Излог књиге

„Исток“, часопис за уметност и баштину, троброј 7-8-9, Књажевац, 2016
Без дотација, у малом Књажевцу, покренут је „Исток“– изванредан часопис за књижевност, уметност и баштину, а „главни кривац“ за то је Обрен Ристић, главни и одговорни уредник часописа, који је направио својеврстан издавачки подвиг. У троброју 7-8-9 објавио је прилоге о Бранку Миљковићу и текст Саше Радојчића, песника, преводиоца са немачког и естетичара о награђеној књизи поезије Ненада Трајковића. На 96 страна приказан је преводима живи дух поезије у свету али нису заборављене ни мање познате српске народне песме и басне из околине Књажевца. У сваком броју „Исток“ представља неког од водећих српских ликовних уметника. Насловна страна часописа, двадесетак колора у троброју, као и есеј Дејана Ђорића посвећени су сликару Горану Митровићу.

Светозар Поштић, Апологија земаљског живота, Монтењ и заокрет к себи, Академска књига, Нови Сад, 2016
Аутор је израдио интересантну, оригиналну и на резултатима савремене науке засновану студију о творцу есеја Мишелу де Монтењу и његовом значају за савремене токове европске мисли. Поштић је у својој актуализацији Монтењевог доприноса модерној философији човека променио угао гледања и за разлику од традиционалног приступа Монтењеву есејистичку мисао поставља у контекст ренесансне латинске теологије, тада под великим утицајем схоластика, која је неповратно изменила изворно, апостолско учење и традицију и омогућила убрзан нестанак средњовековне културе. […] Главни допринос Поштићевог рада о Монтењу, како истиче др Миодраг Радовић јесте покушај да се његово дело осветли и реинтерпретира теософијом великог руског научника 20. века Михаила Бахтина и његовим учењем о дијалогизму и перихорези, тзв. „разноречју“.

Јевгениј Замјатин, Острвљани, Службени гласник, Београд, 2016
У овај прозни избор ушла је и сатирична новела „Острвљани“ у којој Јевгениј Замјатин (1884-1937) немилосрдно иронише на тему конзервативног, лажног морала Енглеза, њихових обичаја и друштвених норми. Остале приче су изабране из других Замјатинових књига и осликавају његов особен стил, друштвену критику и иронију. Све до аутобиографије којом се завршава овај избор а коју је, на себи својствен начин, „накитио“ свим оним што је основна карактеристика и непосредност његових прича. После појављивања у штампи, ране Замјатинове приче изазвале су бурну реакцију критике, која га је поредила с Буњином, Пришвином и Куприном. Реалистични ликови његових раних прича уздигнути су до симболизма, до уопштавања, преносећи осећање које изазива вечна борба добра и зла. У својим делима, која су постала најсјајније уметничко сведочанство времена, Замјатин је тежио „правој истини“, која је, према Достојевском, „увек варљива“.

Обрад Стевановић, Кумановски споразум, Криминалистичко-полицијска академија, Београд 2015
Названи Кумановским, по месту њиховог одржавања, преговори између представника Србије и НАТО готово да нису били подвргнути научној студији. Тај „јаз” аутор Обрад Стевановић, премошћава овом монографијом. Посебну вредност овој студији даје чињеница да је аутор непосредно учествовао у преговарачком процесу, располагао главним документима, био сведок, а касније и учесник у спровођењу постигнутог Војнотехничког споразума. Kако истиче др Љубодраг Димић, овај научни приступ обради важне и политички још увек вруће теме из савремене историје, уз богату фактографију и коректно „уграђивање“ личним сазнања у садржаје који доносе документи, завређује сваку пажњу.

Јирген Тоденхефер, Десет дана у ‘Исламској држави’, Лагуна, Београд, 202416.
Током лета 2014. Јирген Тоденхефер је више месеци посвећено истраживао ситуацију на Блиском истоку. Сазнања до којих је дошао више су него застрашујућа и откривају убилачке намере такозваног калифата, који хоће да успостави божју државу у целом свету и који зарад остварења тог циља не преза ни од масовних убистава, чак ни међу муслиманима. Када дође до потчињавања суседних држава и проширења калифата на Блиском истоку, наредни корак био би покоравање Европе и Запада. По добијању писмене гаранције калифа у новембру 2014. Тоденхефер је, као први новинар са Запада, отпутовао у Мосул, средиште Исламске државе, где је боравио десет дана. У разговорима које је водио са војницима, џелатима, судијама, лекарима, обичним народом, овај врсни познавалац Курана и исламске традиције постављао је без устручавања веома незгодна питања, управо она која нас највише и занимају. А одговори које је добио, колико год нам деловали несхватљиви и страшни, запањујуће су отворени и искрени.
Тоденхефер о ситуацији на Блиском истоку говори многе истине које други радије прећуткују. Читалац, међутим, пре свега захваљујући интервјуима које је водио, добија крајње аутентичан увид у несхватљиво бруталан начин размишљања бораца Исламске државе