Повест и Повеља Југославије

Пише Јован П. Поповић

Како је академик Владо Стругар својим делом Повест и Повеља Југославије коначно уобличио своје вишегодишње залагање да се на овим просторима наука и култура удруже и свим својим моћима делују на спасавању федеративне државе Југославије

Познати новинар и публициста Мирослав Стојановић објавио је у Печату од 5. јуна 2015. године (број 372) прилог „Југославија као стваралачка опсесија и судбина“. Овим обимним чланком Стојановић је сликовито објаснио стваралачки рад и животну биографију историчара Влада Стругара. У студиозном критичком осврту на животно дело академика дате су и напомене које су о личности Влада Стругара и о његовом стваралачком раду својевремено казивали Добрица Ћосић, Матија Бећковић, Василије Крестић, Пеко Дапчевић и Бранко Петрановић. Записано је у том чланку да му се на столу налази рукопис најновије књиге Повест и Повеља Југославије, и да дело чека издавача.

И заиста књигу је под овим насловом објавио „Интерпрес“ лета 2015. године. Издвајамо неколико важних момената и чињеница из овог дела.

[restrictedarea]

СВЕ НАШЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ Проучавањем друштвених облика и карактера владавине (монархије и републике), Владо Стругар је у овој, као и неким претходним књигама, појаснио друштвени, политички и државни развој Југославије, од њеног постанка 1918. до раздруживања 1991. године; учинио је то језгровито, научно и истинољубиво, будући да га као аутора и научника одликују храброст, изузетан таленат, висока образованост, натпросечна стваралачка енергија.

Академик Стругар је делотворно учесник постојања Југославије и њених судбинских момената. И као историчар он оцењује да је Југославија имала четири особена раздобља; дакле: краљевину од 1918. до 1941; затим звану авнојевску, партизанску државу од 1943. до 1957; потом демократску самоуправну заједницу до краја 1968. и, најзад, често именовану као Брионска Југославија – ону земљу која је трајала до раскида шесточлане федерације 1991. године.

Оцењујући последње раздобље Југославије, Стругар је неколико пута, на скуповима научним и другим, говорио о потреби да се сменом „дотрајалих“ властодржаца и залагањем младих нараштаја спречи пропаст шесточлане федерације, нарочито обраћањем у Српској академији наука и уметности (14. јуна 1985).

И написао је Повељу Југославије (устав државе и друштва), према којој би требало преуредити постојећи државни поредак, тако да се заједница сачува. Повељом су дате одредбе које садржи устав, а Повеља би била основица за све законе у држави.

При изради Повеље Југославије Стругар се помагао сазнањима о уставима Југославије, од њеног постанка, као и уставима суседних земаља на Балкану, те великих држава Европе.

Заиста је реткост да један човек пише устав државе, а понекад бива да га израђује и нека политичка странка. Укупно, у историји Југославије, ту није знатна множина; па је умесно овде споменути неколико важних примера: Радивоје К. Новаковић, јавни правозаступник, 1919. написао је „Предлог устава Краљевине Србије, Хрватске и Словеније“; државник Стојан М. Протић 1920. године приредио је у Београду „Нацрт југословенског устава“; исто тад, чувени правник Јосип Смодлака објавио је у Загребу устав Југославије. Ови примери крепили су истрајност Влада Стругара; при томе, налазио је и наводио корисне савете и у научним и филозофским студијама и огледима Радомира Лукића, Василија Крестића, Добрице Ћосића, Димитрија Вујовића, Бранка Петрановића, Михаила Марковића…

Овај састав је саображен правном облику, има 566 чланова у следећих 17 глава: Облик владавине и сувереност; Права човека и слободног друштва; Јавна служба; Власт државе; Народна скупштина; Председник Републике; Министарски савет; Сабор републике чланице; Председник републике чланице; Извршно веће републике чланице; Општина; Судови; Благо и рад; Национална аутономија у култури; Војна заштита; Измена устава; Прелазне одредбе; значи, намењено, како је аутор рекао, стварању и постојању Треће Југославије.

Владо Стругар је појам Трећа Југославија прво изговорио 26. априла 1985. на скупу у Црногорској академији наука и умјетности, па поново 14. јуна исте године у Српској академији наука и уметности, пред великим збором грађана. И како ће овај његов говор после бити жустро прекорен многим и мучним оспоравањима, академик Стругар је израдио Повељу као устав државе и друштва, па дактилографски штампану послао је (12. фебруара 1990) на преко 120 адреса (поштом), почев од Председништва СФР Југославије и Председништва Савеза комуниста Југославије, још и највишим установама у републикама, те и радио-телевизији и уредницима дневних новина.

„ПОВЕЉА“ И ЊЕНЕ ПОРУКЕ Према Повељи, званичан и службени назив државе био би Република Југославија, заједница парламентаризма и уставности шест република са Београдом главним градом.

Повељом су предвиђена права и обавезе за делокруг свих субјеката друштва и државе. Службени језик је српскохрватски, односно хрватскосрпски, али је признат језик сваког народа и националне мањине. Закони и одлуке усвојени у Народној скупштини објављују се на језику сваког народа и народности. Породица је под заштитом државе, жена и мушкарац су равноправни. Црква је одвојена од државе. Вероисповести су равноправне. Осмогодишње школовање је обавезно. Средства информисања су слободна, без икаквог цензурисања, иначе за објављени текст који садржи лаж, клевету, увреду личне части, подлост, расправља се пред судом.

Синдикату се даје место сходно искуствима земаља које имају дугогодишње дејство у демократским државним уређењима; синдикат је сталешка асоцијација, заштитник у остваривању права радника и службеника. Штрајк се сматра једним од могућих, правно дозвољених поступања ради остваривања стручних права. И као што је демократији својствено уопште, тако су и Повељом предвиђена три облика и начина власти, дакле, законодавна, извршна, судска.

Народна скупштина је највиша установа власти и надлежности Републике Југославије. У посебној глави Повеље, под насловом Народна скупштина, разрађени су начин избора и трајање мандата народних посланика, надлежност и избор и председника скупштине и њених радних органа.

Председника Републике Југославије бирају грађани непосредно, његов мандат траје пет година и седиште му је у Београду. Он представља своју државу, чувар је њене независности и целокупности, расписује референдум на основу одлуке Народне скупштине, проглашава указом законе, поставља и опозива амбасадоре, прима акредитиве страних посланика, додељује одликовања и почасна звања. У његову надлежност спадају амнестија и помиловања. Председник Републике ужива имунитет.

Министарски савет (влада) је највиши орган управне (извршне) власти државе, на чијем се челу налази председник владе, кога именује председник Републике. За свој рад Министарски савет је одговоран Народној скупштини.

Кроз три главе и 65 чланова Повеље разрађене су надлежности према насловима Сабор републике чланице, Председник републике чланице, Извршно веће републике чланице. Сабор, врховни орган самоуправне власти у односној републици, сачињавају народни заступници, са мандатом од четири године. Сабор бира председника републике чланице из редова народних заступника са мандатом од пет година. Извршно веће републике чланице, непосредно помоћу својих ресора спроводи управну власт – републике чланице. Самоуправна заједница-општина јесте основна политичка јединица сваке републике чланице. Скупштину општине сачињавају одборници, и делују на основу статута који доноси скупштина у сагласју са републичким и савезним законима и прописима.

У Повељи, под насловом главе Благо и рад, дати су начелни појмови о човеку у друштву и природи, о животу и раду, о стицању дохотка и расподели богатства, о заштити блага. Тако, на пример, члан 486 Повеље казује одредбу: „Човечно је и законито да самоуправа у свакој републици чланици има мисаону, говорну и душевну израженост каква је својствена особинама читавог њеног становништва као другарске заједнице грађана Републике Југославије, званично прозиваних по њој а сроднички именованих по припадности народима и народносним мањинама.“

Одбрана Републике Југославије је битна људска и државна потреба; сваки дорастао држављанин је обавезан да одслужи војни рок; и женама је омогућено да врше стручне послове у војсци. Председник Републике је врховни командант оружаних снага; он проглашава општу мобилизацију и ратно стање на основу изјашњења Народне скупштине Републике Југославије.

Академик Стругар је Повељом (устав државе и друштва) коначно уобличио своје вишегодишње залагање да се наука и култура, свим својим моћима, удруже и делују ради спасавања шесточлане Федеративне државе Југославије. Отуд би ова његова књига могла да буде веома важан прилог у „средњем слогу“ историографије о Југославији.

СТВАРАЛАШТВО

Наслови најважнијих књига академика Влада Стругара су: Социјална демократија о националном питању југословенских народа (1956); Узимај редом господе (приповетке, 1957); Рат и револуција народа Југославије 1941–1945 (1962); Југославенске социјалдемократске странке 1914–1918 (1963); Социјалдемократија о стварању Југославије (1965); Југославија у рату 1941–1945 (1975); Југославија, федерација и република (1976); Велика буна Црне Горе 1988–1989 – избор докумената (1990); Срби, Хрвати, Словенци и Трећа Југославија (1991); Црногорски сабор српске слоге (1994); Српство Јанка Вукотића и Митра Мартиновића (2008); Владар Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца (2010); Докторат у Москви (2011); Други свјетски рат – одбрана Југославије (2014); Југославија на стрмини Европе (2014); Црна Гора у Југославији (2014); Повест и Повеља Југославије (2015). Део ових књига преведен је и објављен на важним светским језицима.

[/restrictedarea]