Фицо против Брисела

Зa „Печат“ из Будимпеште Властимир Вујић

Словачко председавање ЕУ значајно ојачава суверенистичке ставове који су (били) у мањини. Унијску политику обликоваће чланице, док ће европске институције бити задужене да осигурају да нема сукоба између политичких одлука и њихове примене

Словачка је 1. јула од Холандије преузела шестомесечно председавање Европском унијом, вероватно у најосетљивијем тренутку у историји блока, свега седмицу након што су Британци на референдуму изгласали излазак из Уније. Иако ће питање „брегзита“ доминирати словачким председавањем, приоритети Братиславе биће – јачање економије Европске уније, унапређење заједничког тржишта, рад на одрживој мигрантској политици и ангажовање у спољним односима у контексту трговинских аранжмана и – политике проширења Уније новим чланицама.

[restrictedarea]

САМИТ У БРАТИСЛАВИ А да у наредна 184 словачка дана на челу Уније ништа неће бити исто као што је било досад показао је већ први дан, када је, на свечаном заседању владе Словачке с еврокомесарима, за 16. септембар заказала Самит шефова држава и влада 27 чланица (без Велике Британије) на тему „брегзита“ и будућег смера Уније. И то, на захтев премијера Роберта Фица – у Братислави. Уз образложење да „Брисел има негативну репутацију у Европи“, ово ће бити први такав скуп одржан изван главног града Уније од 2000. године, када је одлучено да се састанци на врху не одржавају у престоницама председавајућих земаља већ искључиво у Бриселу.

ЈУНКЕР И ШУЛЦ Словачким преузимањем диригентске палице, бриселски тандем Жан-Клод Јункер – Мартин Шулц добио је још једног изузетно тешког противника – Роберта Фица. Баш као и мађарски премијер Виктор Орбан, Фицо је жестоки заговорник концепта Европе као заједнице јаких националних држава. Он сматра да идеја „више Европе“ значи јачање сарадње између влада ЕУ, а не пренос још више власти у Брисел. Као и друго двоје премијера из Вишеградске групе, Бохуслав Соботка (Чешка) и Беата Шидло (Пољска), Фицо и Орбан сматрају да је Јункер део проблема и да је његов апетит за влашћу био један од разлога што су Британци окренули леђа Европи.
Жан-Клод Јункер (председник Европске комисије, који инсистира да ЕК постане права европска влада) и Мартин Шулц (председник Европског парламента) већ дуго раде на ограничавању утицаја шефова европских држава и влада у ЕУ, по сваку цену желећи да развију јачу и независнију Унију. Када су 2014. изабрани на поменуте функције, заветовали су се да ће радити заједно како би се осигурала већа овлашћења за Брисел и умањио утицај Савета Европе, састављеног од лидера чланица ЕУ.
Насупрот њиховој, стоји визија коју је ових дана језгровито представио Фицов министар иностраних послова Мирослав Лајчак: „Променићемо равнотежу моћи између установа Европске уније и двадесет седам њених чланица. Зашто? Због тога што грађани не живе у институцијама већ у државама чланицама! Зато политику ЕУ и треба обликовати у њима, а институције задужити да осигурају да нема сукоба између политичких одлука и њихове примене.“

[/restrictedarea]