Велики албански снови и мала помоћ Запада

Пише Слободан Иконић

Док „Косово“ уз подршку својих западних патрона ради на формирању војске као новог НАТО партнера, албански премијер Еди Рама поново најављује уједињење Албаније и наше јужне покрајине

Косово и Метохија, јужна српска покрајина, постала је територија на којој се преплићу интереси и путеви многих који ту желе и не желе да буду. Кроз Косово се крећу избеглице које су наишле на рампу земаља ЕУ, ту господаре нарко-дилери, трговци органима, исламски екстремисти, специјалне службе разних земаља… Ту је зачета и идеја о Великој Албанији, замишљена од стране Призренске лиге из 19. века која је за циљ имала уједињење области насељених Албанцима у један аутономни албански вилајет у саставу Османског царства. Иако је концепт Велике Албаније био спроведен само током италијанске и немачке окупације Балкана, сама идеја никада није напустила албанске лидере, све до данас.

[restrictedarea]

РАМИНА ПОРУКА То је ових дана, усред Приштине, показао и албански премијер Еди Рама, на заједничкој седници влада Албаније и самопроглашене Републике Косово. Албански премијер изјавио је да треба ударити свеалбанске националне темеље у региону, а да ће се уједињење Косова и Албаније остварити под заставом ЕУ.

„Једна земља, један народ, један заједнички сан. Заједно смо трансформисали границе од јендека у мост сарадње, која је јача из дана у дан. Нећемо престати да тражимо поштовање права Албанаца из Прешева, најмање колико се поштују права мањина на Косову и у Албанији“, упозорио је албански премијер.

У ствари, Рама је само поновио речи са свог фејсбук профила у јануару ове године и фотографије са претходне заједничке седнице влада Албаније и Косова, уз коментар да је то најбоља слика из 2015. године.

Та заједничка седница двеју влада одржана је у марту прошле године, а и поред осуде Београда, ЕУ и међународна заједница, баш као ни овом приликом, нису оштрије реаговале на Рамину провокацију. Слично је и било и када је Рама 2015. годину започео заставом Велике Албаније која се нашла на његовој резиденцији.

Када пак Београд оштро осуди такво понашање Раме, истичући да се испољавањем великоалбанских претензија само појачавају тензије у региону и да је то, како каже министар за рад Александар Вулин, питање за Европу која мора да каже да то „није сан већ ноћна мора“, Рама цинично одговори, као после инцидента на фудбалској утакмици Србија–Албанија у Београду октобра 2014. године, да ће „Србија бити нормална држава само ако Стварна Србија схвати да је Велика Албанија њена ноћна мора, а не наш пројекат“.

Не треба да чуди што Рамине речи исувише подсећају на гесло великог немачког Трећег рајха „један народ, једно царство, један вођа“, јер ако се осврнемо на историју овог дела Балкана, видећемо да је Албанију као државу наметнула Аустроугарска монархија да би спречила Србију да изађе на море. Такође, Албанска фашистичка партија постаје владајућа странка италијанског протектората Албаније 1939, а после окупације Краљевине Југославије 1941. године Бенито Мусолини ставља скоро сву територију насељену етничким Албанцима под управу албанске квислиншке владе.

 

ТОЛЕРИСАЊЕ РЕГИОНАЛНЕ ПРЕТЊЕ Данас, председник црвено-црне коалиције Кресник Спахију и лидер Листе за природну Албанију Кочо Данај не скривају платформу о заједничком деловању у правцу уједињења свих „албанских земаља“ на Балкану у једну, захватајући и територије источне Црне Горе, Косова и Метохије, југа Србије, западне Македоније и северне Грчке.

Током обележавања осам година од једнострано проглашене независности Косова и протеста против политике приштинског режима, минулог фебруара Данај је изјавио: „Желим да се реализује правни акт скупштине у Валони 1912. године. Желимо да испунимо обећање славне УЧК (ОВК) и њеног легендарног команданта Адема Јашарија о националном уједињењу. Тако су десетине хиљада Албанаца из Приштине почеле свој марш у природним границама Албаније.“

На приштинском протесту није било косовских застава већ само албанских, а уочи митинга Данај је послао властима Црне Горе, Србије, Грчке и Македоније писмо у којем тражи део територија тих земаља ради уједињавања Албанаца.

Упркос екстремистичким изјавама, земље Запада и Америка (пре)дуго толеришу овакво понашање. Наиме, као што рекосмо, ни после „случаја дрон“, ни после недипломатских изјава приликом Рамине посете Београду и сусрета са премијером Александром Вучићем, али ни после пројекције карте „Велике Албаније“ на Раминој кући, није било озбиљнијих реакција европских званичника. Отуда и сумње да албански премијер и други албански лидери све то не раде на своју руку, то јест да толерисање њихових екстремистичких изјава погодује онима који желе нестабилан Балкан. Нарочито Американцима, који за Балкан имају велике планове.

 

НАТО ПАРТНЕРСТВО ЗА КОСОВО Да Американци поново играју на карту албанског фактора видело се и недавно, када је амерички Kонгрес дао „зелено светло“ администрацији председника Барака Обаме да укључи Kосово у „Партнерство за мир“ као део стратегиjе НATO-а да обухвати цео регион Западног Балкана, што би представљало и специфичан политички и безбедносни притисак на Србиjу.

Како објашњава дипломата Зоран Mиливоjевић, западни центри моћи, пре свега Вашингтон, припремаjу Kосово за „Партнерство за мир“ како би га укључили у своjу мрежу на Западном Балкану, после чега би Србиjа, уз Mакедониjу и БиХ, постала окружена чланицама Алиjансе.

„Сама чињеница да jе у америчком Kонгресу та тема отворена и да jе дат сигнал администрациjи да на томе ради, показуjе да су интереси НATO, СAД и савезника да се Kосово укључи због свог геостратешког и геополитичког положаjа“, наводи Mиливоjевић.

Приштина већ дуже тражи пречице помоћу којих би, мимо свог устава, формирала војску, а да у овом послу може да рачуна на помоћ Вашингтона, показатељ би могао бити управо захтев америчког Конгреса да администрација САД утврди основе за прикључење Косова НАТО програму „Партнерство за мир“.

И премијер самопрокламоване државе Иса Мустафа рекао је почетком маја да ће Косово имати сопствене оружане снаге и да за њихово формирање има подршку САД и ЕУ, a министарка без портфеља задужена за технички дијалога Београда са Приштином Едита Тахири рекла је током посете Тирани да је успостављање оружаних снага Косова један од приоритета актуелне владе и да ће тај посао бити завршен до краја године.

НАТО на Косову и Метохији званично делује у саставу КФОР-а и под статусно неутралном Резолуцијом 1244. Међутим, НАТО официри раде као инструктори у КБС (Косовске безбедносне снаге), припадници ових снага позивају се на вежбе и друге активности НАТО формација, а саме снаге већ су устројене по моделу по којем функционишу НАТО војске.

Албански премијер Еди Рама није пропустио прилику да опет предњачи, и да на недавној седници Парламентарне скупштине НАТО-а у Тирани каже да односи између Косова и НАТО морају да постану институционални.

Руски политички аналитичар и члан Руске академије наука Петар Искендеров чак верује да ће Косово постати део ракетног штита које Америка успоставља у Европи.

„НАТО, посебно САД, желе да ставе Косово у центар својих политичких и војних планова, посебно због одличне локације на којој се та територија налази. Вашингтон такође жели да ово подручје претвори у одскочну даску за развијање своје војне инфраструктуре у региону. На пример, САД би могле да разместе своје радаре или систем ракетне одбране тамо“, објаснио је Искендеров за руски „Спутњик“.

ИСЛАМСКИ РАДИКАЛИЗАМ А ту је и проблем нарастајућег исламског радикализма на Косову. Више од 300 људи отишло је из тог подручја да се бори на страни Исламске државе у Сирији и Ираку; тај број можда није велики имајући у виду чињеницу да тамо живи око 1,8 милиона људи, али ово је процентуално највише људи који су се са једне територије упутили у ИД. Око 120 бораца се одатле и вратило на Косово.

Претња насилног исламског екстремизма на Косову и Метохији постепено је расла од рата 1999, делимично уз помоћ новца страних организација које пропагирају екстремистичке идеологије, пише и у извештају Стејт департмента о тероризму у свету у прошлој години. За добро упућене, тај извештај Стејт департмента је индиректно признање Америке да је била свесна страховито брзо нарастајућег покрета радикалног ислама на КиМ, као и да су располагали информацијама да се ствара балканска терористичка мрежа која је добро повезана са суседним мрежама радикалног екстремизма и џихадизма.

А нарочито је интересантно да се овај тренд развија паралелно са повећањем утицаја Вашингтона на том простору. Искендеров верује да између те две чињенице постоји веза: „Могуће је да власти на Косову и НАТО имају тајни споразум да ови процеси на ометају једни друге.“

Тек, између оживљавања снова о Великој Албанији, формирања косовске војске уз учешће НАТО-а и неометаног развоја исламског радикализма на Косову и Метохији, на подручју Западног Балкана убрзано се развијају услови за стварање експлозивне смесе каква већ постоји на Блиском истоку. Коме је то у интересу?

[/restrictedarea]