теза

milorad vucelic 660x330Милорад Вучелић / главни уредник

Готово да је немогуће у оваквој политичкој и медијској Србији заподенути одговорну расправу о неком националном и државном проблему. На самом почетку таквог могућег разговора следи или компромитација и травестирање или замена теза.

„Печат“ је у прошлом броју објавио текст младог америчког истраживача Ендија Вилкоксона у коме он документовано доказује и показује да је судско веће Хашког трибунала у својој пресуди Радовану Караџићу „једногласно закључило да Слободан Милошевић није био део ’заједничког злочиначког подухвата’ усмереног против Муслимана и Хрвата током рата у Босни“ и да је исто то веће „у тишини сахранило тај налаз на 1303. страници пресуде Караџићу која садржи 2590 страна, добро знајући да се већина људи вероватно никада неће потрудити да их прочита“.

Вилкоксон истиче као логичну индикацију и то да је: „Председавајући судија у процесу Радовану Караџићу О-Гон-Квон из Јужне Кореје био и судија на суђењу Слободану Милошевићу. Ослобађање Милошевића које је учинило судско веће на суђењу Караџићу може бити индикација о томе како би веће у случају Милошевић на крају пресудило, макар за оптужбе у вези с Босном, да је Милошевић поживео до краја свог суђења.“

Чињеницу да је наша јавност, па и она стручна, за то сазнала управо преко „Печата“ одговорно је поменуо само дневни лист „Информер“.

Свакоме кога мори питање у вези са разбијањем Југославије и одговорношћу за то разбијање морао је упасти у очи и налаз из поменуте пресуде да је „од 1990. до средине 1991. политички циљ оптуженог и вођства босанских Срба био очување Југославије и спречавање одвајања или независности БиХ… и да је Слободан Милошевић подржао овај циљ и говорио против независности БиХ“. То би нарочито морало пасти у очи онима који се већ четврт века просто куну у Хашки трибунал и његову истину и помирење. Али очигледно није.

Није, као тема у овом разматрању, била наметнута било каква „рехабилитација Милошевића“, „подела међу Србима“, нити пак било које унутрашње политичко питање, или актери и политички лидери из деведесетих, нити ко је где и када био, па ни питање где је 5. октобра била данашња потпредседница владе Србије Зорана Михајловић а где њен садашњи премијер Александар Вучић и председник државе Томислав Николић. У расправи о овој теми, такође, није било релевантно где су сада тадашњи политички саборци и лидери Зоране Михајловић нити зашто су тамо где јесу. Није било ни речи о Милошевићевој породици, сахрани и гробу. Ништа од свега онога што је само неколико дана касније запљуснуло и заокупило наше новине и медије уопште. Коначно, расправу о Милошевићу и његовој невиности није започео ниједан Србин већ је то учинио Американац, а морамо поново подсетити на чињеницу да је из британске судске праксе и права већ избачен појам и дело „заједнички злочиначки подухват“. Управо из тог законодавства је оно иначе и доспело у хашки суд.

Свакоме ко је бар мало склон Србији и српском народу требало би да буде драго што је освануо – па макар и из Хашког трибунала – још један прилог нашем ослобађању од  силом и пропагандом наметнуте оптужбе да смо геноцидни народ и да смо починили геноцид. То је недвосмислено показао Александар Вулин и Покрет социјалиста на чијем је челу: „Кад је Хашки трибунал признао да Милошевић није учествовао ни у каквом удруженом злочиначком подухвату и направио никакав геноцид, онда то говори колико је наш народ био праведан и наша политика исправна.“ Ова пресуда је „изнад свега ослободила кривице Србију и њене грађане и после овакве пресуде Хашког трибунала нема основа за плаћање ратне одштете, нема могућности да Србија кроз историју носи епитет геноцидне земље, нема оправдања за санкције које су биле уведене Србији.“

Наравно да и Ивица Дачић није могао да испусти овакву прилику и иступио је сличним и исправним ставом.

Али су одмах са те и адресе СПС-а наступила неодмерена и напрасна претеривања и додворавања бирачком телу. У том духу учињен је предлог да земне остатке Слободана Милошевића треба поново сахранити, и то мимо воље породице, и пребацити из Пожаревца у Београд у Алеју великана или бар заслужних грађана и подићи му споменик. Ваљда и због тога да би му неки међу њима коначно, после 10 година, отишли на гроб и приметили подигнути надгробни споменик.

И онда наступају они који доследно нису нимало склони Србији. Познати досовски лидери (Чанак, Јовановић, Тадић, Пајтић, Кораћ) који су Милошевића киднаповали и на криминалан начин изручили Хашком трибуналу да би била задовољена највиша правда. Незадовољни том обожаваном и највишом правдом, они сада отворено жале што га нису затукли у Београду и накнадно му подижу оптужнице потпуно изван теме о којој је реч. Лелечу из гласа што му судише тамо где може бити невин и где је невин када би му они овде на преком суду као највећем кривцу и зликовцу пресудили.

Они обнављају оптужницу против Србије. Они поново, по стоти пут, дижу глас увек када би нешто могло бити у корист Србије или народа који у њој живи. Њих уопште не занима како је и зашто могућа расправа почела и шта је стварно суштина проблема.  Они и не знају било шта да раде него да клеветају Србију, јуче и данас због Милошевића, и јуче и данас против Војислава Коштунице, или јуче и данас против Александра Вучића.

Не промашују они тему нити само врше замену теза – они једноставно речено не знају ништа друго да раде нити да воде било какву политику сем оне која је била усмерена на деструкцију српског друштва такозваном транзицијом. Све што су стекли, а то није мало, стекли су на демократској пљачки државних и јавних ресурса, разградњи српске државе, преварама, лажима, антисрпским стереотипима и опаком оговарању и оптуживању Србије и Републике Српске. Они су били, остали и биће, у најбољем случају, само фуснота у Милошевићевој политичкој биографији написаној овако или онако. И што је још јадније, неће их запасти ништа више ни у хроници Хашког трибунала ни у историјату пројекта Европске уније. Њихова политика, за разлику од свих других, па и Милошевићеве, била је и погрешна и погубна и неуспешна.

Није, дакле, „Милошевић опет посвађао Србију“, није „Милошевићев дух поново над Србијом“. Није прича о деведесетим само ствар историчара. И нимало није основана мрзовоља разних аналитичара који, мрштећи се, и бежећи од праве теме, изговарају речи „ајде да се бавимо животом“. Живот, господо, није негде другде, и није далека прошлост оно што се збило пре годину дана.

Да подсетимо, колико јуче, 2015. године, на дневном реду Савета безбедности се умало нашла британска резолуција о геноцидности српског народа. Руским ветом је она заустављена. Али томе је претходило енергично и одговорно одбијање српске владе да тако нешто прихвати. И ово што се догодило у Хагу још је једна потврда да је српска влада била и те како у праву. И то је живот и то је актуелна стварност коју живимо. И тако би требало схватити, мада нисмо овлашћени за званично тумачење, и Вучићеву изјаву да му „не пада на памет да живи у деведесетим годинама“ и да „живи и ради за Србију будућности и будућност Србије“. Била је то, по свему судећи, реакција на покушаје замагљивања праве теме којом је почела ова расправа, а то је нови прилог порицању неосноване оптужбе о било каквој вези Срба и геноцидности.

Део сурове стварности је и смрт нашег великог сликара Љубе Поповића. Великану наше уметности, његовој смрти, сахрани и комеморацији посветили смо велику  пажњу. И тако велика незнатна је у односу на оно што је Љуба заслужио. Поносни смо на чињеницу да је Љуба Поповић био наш сарадник и верни, редовни и предани критички читалац и пропагатор „Печата“. И наш и мој пријатељ.

 

4 коментара

  1. Odlican tekst.
    Pocev od Vucica,kao trenutno najodgovornijeg funkcionera…on je,povodom ove price o Milosevicu,izjavio da mu “ne pada na pamet da zivi u devedesetim”…NE ZELI NISTA O MILOSEVICU DA KAZE…ali,ako je tako i toliko dosledan,ZASTO SE KLANJA MERMERNIM PLOCAMA,na kojima pise ZORAN DJINDJIC?
    Ja kada to vidim,ODMAH SE OSECAM U DEVEDESETIM,i to onom njihovom, ANTISRPSKOM DELU!
    Predsednik Vlade TREBA DA IMA STAV,KOSTA STA KOSTA,UMEREN,ODMEREN…ALI STAV!
    Milosevic nije personalno ili partijsko pitanje,MILOSEVIC JE DEO ISTORIJE SRBIJE I ON JE VRHUNSKO POLITICKO PITANJE SRBIJE.
    Ako predsednik Vlade (i Srbije) “mudro cute”,tada GLODARI,LESINARI I STRVINARI,strani I DOMACI…dobiju pogresan signal,da mogu opet svim silama da napadnu Milosevica,DA GA BRUTALNO NAPADNU,NEKRITICKI,SVIM SILAMA I SREDSTVIMA???
    Tada se deo naroda,koji podrzava Milosevica,KOJI NIJE MALI I MEDJU KOJIMA SAM I JA…sta god GLODARI,LESINARI I STRVINARI MISLILI…oseca nezasticen,uvredjen,dezorijentisan…ne samo Miloseviceva porodica.
    Kakva je to zemlja gde (VELIKI) deo gradjana ne sme da pisne?
    To je vid UNUTRASNJE OKUPACIJE,ne trebaju nam ustase ni NATO…
    Pa i da mu spomenik dignu,zasto da ne,ko to zabranjuje da deo naroda ne sme da se izjasni i izrazi?
    SMESNO DA NIJE TUZNO!
    Da smo pod Turcima,izdejstvovali bi smo veca prava za Milosevica ,nego danas…
    Vucic je u KOALICIJI sa Vukom Draskovicem,OKORELIM NEPRIJATELJEM SLOBODANA MILOSEVICA,koji je 100% saglasan sa NATO,USTASKOM,SIPTARSKOM I MUSLIMANSKOM verzijom devedesetih,po kojoj je SLOBODAN MILOSEVIC I UZROK I POSLEDICA SVIH PROBLEMA NA BALKANU,EVROPI,SVETU…I SIRE!
    TIME I SAMA SRBIJA,sto je najgore…
    Zasto Vucic spasava Draskovica ,i ne samo njega…zasto ga ne pusti u politicku propast,a verovatno i u zatvor…STA CE DRASKOVIC VUCICU,ko to planira i dizajnira srpsku vlast?
    Vucicevo koketiranje sa ZUTIM KADROVIMA ,zbunjuje i same GLODARE,LESINARE I STRVINARE…MOZDA IM SE JEDNOG DANA,DOPADNE I RODJENO VUCICEVO MESO?
    Tim pre sto je Milosevic dao da Vucicu da bude ministar.
    Izdati saradnika je izdati sebe…
    IZDAJA U SRBIJI JE KAO ELEMENTARNO POLITICKO OBRAZOVANJE I VASPITANJE.
    Zato je NATO DOS ,koji je Milosevica americkim parama bacio u smece,TIME I VELIKI DEO SRBIJE…imao “institucionalnu” krilaticu:KO IZDA-PIZDA!
    Zna bagra,svoje slabe tacke.
    NE TREBA NAM VUCIC KOJI MUDRO CUTI,TREBA NAM VUCIC KOJI MUDRO GOVORI !
    A to je daleko teze…

  2. Slažem se sa tekstom urednika M. Vučeliće i komentarom MAJK-a.
    U uvodu teksta se kaže: “Gotovo da je nemoguće u ovakvoj političkoj i medijskoj Srbiji zapodenuti razgovor o nekom nacionalnom i državnom problemu. Na samom početku takvog mogućeg razgovora sledi ili kompromitacija ili zamena teza. Apsolutno tako.

    I nije samo to. postoje razne blokade, cenzure, botovi, političko nasilje (nad kosovskim srbima da izadju na šiptarske izbore), napadi (kao najbolja odbran) – da se eliminišu i ućutkaju kritike i kritizeri, i to iz vrha vlasti, naročito Vučića, koji prosto uživa da ponizi i zbuni kritizere kako bi skrenuo na drugu temu: Setite se u skupštini prema Radulovićevim poslanicima kako ih ismevao i cerekao se, zloupotrebljava moć funkcije premijera. Ili primer Djordja Vukadinovića u Skupštini koga Vučić ismeva (ismeva) na nacionalnoj osnovi: Da je Vlah a pravi se Srbin. O Vučićevim perfidnim lažima o Briselskom sporazumu, izdaji i predaji teritorije da i ne govorima. – Sve to ima samo jedan naziv: Vučićeva perfidna medijska i politička diktatura!!!

    Inače, Vučićeve izjave da mu ne pada na pamet da živi u devedesetim, Vulinova i Dačićeva odbrana Miloševića dokazana u Haškom sudu- oslobadjajućom presudom za “udružen zločinački poduhvat – je cinična i izdajnička (sada ga brane a ne kada je trebalo) – jer su ga oni prvi izdali.

    Treba pitati Vučića i Dačića – zašto nisu bili na mitingu na Trgu Republike 2001 godine – da se zaustavi isporuka Miloševića Hagu? Bili su prvi Miloševićevi saradnici i ministri i preko noći mu okrenuli ledja, kukavice, a sada su glavni izdajnici koji su predali Kosovo u Briselu. Bio je i govorio Živadin Jovanović, ministar inostranih poslova. Bio sam i ja. Okupilo se sigurno 50.000 naroda (kolone od Trga do Savez. izvršnog veća na N. Beogradu gde je bio Milošević, da ga prebace helikopterom za Bosnu-Hag! Ja sam jedini nosio parole: “Srbima američka demokratija – Albancima Srpsko Kosovo”; “Nezavisno Kosovo = Albanska muslimanska država”; Albanski separatistički fašizam – destabilizatorski faktor na balkanu” ( i još neke).

    AKO JE Srbija oslobodjena od “udruženog zločinačkog poduhvata”, Vučić-Dačić i Nikolić sa Hašimom Tačijem i Eštonkom – formirali “udružen veleizdajnički poduhvat” – da predaju Kosovo Albancima u Briselu, ali da to formulacijom teksta Briselskog sporazuma prikrijvaju veleizdaju! Sakrivaju tekst sporazuma i obmanjuju Srbiju da je Kosovo ostalo u sastavu Srbije, što predstavlja perfidnu laž. Kao i njihov izum tzv. ZSO za zamajavanje, dok se Kosovo korak po korak predaje Albancima!

    MILOŠEVIĆ se prevrće u grobu zbog kajanja što je je za ministra informisanja (medijski rat za Kosovo) – postavio Vučića (koji je totalni dileja za politiku, iz Beograda, ne živi na Kosovu (koji je zakopao Miloševića i Kosovo), a nije postavio nekog od lidera-Srba sa Kosova, na primer Miroslava Šolevića koji živi na Ki M i bori se protiv separatističkog fašizma, poznaje suštinake probleme!

    Ja imam kopiju Pisma od Šolevića koje je predato Plenumu CK SKJ – Platforma o Kosovu 1987. (Mesna zajednica Kosovo Polje, potpisnik Šolević) – da se zaustavi iseljavanje Srba i omogući povratak proteranih! U nastavku o tome…

  3. 1. Zamena teza
    2. Nastavak… R—

    ZAMENA TEZA (skretanje sa teme, eskiviran odgovor, lažno prikazivanje stanja, omalovažavanje protivnika…) – to je karakteristično političko ponašanje Aleksandra Vučića, što se videlo i u prekjučerašnjem nastupu Vučića na konferenciji za štampu o uspesima naših sportista na OI, i političkim dogadjanjima…

    Citiram Vučićevu izjavu: “… Kad odem u Vašington i Brisel onda sam veleizdajnik, koji dogovara predaju naših teritorija”! NE, Vučiću,

    TI sii VELEIZDAJU I PREDAJU TERITORIJE – izvršio 2013 g, kada si sa Dačićem potpisao Briselski sporazum o primopredaji teritorije!!!

    NIJE tvoje “PUTOVANJE u Vaš. i Bris. veleizdaja, zašto MENJAŠ TEZU, dovodiš narod u zabludu da prikriješ veleizdaju!

    BRISELSKI SPORAZUM izmedju Republike Srbije i samoproglašene države kosovo, pod nadzorom i garancijama EU – je perfidna “VELEIZDAJA” koju si sproveo sa Dačićem u Briselu – predali ste kompletno teritoriju KiM Albanskim muslimanima, i potpisali taj medjunarodni veleiizdajnički akt-dokument!

    SAD ćeš ti, Vučiću, histerično da skočić i kažeš (kako imaš običaj): “A GDE TO PIŠE…”? Ne piše,

    jer ste FORMULACIJOM Bris. spor. , i sakrivanjem teksta od naroda (da prihvati sporazum) – prikrili “veleizdaju i predaju teritoriju i doveli Srpski narod u zabludu:

    (Bris. spor.)

    – Prve 6. tačke-odredbe, formiranje tzv ZSO (navodno nacionalni interesi Srbije), ali ostale 9. tačke BS daju Kosovu sve atribute države!
    – Prva tačka BS: Formiranje Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO), ali mogu da se prilključe i druge opštine ako se zajednice slože. Članice-potpisnice treba da se upravljaju prema odredbama BS (kako piše). Albanci se upravljaju: oni se, u Bris. spor. o sudstvu i tužilaštvu na Kosovu pozvali na prvu tačku BS – priključili ZSO-u 3. albanske opštine (brojčano-populaciono jeke), i dobili petosstruku većinu u odnosu na srbe, i dobili isti broj albanskih sudija i tužilaca kao i Srbi:

    ZSO – postao ZASO (Zajednica albansko-srpskih opština)! – ZAŠTO se albanske opštine priključuju ZSO-u? Podrazumeva se da se ZSO-u mogu priključivati samo srpske opštine i sela, a ne albanske opštine. ZAŠTO Vlada Srbije – čitaj – Vučić (Dačić-Nikolić) – stalnao barataju nazivom ZSO (koji je u zagradi) kao simbol srpskih nacionalnih interesa i normalizacije-dijaloga, – kada prva tačka BS interpretira drugačiji politički stav, koji su Albanci iskoristili (kao apsolutna većina – da pregaze tzv. srpski ZSO). Posebo za žaljenje je što ZSO nema nikakva zakonodavno-izvršna ovlašćenja, i radiće po zakonima i Ustavu Kosova, što

    Vučić i Dačić veštim manipulacijama, zamenom teza i lažima – prikrivaju veleizdaju!!!

    Sledi nastavak: (R….)

  4. Preletach, ujedinjeni preletach

    Miloshevic je hero i zasluzuje i ulicu i spomenik u prestonici Srbije.
    Zasto je govor mrznje i gvor proshlosti kad se cinjenicno pohvali ranije izabrani predsednik Slobodan Milosevic… a sme da se prca o Djindjicu, pa se i odbor za spomenik sprema, a Gardijan je nekih godina naslovom napisao , citat: Kvisling u Beogradu ?

    I na cijoj je strani strasni novinar i analiticar Dragomir Andjelkovic???

    Citat:
    Политички аналитичар Драгомир Анђелковић сматра да је Дачић био агресивнији у овом сукобу и наступао је пре свега маркетиншки. Међутим, наш саговорник напомиње да је позадина и зауздавање Љајића у подели места у власти.

    – Дачић је куражнији и агресивнији у овој влади јер му је и тежина већа. Он зна да је са тридесетак својих посланика неопходан за спровођење даљих реформи и евентуално мењање Устава. Дачићево обраћање Љајићу јесте било пре свега маркетинг, али је између осталог имало за циљ и да се Расиму одузму неки положаји по дубини. Кад не можете директно Вучића да притегнете, нападнете бочно, преко његовог партнера – објашњава Анђелковић.

    Према његовој оцени, Вучићу свакако не одговарају овакви сукоби у Влади јер зна да штету од њих може имати само он.

    – Премијер ће се максимално трудити да спречи сваки шум у Влади. Грађани сваки евентуални проблем у Влади стављају њему на терет – каже наш саговорник.

    Коску због које су се поједини чланови Владе сукобили бацио је управо почасни председник СПС Милутин Мркоњић кад је изјавио да бивши председник СРЈ и Србије Слободан Милошевић заслужује да добије споменик и улицу у Београду.

    Подсетимо, Ивица Дачић је пре три дана жестоко напао Љајића због прозивки да жели да рехабилитује Милошевића. Лидер социјалиста запретио је да ће обновити захтев за смену Љајића јер је у читуљи Алији Изетбеговићу написао „драги председниче“.

    – Мој председник је барем био Милошевић – поручио је тада Дачић.

    Zavrsen citat.?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *