Nova svetska histerija zove se pokemonmanija

Kako preživeti igru „Pokemon gou“

Piše Vladislav Panov

Da, i mi jurimo pokemone. Ta blesava mala životinjolika virtuelna stvorenja iz japanske mašte, koje je pre dvadesetak godina porodila kompanija „Nintendo“, i na igricama sa njima, kao i svim ostalim što je išlo uz njih, zgrnula milijarde, sada su postala deo svetskog fenomena na igrici za oba dominantna operativna sistema mobilnih uređaja. „Pokemon gou“ je za desetak dana osvojio svet i stekao stalno rastuće igračko jezgro od stotinak miliona ljudi

Ranije se šetalo ulicama s transparentima bez odgovarajućeg pokrića koji su govorili kako su Beograd i ova naše zemlja kojoj je on prestonica svet, odnosno ravnopravni deo njegov. Sada konačno, posle svega, imamo i pokriće. Osim brojnih globalističkih „brendova“ koji su se posle „oslobođenja“ odmah instalirali u sve naše trgovačke ulice, tržne centre i virtuelno-realni svet potrošačke manije, sada smo baš zahvaljujući tom virtuelnom svetu, koji je za mnoge jedini koji žive, u potpuno iskrivljenoj realnosti i mi ravnopravni deo tog sveta. Da, i mi jurimo pokemone. Ta blesava mala životinjolika virtuelna stvorenja iz japanske mašte, koje je pre dvadesetak godina porodila kompanija „Nintendo“, i na igricama sa njima, kao i svim ostalim što je išlo uz njih, zgrnula milijarde, sada su postala deo svetskog fenomena na igrici za oba dominantna operativna sistema mobilnih uređaja. „Pokemon gou“ je za desetak dana osvojio svet i stekao stalno rastuće igračko jezgro od stotinak miliona ljudi. Da, to su oni koje svakodnevne srećete kako potpuno zaneseni u svoje telefone bazaju ulicama buljeći u ekran i koji povremeno zavrište od sreće kada ulove nekog pokemona. Cilj je igre da ih pohvatate što više, pretvorite u svoj borbeni kadar (vi ste neka vrsta njihovog trenera) i pripremite za dvoboje sa ulovljenim potencijalom drugih igrača. Ili tako nešto. U svakom slučaju taj nikad u potpunosti dostižni cilj je samo sredstvo da se što je više igrača što pre i u što većem broju liši novca.

[restrictedarea]

Pokemoni sve bacaju pod noge. Za neke su pokemon-manijaci dokaz da je ljudska evolucija dobrano krenula u suprotnom smeru. Čovekov um, ako ga još ima, onaj radoznali, koji ume čak i sam da misli, da sve dovodi u sumnju i razumom rešava probleme, razotkriva tajne i poništava prepreke, zamenjen je ovim kojim diriguju velike kompanije željne brze, što veće i sigurnije zarade. Ljudi sada čekaju da drugi misle za njih i „primaju“ se na sve masovne potrošačke novotarije. Na stvari koje se moraju imati, a koje im ni za šta ne služe, niti im trebaju. Pokemoni su savršen primer za to. Milioni su se prihvatali telefona i čak su izašli na ulice, pa sad i hodaju! I to uglavnom isti oni koji su doskora do atrofiranja buljili u ekrane daveći se u rijaliti emisijama koje su im prodavale izmišljenu stvarnost umesto njihovih patetičnih života, ili su, uvereni da se druže, svaki budni trenutak provodili na takozvanim društvenim mrežama lažući i sebe i druge da su prijatelji, da žive socijalno aktivnim životima koji imaju smisla, radosti i „štofa“. Pokemoni su sve to trenutno bacili pod noge. Lov na njih je zamenio sve, a životi tih virtuelnih lovaca su konačno dobili neki smisao. Otuda možete čuti kako su, recimo, čak i čuveni virtuozi ubijanja, vrhunska bića obučena u američke vojne uniforme, na raznim ratištima prestali da ratuju ne bi li lovili pokemone! Neki su radosno obnarodovali da napuštaju poslove i dosadašnje dosadne živote kako bi krenuli na put oko sveta sa telefonima u potrazi za pokemonima. Svuda po tom svetu se beleže tragikomične situacije na ulici sa ovim lovcima. Nažalost, kao nedavno u Beogradu kada je devojčicu udario auto dok je jurila pokemone, postaju sve češće one samo tragične. Beleže se primeri pogibija nesmotrenih igrača među kojima su neki padali sa litica, neke su kriminalci namamljivali u njihove busije kako bi ih opljačkali. Raste broj žrtava među pokemon-manijacima iz raznih razloga, ali i onih koji su demonstrirali volju, hrabrost i upornost kakvu ranije nisu imali ni u jednom životnom delanju. Pojedini su se okrenuli i kriminalu. Krali su, recimo, kola kako bi se efikasnije angažovali u lovu na pokemone. Sve je postalo dozvoljeno u glavama ovih igrača, a svaka bi prepreka, ma kako da je teška i opasna, bila shvaćena u žaru igre kao dodatna zanimljivost u njenom scenariju. Moguće je reći, zapravo, da su najzagriženiji igrači potpuno zamenili svoju stvarnost sa virtuelnom stvarnošću pokemon sveta koji se tako neodoljivo i tako opasno preliva, stapa i kombinuje sa ovim našim. Oni zaista više ne znaju šta je stvarnost. Neki su odustali i od seksa! Tvrde da im lov na pokemone pruža daleko veće zadovoljstvo. Najzaluđeniji pokemon-hodači su skakali u fontane i druge vodene površine u poteri za takozvanim vodenim pokemonima.

Blickrig pokemona Zanimljivo je da je ova igra tokom samo nekoliko dana praktične primene u svetskoj populaciji svojim tvorcima donela preko petnaest milijardi dolara profita! A ta zarada raste ritmom od skoro pola miliona dolara dnevno. Taj podatak svako shvata ozbiljno. Blickrig pokemona je pokorio svet doslovno preko noći. Sada je glavni potrošački fenomen. Očevi ove naše globalističke populacije su dobili još jedan trend koji se mora pratiti i živeti, imati i na koji se mora trošiti što više. Razni dodaci unutar finansijske konstrukcije ove igre to i omogućuju. Igra je inicijalno besplatna, ali je za njeno efikasnije igranje potrebno neprestano ulaganje koje može da naraste i do više hiljada dolara. Dobronamerni tvrde kako su pokemoni najkorisnija igra koju je do sada stvorila kompjuterska industrija jer je naterala ljude da izađu iz kuća i da konačno načine za svoje telo korisni fizički napor. Drugi pak ističu da je ova igra višestruko štetna i veoma opasna. I to ne samo zbog nesmotrenosti njenih igrača u saobraćaju i uopšte na ulici već i zato što predstavlja najefikasnije špijunsko sredstvo u praćenju svih i svakoga od strane nevidljivog, ali svuda prisutnog Velikog brata naše civilizacije. Dok on beleži i vredno prikuplja podatke o kretanju pojedinaca, ili o tajnovitim dosad ne baš dobro snimljenim i ispitanim lokacijama na koje u poteri za pokemonima sada ulaze igrači (kamera i GPS tokom igre neprestano rade), a sa njima i kojekakvi nadzorni organi špijunskih službi, obični su smrtnici s preduzetničkim duhom pronašli mnoštvo načina da zarade na ovoj maniji. Čulo se i za čuvenog taksistu, specijalizovanog za vožnju pokemon-manijaka, ali i za restorane koji su se reklamirali kao idealna mesta za hvatanje retkih pokemona. Nedavno se i naša rastuća grupacija ovih lovaca najavila kao ozbiljno lovačko telo na pokemone nekom vrstom osnivačkog okupljanja ispred Hrama Svetog Save odakle su krenuli u zajedničku lov-šetnju po gradu!

Povezivanje ove igre sa prethodnim potrošačkim ludostima stada, takozvanim društvenim mrežama, na kojima su sada glavne teme razmena lovačkih priča pokemon lovaca (sve sa slikama na kojima su se ovekovečili sa svojom virtuelno-realnom lovinom) zatvoriće krug masovne manije za svim blagodetima društva u kome sada obitava radosna stvarnost novog bića – homopokemonusa. On već ima ozbiljnu prednost u odnosu na sve nepovratnije zaturenog i zaboravljenog, od mnogih čak i omrznutog, homointeligentusa.

[/restrictedarea]