Форсирање Блајбурга

Усташе БлајбургПише Слободан Иконић

Карикатурална комеморација усташама на словеначко-аустријској граници не може да засени чињеницу да у Хрватској усташе уживају велику подршку становништва, а фашизам, антисемитизам и србофобија испољавају се несмањеном жестином, док се најбестијалнији злочини прослављају

Случај је хтео да је Хрватска по други пут положила оружје на Блајбургу. За разлику од 1945. године, када су Блајбург форсирале усташе бежећи од партизанских јединица, сада је то село на словеначко-аустријској граници форсирала званична хрватска власт, у жељи да обележи 71. годишњицу такозване „блајбуршке трагедије“, то јест страдања заробљених припадника усташке НДХ и других Хитлерових савезника погинулих у Другом светском рату. Само што аустријске власти нису баш имале разумевања, па су, упркос тврдњи Загреба о претходном договору, уочи комеморације овој „оружаној формацији“ одузеле оружје. Слично се догодило и ’45. када су то учинили савезници, разоружавши усташке постројбе.

[restrictedarea]

УСТАШКА КОМЕМОРАЦИЈА На протоколарно-церемонијалну глупост Загреба, да пошаље (макар и церемонијалне) пушке у туђу земљу на контроверзну комеморацију „хрватској војсци“ из тзв. НДХ, надовезује се гаф хрватског војног врха, тврдња да „Аустријанци нису добро координирали договорено с хрватском страном“.

Чак су и у Загребу неки медији цинично и са иронијом прокоментарисали овај случај наводима да „наоружани војници државе чланице НАТО-а, што Хрватска јесте, упадају у неутралну државу, што Аустрија јесте, па их је неутрална држава била присиљена разоружати чим су закорачили на њезино тло“.

Случај Блајбург односи се на догађај с краја Другог светског рата, из маја 1945, када је на десетине хиљада војника повезаних са снагама Осовине, који су бежали из Југославије након краха Хитлеровог режима, било поново враћено у земљу и ликвидирано у знак одмазде због стравичних злочина у име усташког и нацистичког режима.

Комеморацију на Блајбургу организује Почасни блајбуршки вод, покровитељ је од ове године поновно Хрватски сабор, а придружио им се и Хрватски народни сабор Босне и Херцеговине. Претходно званично покровитељство је, иначе, 2012. укинула тадашња саборска већина коју је преводио СДП. Прошле године га је пак преузела председница државе Колинда Грабар Китаровић, која је почетком 2015. изабрана на ту функцију, да би у фебруару ово године председништво Сабора одлучило да врати покровитељство над комеморацијом у Блајбургу.

Ожалошћено хрватско руководствоХрватски државни врх окупио се у селу Блајбург, близу словеначко-аустријске границе, а на комеморацију је дошло и неколико хиљада људи, од којих су многи махали заставама с усташким симболима и натписима „За дом спремни“.

На челу колоне која је представљала хрватски државни врх био је, а ко други до министар културе Златко Хасанбеговић, који нескривено кокетира с усташтвом (случај фотографије на којој је са усташком капом на глави). Није изостао ни први потпредседник Владе Хрватске и лидер ХДЗ-а Томислав Карамарко, председник Сабора Жељко Реинер, министар спољних и европских послова Миро Ковач, потпредседник Сабора Иван Тепеш…

Љута хрватска емиграција данас је у сагласју са хрватском државом. Тако аустралијски лист хрватске дијаспоре „За дом спремни“, поред усташког поздрава у свом заглављу користи и службени грб Републике Хрватске и напросто обожава актуалну власт у РХ, пренела је регионална Н1ТВ. Међу херојима на првом је месту управо министар културе Златко Хасанбеговић, али ту је и сисачки бискуп Владо Кошић, широј јавности познат по дочекивању ратног злочинца Дарија Кордића на аеродрому, хушкачким активностима на „Фејсбуку“, подршци контроверзном филму „Јасеновац – истина“…

 

ЈАСЕНОВАЧКА СРАМОТА Зато не чуди што се у Хрватској користи свака прилика да се изједначе жртве у концентрационом логору Јасеновац и квислинга страдалих у Блајбургу. Остаће запамћено да је највиши званичник Католичке цркве у Хрватској, надбискуп Јосип Бозанић тек пре седам година, дакле 64 године од краја Другог светског рата, посетио место где су у име хрватског народа и хрватске државе систематски убијани људи друге вере и нације. Очекивано извињење је изостало. Кардинал тврди да за тим није било потребе, јер, како прецизира, црква у томе није учествовала. Запамћено је и да је, приликом посете, одбио да стане испод симбола Јасеновца, споменика у облику цвета. Оправдање да се превише задржао у разгледању музејске поставке, па се на пола пута од споменика вратио, делује банално.

На страну што стална музејска поставка у Спомен-подручју приказује лажну, ревизионистичку слику некадашњег концентрационог логора Јасеновац, а не причу о злочину, због чега је бивши члан Управног одбора Спомен-подручја Јасеновац Јулија Кош о томе у писму пре три године обавестила амбасадоре у Хрватској. Музејска поставка, наиме, не показује јасно да су злочин починиле усташе у Независној Држави Хрватској од 1941. до 1945. године, и то над Србима, Јеврејима и Ромима, али и заробљеним партизанима, и да је почињен систематским окрутним масовним убијањем, заснованом на усташким расним законима и њиховој општој политичкој идеологији.

НеоусташаПитање броја жртава постало је и предмет политичких манипулација, пре свега у Хрватској, где су се процене кретале од свега неколико хиљада до тридесетак хиљада људи. Јасеновац је, иначе, био једини концентрациони логор у свету за децу, при чему је у НДХ за време Другог светског рата, према сакупљеним подацима, а што није коначна цифра, убијено 74.762 деце млађе од 14 година.

На недавним скуповима и концертима у Хрватској показало се да усташе и даље имају велику подршку становништва, а фашизам, антисемитизам и србофобија испољавају се несмањеном жестином, док се најбестијалнији злочини прослављају.

Одговор на ова дивљања стигао је у виду бојкота Срба и Јевреја државне церемоније 71. годишњице пробоја 600 логораша, од којих је само стотинак преживело. Тако су уместо једне, у Јасеновцу одржане три комеморације у различито време.

До раздора хрватске власти са Србима и Јеврејима око комеморације у Јасеновцу дошло је и због неспремности хрватске владајуће коалиције, у чему предњачи ХДЗ, да уважи тврдње српских и јеврејских организација да се политичка атмосфера у Хрватској поново погоршава на њихову штету. И тек је долазак у Загреб Николаса Дина, америчког амбасадора за Холокауст, и делегације Светске јеврејске организације натерао актуелне хрватске званичнике да коначно јавно осуде режим НДХ. Ипак, ни после тога нису престали са оштром реториком у односу на Србе и Јевреје.

И католичка црква жали за Усташама

РЕВИЗИЈА ИСТОРИЈЕ Ни присуство Томислава Карамарка у Јасеновцу није допринело утиску о искреном пијетету према жртвама. Јер изјаве новинарима давали су једино председник хрватског Сабора Жељко Рајнер и министар културе Златко Хасанбеговић, обојица одраније директно прозивани због подилажења усташтву. Хрватски званичници, у ствари, ни данас, са места на ком је усташки режим НДХ починио најстравичније злочине, нису осудили најновије примере неоусташтва у овој земљи. И зашто би, када то није била сметња ни за улазак Хрватске у ЕУ.

Последњих година у историографији уопште приметна је ревизија историје и појединих значајних догађаја и личности. Вредно је помена да ревизионизам најчешће полази из држава губитница оба светска рата – првенствено Немачке, а „користе“ га њихови ратни савезници попут Хрвата. Зар случај немачког историчара Александера Корба о коме је у „Печату“ недавно било речи, и његово схватање НДХ и Јасеновца, не представљају „шминкање“ историје? А он је, поред осталог, дословце написао и да су усташе морале да користе ножеве јер нису имале довољно пиштоља…

Тек, како каже проф. др Дарко Танасковић, када некадашњи губитници поправе свој релативни геополитички „рејтинг“, они ту околност одмах почну да артикулишу у виду систематских напора за ревизију оног тумачења историје које им политички и морално не одговара. Таквима се данас прикључују и они којима, ради тенденциозног приказивања неких савремених збивања и процеса на Балкану, одговара да потамни улога Србије и Срба у новијој историји. И да жртва и злочинац промене места.

[/restrictedarea]

3 коментара

  1. Bravo Hrvatskoj vlasti,jos jadnom pokazujete vase pravo lice, jos jednom stajete na stranu mraka. Svaka Vam cast, ostaje zabelezeno da u nekim drugim vremenima bude upotrebljeno.

  2. Fasizam vlada svijetom.Odobravanje klanja djece i ljudi u drugom svijetskom ratu i 91-e i nepriznavanje genocida nad Srbima u Krajini!Koji je razlog imati i diplomatske odnose sa ustasama kad nas i danas mrze.A nasi drzavnici se izvinjavaju i klanjaju onima koji su klali nas narod i nasu djecu!Oci su vadili i po Jasenovcu se takmicili ko ce vise ubiti,zaklati,maljem tuci,crkve palili sa ljudima unutra!A u Srbiji to nikog vise i ne zanima,vele,toje bilo!Bilo jeste i ne smije se zaboraviti

  3. Kad će Srbija odgovoriti na hrvatske ucene kao svaka normalna država. Znači zabraniti uvoz iz hrvatske, poništiti prodaju preduzeća i njiva Hrvatima. A tek ovo šta traži Kolinda da Srbija prizna Kosovo mi treba da tražimo priznanje privremeno okupirane Republike Srpske Krajine. Ali nema ko da traži jel smo protektorat koji upravljaju zapadni “prijatelji” velikog vođe.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *