Ko su čuvari koji Teslu čuvaju – od Tesle

Piše JOVO BAJIĆ

Predstavnici Građanske inicijative za odbranu zdravog razuma „Ostavite Teslu na miru“ nastoje da iz Tesline biografije izbrišu njegove pretke, brojne sveštenike Srpske pravoslavne crkve, nacionalnost i veru, ljubav prema srpskoj tradiciji. Projektuju i grade Teslu po svom obličju, a da bi to postigli neophodno je da se izbore da Teslina urna ne „završi kao ukras u jednom verskom objektu“

Izumi kojima je Nikola Tesla zadužio čovečanstvo plod su njegove hrišćanske, pravoslavne duše, njegovog stvaralačkog duha koji se začeo pod krovom parohijskog doma i u porti pravoslavne crkve u Smiljanu kod Gospića u Lici, gde je njegov otac Milutin bio sveštenik. Tu u roditeljskom domu, pored čvrste vere koju mu je usadio otac, još od najranijeg detinjstva Tesla je slušao guslare i deseteračke pesme. Srpska epska tradicija i srpske narodne pesme oblikovale su njegov duh, i celog života u njemu izazivale najsnažnija osećanja. Njegova ličnost ne može se, dakle, sagledati ako se ne uzme u obzir i to da je bio sveštenikov sin, pravoslavni vernik, Srbin Ličanin i Srbin Krajišnik.
Celoga života veliki naučnik bio je svestan svog porekla, svestan toga kom narodu pripada i koje je vere. Na to je podsećao i Teslin prijatelj iz studentskih dana, profesor Kosta Kulišić, u brošuri „Nikola Tesla, njegov đački život i naučni rad“ objavljenoj povodom Teslinog osamdesetog rođendana, 1936. godine. U ovoj brošuri Kulišić podseća na banket priređen povodom Tesline posete Beogradu 21. maja 1892. godine. Slavom ovenčani naučnik izgovorio je tada i ove reči: „U meni ima nešto što može biti obmana, kao što češće biva kod mlađih oduševljenih ljudi; ali ako budem sretan da ostvarim bar neke od svojih ideala, to će biti dobročinstvo za celo čovečanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa će mi misao biti da je to delo jednog Srbina.“

[restrictedarea] NERAZUMNA ODBRANA RAZUMA I pored planetarne naučne slave, sticajem raznih okolnosti, ni posle više od šest decenija od smrti pravoslavni hrišćanin Nikola Tesla, kako to nalažu zakoni predaka, nema grob, nema stalno mesto na kome bi počivao njegov zemni prah. Urna sa njegovim pepelom, zajedno sa zaostavštinom, uređajima njegove laboratorije i modelima patenata, prispela je u Beograd, gde je krajem 1952. godine otvoren muzej koji je poneo Teslino ime. U tom muzeju kao eksponat postavljena je i urna sa Teslinim pepelom. Sve do pre dve godine nisu se stekle okolnosti da Teslin zemni prah bude dostojno sahranjen, dok predstavnici Srpske pravoslavne crkve i čelnici grada Beograda nisu predložili da se urna jednog od najvećih Srba iz muzeja premesti na Vračar, u Svetosavski hram, tamo gde je u maju 1594. godine Sinan-paša spalio mošti Svetoga Save, gde se od od pre nekog dana, od 10. jula, pored spomenika Svetom Savi i Karađorđu, uzdiže i Teslin spomenik.
Nove digitalne tehnologije kao što su internet i društvene mreže, nastale i na naučnim pronalascima Nikole Tesle, okrenule su se u neku ruku protiv svoga tvorca, kada je preko „Fejsbuka“ pokrenuta Građanska inicijativa za odbranu zdravog razuma „Ostavite Teslu na miru“. Uvek je među Srbima, a takvih ima i među savremenim Beograđanima, bilo ljudi koji po svaku cenu žele da pokažu da su uticajni i važni akteri u društvu. Pošto ništa značajno ne mogu da ostvare, oni se hvataju velikih ostvarenih ljudi iz srpskog roda, ili značajnih događaja iz nacionalne istorije. Najčešće se velikim ljudima, ili velikim događajima poriče svaki značaj. Ponekada se velikani izvlače iz svoga vremena i prostora, pripisuju im se filozofski naučni i politički nazori o kojima oni nisu ni sanjali, poništavaju se i razvodnjavaju njihove biografije i lični životi, vera i nacionalnost. Ponekada im se i pripisuje druga nacionalnost, daje im se novo značenje i novo tumačenje. Takvim postupkom služe se i oni koji se kriju iza građanske inicijative za odbranu zdravog razuma „Ostavite Teslu na miru“. Takvi ljudi, koji nemaju osećaj za srpski narod, njegovu veru, istoriju, duhovnost, stradanja, uhvatili su se za Nikolu Teslu, pretvorili ga u njihov zaštitni znak. Prave se da samo oni znaju ko je Nikola Tesla. Pri tome nastoje da ga oslobode njegove biografije, porekla, porodične istorije, nacionalnosti. Posebno nastoje da mu izbrišu brojne pretke, sveštenike Srpske pravoslavne crkve koji su bili nosioci srpstva i pravoslavlja u Lici, ali i u celoj srpskoj crkvi. Takvi Teslu projektuju po svom obličju, za njih je nebitna Teslina nacionalnost, ili duhovnost, govore o njemu kao o „jednom od najvećih svetskih naučnika“. A da bi Tesla ostao „svetski naučnik“ treba ga zaštititi od pravoslavnih Srba, čuvati njegovu urnu sa pepelom i sprečiti da ona ne „završi kao ukras u jednom verskom objektu“. Štiteći tako Teslu od Tesle, oni su uvereni da tako štite „i ateiste i iskrene vernike“.
Na 160. godišnjicu Teslinog rođenja predsednik države Tomislav Nikolić otkrio je 10. jula na Vračarskom platou, nedaleko od Hrama Svetoga Save i ispred Narodne biblioteke Srbije u Beogradu, spomenik Nikoli Tesli, rad vajara Nikole Jankovića. Aktivisti Građanske inicijative zdravoga razuma „Ostavite Teslu na miru“ planirali su da prisustvuju ovoj svečanosti. Pripremili su akciju „Odbranimo Teslu“, okupili su se ispred Teslinog muzeja u Krunskoj ulici sa namerom da sa ispisanim parolama krenu na Vračar, ali ih je policija u tome sprečila.
Sutradan 11. jula na „Fejsbuk“ stranici „Ostavite Teslu na miru“ pojavila se ova informacija, čiji se autori ne odlikuju baš najboljim poznavanjem pravopisa: „Izašli smo juče da pokažemo naše neslaganje, ne sa novim spomenikom već sa netransparentnim dogovorima države i crkve. Izašli smo da slučajno ne bi došli na ideju da po ranijim planovima pronesu i Teslinu urnu pored Hrama Svetoga Save.
Policija nas je od starta protesta ispred Muzeja Nikole Tesle onemogućavala da dođemo na javni skup u organizaciji Predsednika države. Nakon što smo ipak krenuli ka tamo bili smo potpuno zaustavljeni u Katanićevoj ulici od strane policije. I pored uveravanja da ne želimo da pravimo bilo kakve probleme, već da samo prisustvujemo skupu na javnom prostoru, kretanje nam je onemogućeno. Tek što je zvanični skup okončan prolaz do hrama nam je dozvoljen.
S druge strane, izuzetno nam je drago da niko od predstavnika Srpske Pravoslavne Crkve nije prisustvovao otkrivanju novog spomenika Nikoli Tesli, verovatno jer su rezignirani činjenicom da vlasti za sada nisu odobrile premeštanje urne na vračarski plato. Diskusiju o potrebi za novim spomenikom Nikoli Tesli, njegovoj estetici bi ostavili kompetentnijim ljudima.
Srećan vam još jedan rođendan Nikole Tesle!
Vidimo se opet, ako bude trebalo!“

KAKO I ZBOG ČEGA „PODELITI“ URNU Valja podsetiti da i hrvatska sredstva informisanja pomno prate šta se zbiva sa urnom sa Teslinim pepelom, prate se aktivnosti Građanske inicijative za odbranu zdravog razuma, čije pristalice svoje stavove iznose na gorepomenutoj „Fejsbuk“ stranici. Nije isključeno da u dogledno vreme iznesu ideju da se Teslin prah iz urne podeli da dva dela, pa da se polovina pošalje Hrvatima jer se Teslin Smiljan nalazi u današnjoj Hrvatskoj.
Aktivisti inicijative „Ostavite Teslu na miru“ imali su i svoje duhovne, ali i biološke prethodnike u Beograđanima koji su se krajem leta 1992. godine pobunili protiv izložbe koja se posredno ticala Nikole Tesle, a neposredno njegovog zavičaja. I tada su postojale demokratske, građanske akcije čijim posredstvom su savesni građani iskazivali neprikrivene simpatije prema Franji Tuđmanu i demokratskom poretku koji je on zavodio u Hrvatskoj 1991. i 1992. godine.
U Muzeju primenjene umetnosti čiji je direktor bila Svetlana Isaković 1992. godine otvorena je izložba „Genocid nad Srbima: 1941–1945, 1991/92“ autorke Bojane Isaković. Za izložbu je štampan katalog na srpskom i engleskom jeziku, gde su objavljeni i prilozi Smilje Avramov, Milorada Ekmečića i još nekih naučnika koji su se bavili genocidom nad Srbima u dvadesetom veku. Izložene su fotografije srpskih žrtava stradalih u Drgom svetskom ratu i u ratovima 1991–1992. godine, faksimili dokumenata, lični predmeti stradalih. Značajan deo izložbe bio je posvećen srpskim žrtvama iz Gospića i njegove okoline, u čijoj blizini je i Jadovno na obližnjem Velebitu.
U Drugom svetskom ratu Pavelićeva Hrvatska, što se moglo videti i na ovoj izložbi, okomila se na gospićke Srbe i zbog toga što su oni bili zemljaci Nikole Tesle, što su neki od njih sa njime rasli, išli u osnovnu školu, što su ga poznavali. Tokom Drugog svetskog rata ubijeno je 4.337 Srba iz Teslinog šireg zavičaja, dva susedna kotara (sreza) sa sedištima u Gospiću i Perušiću. Iz Teslinog rodnog sela Smiljana ubijeno je 559 Srba. Za Pavelićevom Hrvatskom nije zaostajala ni Tuđmanova Hrvatska 1991. godine. Među prvim žrtvama hrvatske vojske i policije bili su Srbi iz Gospića i Smiljana. Počevši od oktobra 1991. godine hrvatski vojnici krenuli su u istrebljenje preostalih Teslinih zemljaka, kada je ubijeno 119 gospićkih Srba, među kojima je bilo samo devet vojnika. Ubijeni su Branko Štulić, gospićki okružni sudija, Stanko Smiljanić, pravnik, Simo Kljajić, novinar. Srbi su odvođeni putem pored Teslinog Smiljana na gubilište. Spaljena i masakrirana tela njih dvadeset četvorice pronađena su u blizini sela Široka Kula. Veštaci za sudsku medicinu Vojnomedicinske akademije u Beogradu utvrdili su da je u neke gospićke Srbe pucano iz neposredne blizine, ili su klani noževima ili ubijani sekirama. U Teslinom Smiljanu tih dana ubijeni su Jovo i Rada Bogić, Jovo Lemaić, Mićo i Milan Pejnović i Bogdan Rajčević. Na njivi u Smiljanu u jesen 1991. godine ubijen je osamdesetogodišnji Lukica Pejnović, a 1993. godine starica Borka Vraneš.
Fotografije nekih od ovih žrtava bile su izložene na izložbi „Genocid nad Srbima: 1941–1945, 1991/92“ u Muzeju primenjenih umetnosti u Beogradu. Ali, ne lezi vraže, ubrzo su se oglasile preteče Građanske inicijative za odbranu zdravog razuma „Ostavite Teslu na miru“. Oglasili su se u tadašnjim opozicionim glasilima, a podržala ih je opozicija koja je 5. oktobra 2000. godine došla na vlast. Zahtevalo se tada da se ova izložba zatvori, jer izaziva traume kod onih koji je gledaju, a posebna briga iskazana je za mentalno zdravlje mladih koje je radoznalost dovodila u Muzej primenjene umetnosti. Neki su tvrdili da to što se prikazuje na izložbi nije istina, zahtevajući istovremeno obzir prema Tuđmanovoj Hrvatskoj. Posle 5. oktobra 2000, između ostalog i zbog ove izložbe o zločinima Hrvata nad Srbima, zemljacima Nikole Tesle, na izuzetno grub način smenjena je sa dužnosti Svetlana Isaković, direktor MPU.
A dok se pokretači Građanske inicijative za odbranu zdravog razuma „Ostavite Teslu na miru“ ne oglase novom idejom, da se podsetimo malo poznatog svedočenja jednog guslara o Nikoli Tesli.

GUSLAR U NJUJORKU Naj-veći srpski guslar 20. veka Petar Perunović Perun (1880–1952), koga smatraju naslednikom Filipa Višnjića, srpski ratnik iz Prvog svetskog rata i junak sa Gučeva, boravio je od 1924. do 1932. godine u SAD, gde je obilazio naše iseljenike, njihova udruženja, ali i skretao pažnju šire američke javnosti na Srbe i njihovu epiku. Američki Srbin dr Paja Radosavljević, profesor univerziteta, organizovao je susret ove dvojice. Perun je potom bio Teslin gost i pevao mu uz gusle. Snažan utisak na Teslu ostavila je pesma „Starac Vujadin“, pa je tada ispričao Perunu događaj iz svog detinjstva. Jedan smiljanski guslar pevao je o Marku Kraljeviću. Tesla je posebno zapamtio stih: „Manu Marko sabljom i desnicom i posječe dvanaest Arapa.“ Mali Nikola, koji je već tada imao razvijen dar za realno rasuđivanje, rešio je da obavi svoj prvi naučni eksperiment, uzeo je sataru i izašao na obližnju očevu njivu u kojoj su se zelenili poodrasli kukuruzi i počeo, oponašajući Marka Kraljevića, da umesto Arapa seče stabla kukuruza. Zbog štete koju je naneo u njivi zaradio je od oca batine.
U znak zahvalnosti za ukazano gostoprimstvo, Perun je poslao Tesli četiri gramofonske ploče sa njegovim pesmama, kao i deseteračku pesmu u kojoj je opevao Teslina otkrića.

[/restrictedarea]