ПИСМА ЧИТАЛАЦА

Пише Машан Пуров

Здраво Вучела,

Био сам ти се, као загрижени партизановац, озбиљно наљутио. Како и не би после онога што се догодило у Пољској са Заглебјем, а након тога оне нерешене утакмице са Бачком. И таман сам се спремао да ти окројим један оштар чланак и писмо на ту тему када ми допадоше руку накнадно неки од текстова из београдске штампе те одустадох. Прво виђех неки натпис Драгана Ђурића, који онако брутално уништи и „Нолит“ и његове књижаре и све друго што му паде шака и остави „Партизан“ у оноликим дуговима и помислих да је ту реч о неким његовим записима из затвора што ми привуче посебну пажњу. Помислих да је то неки нови тренд потпуно у складу са појавом да нам сви законом, полицијом и судовима инкриминисани људи држе предавања и арбитрирају о томе ко је добар а ко рђав у друштву и држави. Понадах се неком покајничком писму неправеднo утамничене жртве која покушава да изазове саучествовање и сентименталност кад оно тамо видим да тај Драган Ђурић заговара најгоре насиље у име његовог схватања правде те тражи да се сви из „Партизана“ као какве дивље звери помлате: „Хијене најурити говњивом мотком“! И није реч о гневу изреченом из записа из подземља него о интервјуу. Никада до сада новине нису више простора посветиле „бившим“. Када је „Партизан“ у питању највећа титула је „бивши“ а посебно ако си још „легенда“ или „идеолог“. Интересантно је и то што се када је „Партизан“ у питању често питају функционери неких других клубова. Тако, рецимо, упорно наступа извесни Остоја Мијаиловић коме је његов некадашњи политички шеф Веља Илић, ко зна зашто, наденуо надим Секач и који је члан Управног одбора Заједнице лигаша у име „Борца“ из Чачка!
Јуриша на Томића и Илиева и на вас из управе из све снаге из свих новина и Ненад Бјековић. Добро се сећаш како сам се и колико љутио на омиљеног ми Деја Савићевића када се нешто свађао са Бјековићем па рекао: „Зна се зашто су мене звали Геније а тебе Црни бик“. А данас ми је, када га гледам, некако мило због тога. Нисам, знаш добро, никакав присталица политичке коректности али не иде да се за пољске фудбалере напише да су „табаџије“ и да се не зна ни име клуба против кога смо играли, и да би он сам све то на „лицу места“ посмењивао како рече поменути.
Прочитах и Зорана Стојадиновића из „Журнала“. Прво се устремио на „слаткоречивог трговца из Лознице Зорана Поповића“ чије је изјаве и интервјуе објављивао као уредник и што онда када је изабран пре годину и по не написа (или бар сада) откуда он на том месту и ко га је поставио баш као и све вас друге. Ни онда ни сада нема он те куражи. Блати Зорана Поповића и тебе а у исто време хвали његовог некадашњег потпредседника Војкана Недића и назива га „идеологом опозиције“. Првенство Србије у фудбалу он назива играњем на „ливадама Србије“. Зашто му је онда уопште важно шта се дешава на тим „ливадама“? И како су му само када је „Партизан“ у питању успеси у Европи „савршени алиби“ и ништа више? Каже да је Божинов „пређашњи кадровски промашај“ али би зато можда с њим „био сломљен отпор Пољака“! Помиње некакав „тржни центар у Хумској 1 који ради нон-стоп, продаје се, купује…“ а колико знам „Партизан“ никога продао није. Види Милоша Вазуру у Торину и онда када га сви видимо у Београду и Новом Саду…
Када човек напише оволико нетачности и противречности, познато је и ноторно, да има неки ниски или „високи“ мотив или налог (и ко зна како му у глави одзвања функција „генералног секретара“) и немам овога пута никакве воље да трагам за њим што не значи да се нећу (а хоћу) подухватити тога али само под условом да ми не дирнеш ниједну једину реч у овом обраћању.
Уврежила се у нашем новинарству а посебно у спортском или оном забављеном нашим шоу-бизнисом или естрадом једна новина. Неко изјави ноторну лаж а новинар сматра својим светим задатком да ту лаж без икакве провере тачно пренесе и сутра те пита је ли то истина. Он при томе зна да је то лаж или би то морао, због посла којим се бави, знати али он тобоже инсистира на тачности али не и на истини. Објаве лажно да си украо милион евра и траже ти изјаву.
Био сам у Београду да видим ту изложбу посвећену цензури и дифамирању Вучића. Подсети ме то на оне дане када сам долазио код тебе у СКЦ да гледам и слушам концептуалну уметност. Да будем искрен баш ми се допао овај пројекат. Нагрђујући њега нагрдише највише сами себе. С друге стране гледао сам је као у неки понор али нисам предуго јер ако дуго гледаш у такав понор, па чак и у огледалу, и тај понор се загледа у тебе а то не ваља. Није добро за човека када га „друга Србија“ дуго гледа. Треба да и ви у „Партизану“, без претенциозности, размислите да организујете овакав пројекат-изложбу. Имало би се шта показат. Долазио сам и код тебе у „Партизан“ али те не би. Али о томе други пут.
Шта да ти кажем, велика је мука на „Партизан“ и тешки су дани за партизановце. Надам се да ћемо издржат некако. И сетиће се ваљда неко да каже да је све ово превршило сваку меру.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *