Od Varšavskog pakta do varšavskog samita

Anakonda 2016Za „Pečat“ iz Moskve Bogdan Đurović

NATO želi mir i mora da se brani od ruske agresije u Poljskoj, Litvaniji, Letoniji i Estoniji – kažu u Vašingtonu i Briselu. A još se brani u Rumuniji i Ukrajini, to jest na Crnom moru i na Balkanu

Na istočnom frontu gotovo da nema dana bez nekog važnijeg događaja, nove bitke između NATO-a i Rusije. Nije to igra reči: pre sto ili dvesta godina već bi odavno izbio rat da imamo samo deseti deo današnjeg sukoba Istoka i Zapada. Hladni rat, kao nusprodukt pojave atomskog oružja, doveo je do toga da se znatno povećala tolerancija supersila prema neprijateljskim aktivnostima. Stradaju periferne, buferne teritorije, poput Balkana, Kavkaza ili Ukrajine, gde se odvija borba za buduće vojno pozicioniranje. Granična područja postaju žrtve geopolitičkog obračuna, a obe strane imaju najvažniji zadatak – držati svoje i inostrano javno mnjenje u konstantnom uverenju da su „oni drugi“ krivi za sve. Vojna izgradnja je, kažu, jedini način da se spreči ruska agresija, ali to dovodi do reakcije Moskve. A to je „dobar“ mehanizam da se pristupi još većoj i još skupljoj – vojnoj izgradnji.

[restrictedarea]

POSLEDNJI RUBIKON U poslednje vreme sve više se priča o Baltiku. Dosta se toga i radi. NATO se brani u Poljskoj, Litvaniji, Letoniji i Estoniji – kažu u Vašingtonu i Briselu. A još se brani u Rumuniji i Ukrajini, to jest na Crnom moru i na Balkanu. Baltik je ipak najvažniji sada. Za NATO, iako je već duže od decenije zvanično prisutan u pribaltičkim zemljama, ovo je i dalje terra incognita. Obećanje dato Mihailu Gorbačovu još u februaru 1990. godine, kada je SSSR pristao na ogromne ustupke Zapadu, u zamenu za obećanje večnog mira i prijateljstva, prekršeno je samo mesec dana kasnije, ali se Vašington ustručavao da direktno raspoređuje borbene grupacije u bivšim sovjetskim republikama. Po svemu sudeći, posle julskog samita Alijanse u Varšavi i ovaj, poslednji Rubikon biće pređen.

Umesto kocke, NATO će baciti do zuba naoružane brigade na rusku pribaltičku granicu. Kako će to izgledati, moglo se videti već od ovog ponedeljka, takođe u Poljskoj, gde su članice zapadnog vojnog saveza otpočele najveće ratne igre u poslednjih četvrt veka. Vojni manevri pod zlokobnim nazivom „Anakonda-2016“ („anakonda“ je bio naziv američke strategije za gušenje SSSR-a tokom Hladnog rata), angažovaće 31.000 vojnika iz 24 zemlje. Od toga, njih 12.000 iz same Poljske, 10.000 iz SAD i oko hiljadu militanata iz Velike Britanije. U simuliranim ratnim dejstvima protiv „zamišljenog“ protivnika, ova grupacija koristiće više od 3.000 komada vojne tehnike, uključujući tenkove i oklopne transportere, preko sto aviona i helikoptera, kao i 12 brodova. Ova sila „ratovaće“ na svim vojnim poligonima Poljske.

Proklamovani cilj manevara je – jačanje „interoperabilnosti“ nacionalnih komandi, odnosno zajednička odbrambena operacija, u uslovima hibridnih pretnji. Zanimljivo je da će, prema najavama, skoro isto toliko NATO vojnika (oko 30.000) biti stacionirano u Litvaniji, Letoniji, Estoniji i Poljskoj, o čemu se očekuje odluka baš na varšavskom samitu, 8. i 9. jula. Tako će, simbolično, biti zatvoren pun krug prevare i agresije Zapada protiv Rusije – od Varšavskog pakta, do varšavskog samita NATO. „To će biti potpuno cepanje temeljnog akta Rusija–NATO iz 1997. godine, gde se NATO obavezao da ne raspoređuje na teritoriji novih zemalja članica stalne baze i krupne vojne kontingente“, poručio je u intervjuu za moskovsku „Izvestiju“ uticajni šef Komiteta za međunarodne odnose ruske Državne dume Aleksej Puškov.

Hodžs

ISTORIJSKA PREVARA U centrali NATO-a, naravno, tvrde suprotno. Svi njihovi manevri isključivo su u funkciji odbrane od ruske agresije, što potkrepljuju ruskim dejstvima u Ukrajini i aneksijom Krima. Ruska diplomatija i državni vrh mnogo puta do sada objasnili su svoju ulogu u Ukrajini, kao i razloge za ponovno pripajanje Krima matici, posle referenduma na kome se devet desetina građana izjasnilo za povratak Rusiji. Njihova objašnjenja sadrže jasne argumente koji opravdavaju ruska dejstva i stavljaju ih u kontekst važećih normi međunarodnog prava. Pre svega o pravima naroda na samoopredeljenje i samoodbranu.

U oba ova slučaja imamo situacije koje su zapadne zemlje obilato koristile ranijih godina, kada je trebalo sprovoditi „mirovne i humanitarne operacije“ u Jugoslaviji, Siriji, Iraku, Libiji i drugim mestima. Sada se Rusiji isto to osporava, a pri tome se zaboravlja na brojna upozorenja Moskve u poslednje dve decenije – da jednom kada se sa sile prava pređe na pravo sile, onda je teško ponovo uspostaviti međunarodni poredak. Potvrdilo se staro pravilo da je slepom namigivati i gluvom šaputati, uzaludan trud. Ali i jedan i drugi dobro razumeju kad im neko opali šamarčinu zbog nepristojnog ponašanja. Tada viču – agresija! I mlataraju rukama…

Kako bi stvorili privid legalnosti i opravdanosti svojih ratnih planova, lideri NATO država, uključujući i generalnog sekretara Alijanse Jensa Stoltenberga, u poslednje vreme javno pozivaju rusko rukovodstvo na nazovisastanak Saveta NATO – Rusija na ambasadorskom nivou, koji bi trebalo da se održi pre varšavskog julskog samita. Kako tvrde, to bi pomoglo da se „uspostavi dijalog sa Rusijom i da se uzmu u obzir njeni interesi“. U Moskvi su, međutim, apsolutno uvereni da su ovi pozivi uoči NATO samita „samo pokriće za agresivne odluke koje se spremaju u Varšavi“. I podsećaju da je samo Velika Britanja najavila da će njena tenkovska grupacija, sa hiljadu vojnika, biti raspoređena u Pribaltiku u okviru novog NATO „odbrambenog programa“.

Usred ove „zaštitničke“ NATO idile, pojavio se u zapadnim medijima neugodan tekst koji sreću kvari. I to  u „Los Anđeles tajmsu“, za koji čak ni pomenuti slabovidi i nagluvi natovci ne bi mogli da kažu da ima trunke simpatija prema Kremlju i Vladimiru Putinu. Naprotiv, neki od najžešćih napada na ruskog lidera dolazili su upravo sa stranica pomenutog dnevnika. I onda, ničim izazvan, prošle nedelje „LA tajms“ zapitao se već u naslovu veoma zapaženog članka: „Da li je NATO prevario Sovjetski Savez“? Pitanje je čisto retoričko, jer se dalje navodi niz dokumenata, zapisnika i stenograma, koji dokazuju ovu istorijsku prevaru. Američki novinari navode da je SAD prekršio obećanje SSSR-u iz 1990. godine o neširenju NATO-a na istok.

Kako pišu, početkom februara američki lideri uputili su Moskvi ponudu. Prema zapisniku sa sastanka u Moskvi, održanog 9. februara 1990, tadašnji državni sekretar Džejms Bejker uveravao je Sovjete da su SAD spremne, u zamenu za kooperativnost Moskve u Nemačkoj, da pruže „gvozdene garancije“ da se NATO neće širiti „nijedan inč prema istoku“. Manje od nedelju dana kasnije, Mihail Gorbačov odobrio je da razgovori o ujedinjenju Nemačke počnu. Bio je to jasan dil, piše „LA tajms“, ali bez formalnog potpisivanja: Gorbačov je dozvolio da se cela Nemačka svrsta uz Zapad, a NATO neće dalje napredovati.

Već krajem februara američki predsednik Džordž Buš i njegovi savetnici odlučili su da vrata proširenja ipak ostanu otvorena. U martu iste godine, zvaničnici Stejt departmenta savetovali su Bejkera da bi NATO bio najpogodniji instrument da se Istočna Evropa „organizuje u orbitu SAD“. A u oktobru američki političari već su dogovarali konkretne načine kako da „signaliziraju novim demokratijama Istočne Evrope spremnost NATO-a da razmatra njihovo buduće članstvo“, piše „LA tajms“.

Istovremeno, Amerikanci su ubeđivali Ruse da će njihova „zabrinutost u vezi NATO-a biti poštovana“. Bejker je 18. maja 1990. u Moskvi uveravao da će SAD sarađivati sa SSSR-om na „stvaranju nove Evrope“. Zato je, nastavlja „LA tajms“, bio očekivan bes Moskve, kada su manje od decenije kasnije, u članstvo bili primljeni Poljska, Mađarska i Češka. Još tada je najavljeno pristupanje baltičkih republika, a potom Rumunije i Bugarske. Uzalud su, tvrde američki novinari, protestovali u Moskvi i tvrdili da je Vašington prekršio dogovor. Kratko im je poručeno: nema razloga za brigu, NATO je odbrambeni savez, to nije upereno protiv vas.

 

„ISKRENE” ŽELJE „MIROTVORACA” Ista ta obrazloženja mogu se čuti i sada, kada NATO već osam godina želi u svojim redovima Ukrajinu i Gruziju, gradeći sve više baza duž ruskih granica. Protivraketna odbrana na vašoj granici nije uperena protiv vas nego protiv država sa drugog kontinenta koje su proteklih decenija ugušene našim sankcijama. Dovodimo desetine hiljada vojnika na vašu granicu da bismo se zaštitili od vaše agresije, ali vi budite mirni i spokojni, jer to nije pretnja za vas. Vodimo duže od decenije besomučnu kampanju i satanizujemo vaše državno rukovodstvo, ali to činimo zarad demokratije i ljudskih prava. Podržavamo i finansiramo opoziciju i ulične proteste u Rusiji, zato što volimo Ruse i želimo da imaju vlast koja će brinuti o njihovim interesima, bar onoliko koliko i mi brinemo. Na kraju krajeva, uvodimo sankcije – jer nam je stalo do Rusije i da njeni ljudi žive bolje! Naši tenkovi, avioni i topovi prešli su hiljade kilometara i stigli na samu granicu Rusije, zato što želimo mir. Mi iskreno želimo mir…

[/restrictedarea]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *