Рат треба окончати

СКУП НА КРИТУ

Какве изазове, а какве одговоре је понудило Критско сабрање

Пише ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ

Озбиљна забринутост која је пратила ток заседања православних корифеја на острву Крит, изазвана неучествовањем четири православне цркве, апелом Атонских монаха, те императивним ставом председавајућег цариградског патријарха, чини се, да ни после донете Посланице, не јењава. Критски сабор разматрао је шест тема, однос Православне цркве према осталом хришћанском свету, пост, брак,црквена мисија у савременом свету, статус православних у дијаспори и начин проглашења аутономија православних цркава. Проблем произлази из чињенице да су учеснице Цркве које представљају мањину епископата, клира и верног народа.

Догматски спорна документа уз мале преправке усвојена су, а о тумачењима њиховог садржаја, оцени целисходности и свеправославног карактера последњу реч ће дати РПЦ.
[restrictedarea]

БРАК ЈЕ МАЛА ЦРКВА Свечаном литургијом, као што је и почео, завршен је Свеправославни сабор на Криту, на којем је усаглашен заједнички документ о односу Православне цркве према другим хришћанским црквама и другим нехришћанским религијским заједницама, а верном народу је упућена порука да је јединство цркве највећа вредност свих хришћана. Посланица са скупа на Криту истакла је да је главни циљ сабрања био пројава јединства Православне цркве, које се открива у саборности и на Саборима. Наглашено је да Црква треба да мисионари широм света и води дијалоге са инославнима, који не смеју да се заснивају на компромисима око питања вере. Осуђен је фундаментализам у разним религијама, јер води злочинима и убиствима, трговини избеглицама и разарању свега људског, а међународна заједница је позвана да брине о православнима и другим хришћанима на Блиском истоку, као и да помаже избеглицама. Рат треба окончати што пре, кључна је порука. Такође, дигнут је глас против секуларизације која руши хришћанске основе Европе. Велики нагласак стављен је и на значај брака и породице. Брак је „нераскидиви савез мушкарца и жене у љубави“, саздан по слици Христа и Цркве. Брак је мала Црква која саздаје породицу, једину гаранцију васпитања деце (ово је, између осталог, била порука извесној „православној“ЛГБТ – организацији, која је тражила преиспитивање става Цркве према њиховом „родном идентитету“). Скуп на Криту је нагласио и значење аскезе која не одваја човека од ближњих и заједнице, него урања у светотајински живот Цркве и пројављује се као љубав. Истакнуто је да се Православна црква не меша у истраживања природних наука и поздравља њихове корисне резултате, али критикује „манипулацију слободом, постепено укидање вредних традиција, разарање животне средине и оспоравање моралних вредности“ као нуспојаве развоја наука. Биоетика, истакнуто је, мора штитити достојанство човека и његово божанствено назначење (ово је против генетских манипулација и „киборгизације“).

Важна је и борба Цркве у области екологије, јер нико нема права да будућим поколењима одузима животну средину. Скуп је изразио противљење хомогенизацији и обезличавању народа, истакао право на свачију самосвојност, и затражио да економија и материјални прогрес не буду циљеви себи самима. Иако се не меша у политику, Црква тражи одговорност и од политичара и од грађана, истичући да је њено сведочанство љубави и братства изнад идеологије људских права. Једно од кључних људских права, које се не сме нарушавати, је право на слободу вероисповести. Епископи су позвали младе да приђу Цркви, јер они нису само будућност, него су и садашњост, с обзиром на своје велике стваралачке потенцијале.

ПОЛЕМИКЕ ОКО УЧЕЊА О ЦРКВИ Скуп није прошао без полемичких варница. Оштре речи разменили су титуларни митрополит пергамски Јован (Зизјулас) и митрополит навпактоски и световласијски Јеротеј (Влахос), око богословског садржаја појма „личност“. Овај сукоб морао је да смирује патријарх Вартоломеј. Архиепископ атински Јероним тражио је да се у документ о односу православних са инославнима унесе битна поправка. Наиме, у првобитној верзији стајало је: „Православна црква признаје историјско постојање других хришћанских цркава и конфесија, које с њом нису у општењу“. Коначна верзија, усвојена после интервенције архиепископа Јеронима и његове делегације, гласи: „Православна црква признаје историјске називе других историјских цркава и конфесија, које с њом нису у општењу“. Архиепископ Јероним је овакав став Грчке цркве образложио следећим речима: „Усвојивши ову поправку, ми ћемо доћи до саборног решења које ће – први пут до сада – историјске оквире односа са инославнима довести у везу не са њиховим постојањем, него са историјским називима инославних хришћанских цркава и конфесија. Еклисиолошке последице те промене су очите. Оне не само да не утичу негативно на вековно православно предање, него јасно штите православну еклисиологију“. О чему је реч? У документу, наиме,стоји – Православна црква признаје да постоји историјски назив Римокатоличке или Англиканске цркве, али им не признаје онтолошку црквеност, јер је само она Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква. По саопштењу грчке црквено-новинске агенције „Ромфеа“, архиепископ кипарски Хризостом, близак цариградском патријарху, критиковао је Грчку цркву због њеног „зилотизма“, на шта је архиепископ Јероним захтевао извињење. У окружној посланици са Сабора јасно је речено да је само Православна црква она коју је основао Господ Исус Христос: „Православна црква, верна таквом једногласном предању и апостолском искуству јесте аутентично трајање једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве каква се исповеда у Символу вере и каква је потврђена у учењу Светих Отаца.“

Поред Седам васељенских сабора, скуп на Криту је потврдио васељенско значење и других сабора: сабора Светог Фотија Великог (879-880 ), који је осудио новотарије Рима, великих сабора Светог Григорија Паламе у 14. веку, који су осудили западну схоластику и објавили православно учење о исхођењу Духа Светога и нествореним енергијама Божјим, самим тим одбацујући римокатоличко учење о филиокве и створеној благодати Цариградског сабора 1484, који је осудио унију с папом у Фиренци и Ферари; саборе 17. века који су осудили јерес протестантизма, као и сабор из 1872. који је осудио етнофилетизам.

СТАВОВИ ВАТИКАНА Римски папа Фрањо, који је, ових дана,позвао римокатолике да моле за опроштај ЛГБТ особе, скуп на Криту је оценио као „позитиван“. Говорио је, онако како и приличи „незаблудивом“, са много покровитељства и мало ироније, тек да се зна како посматра православне – као малу децу која уче да ходају путевима модернизма:„То је био корак напред, мада не сто посто. Разлози због којих неколико Цркава није учествовало су искрени. Постоје питања која је могуће решити: четири поглавара, који нису дошли, желели су да се сабор одржи касније.“

При том, папа Фрањо је нагласио да је први корак свеједно веома важан: „Узмимо, за пример, децу, – рекао је он. – Она најпре пузе, као мачке, а потом почну да ходају“.
„Сама чињеница да су Цркве одржале сусрет, како би погледали једни друге у очи,заједно се молили и разговарали је веома позитивна, и ја сам благодаран Господу за то. На следећем сусрету биће више присутних“, рекао је папа. Представник Ватикана, шеф екуменистичког института, кардинал Курт Кох, присуствовао је отварању скупа у својству посматрача, а патријарх Вартоломеј је 20. јуна захвалио папи зато што се у својој недељној молитви помолио Богу за успех догађаја на Криту. Патер Јакинт Дестивел,сарадник Понтификалног савета за остварење хришћанског јединства, који је такође био посматрач, истакао је за Радио Ватикан да овај скуп „има велико значење за Католичку цркву, пре свега због тога што ће јединство православних цркава олакшати дијалог с Католичком црквом, али и зато што Католичка црква размишља на тему саборности“. Патријарх Вартоломеј је, да би показао свој доследни екуменизам, већ на римокатолички Петровдан, 28. јуна, посетио папу Фрању у Ватикану и изразио своју оданост „журби у загрљај“( Алексеј Јанг).

Сам значај Сабора, с обзиром на чињеницу да на њему нису учествовале четири помесне православне цркве,различито су оцениле Цариградска и Московска патријаршија. Митрополит телмијски Јов (Цариградска патријаршија) истакао је да је скуп на Криту Велики Сабор без обзира на изостанак Руске, Грузијске, Бугарске и Антиохијске цркве, јер је тако и на изборима: резултат потиче од оних који гласају, а не од оних који нису изашли на биралишта. Свештеник Николај Балашов, из Одељења за спољне послове РПЦ,одговорио му је да демократски избори нису никакав модел за Цркву, у којој је формула саборности она из Дела апостолских: „Изволе се Духу Светоме и нама“,а сагласност свих мера и провера. Речено је да ће рад и резултати скупа бити оцењени на јулском заседању Светог Синода Руске цркве. Предлог цариградског патријарха да Сабор постане стална институција, која би се, на неки начин, нашла изнад аутокефалних цркава у одлучивању о питањима од глобалног значаја, за сада је само на нивоу идеје.
[/restrictedarea]