„Звук“ – ликовне етиде акварелом и пастелом

Поводом изложбе у београдској Малој галерији УЛУПУДС-а

Нада Матијевић_СлонПише Дејан Ђорић

Нада Матијевић, сликарка и музичар, стваралачки се упитала – и наговестила неке одговоре – који је однос између слике и звука, знајући да се у музици појављују ликовни термини као колоратура, као што се говори о звучности боја и сликарских дела

Шта је звук? Мајлсу Дејвису звук је био важнији од композиције, током целе каријере испитивао је више звук своје трубе од групног утицаја на музику. Звук је неупоредиво шири феномен од музике, глас, плач бебе, смех и шумови толико тога могу да значе у позитивном или негативном смислу. Цртачица и музичарка Нада Матијевић, члан сликарске секције УЛУПУДС-а и пијанисткиња у Опери Народног позоришта, са изложбом која у београдској Малој галерији УЛУПУДС-а траје од 26. априла до 6. маја, поставила је можда најтежи ликовни проблем. Стваралачки се упитала који је однос између слике и звука, знајући да се у музици појављују ликовни термини као колоратура, као што се говори о звучности боја и сликарских дела. Негде у уму могу да се помешају центри за слику и звук и настану синестезије, укрштаји утисака, помоћу којих појединци чак и музику доживљавају чулом укуса.

[restrictedarea]

Београдска уметница, чијим се радовим надахнула композиторка Татјана Шчербак, компоновавши електронску музику која ће се чути на отварању и током изложбе, свесна је да господари ничијом и неистраженом земљом између слике и звука, ликовног и музичког остварења. Њени цртежи почињу тамо где се музика завршава, а такве представе је теже одредити. Уметница је најбоља ученица познате сликарке Љубице Бубе Радовић (успело јој је да не утиче својим делом на штићеницу). За њу је карактеристично цртачко коришћење сликарских техника, као што су оловке у боји, тушеви, акварел и пастел. „Звук“ као наслов изложбе, дат је према цртежу којим је примљена у своје сталешко удружење. Њене ликовне етиде, комбиноване технике и цртачке кантилене изазивају велику радозналост код музичара и ликовних познавалаца, тим пре што се могу визуелно и звучно опросторити. Нада Матијевић је међу ретким нашим уметницима надарена не само за две области стваралаштва већ је заинтересована и да их укрсти, не би ли у чудесном експерименту видела и чула оно што настаје испод њених цртачких и сликарских средстава. Као и звук, цртеж је елементаран, налик крви и дамарима бића, а за прожимање две врсте уметности способни су ствараоци најфинијег душевног састава. Њен цртеж тим је особенији што прелази у слику. Радови ове уметнице припадају колико свету апстракције, као далеки одраз ташизма, Волсових слика или халуцинантних цртежа Анрија Мишоа, толико и фантастици, која најређи израз има и у беспредметној појавности.

У издавачком свету најређе су књиге на тему односа музике и сликарства, поготово оне чији се аутори не баве баналном тематиком насликаних музичких инструмената и нота, по којима је свирана музика. Наша млада уметница придружила се малој породици ликовно-музичких езотерика, какви су Александар Скрјабин, Василиј Кандински, Паул Кле, Јоханес Итен и Рудолф Штајнер, које није занимала само звучност боје и ликовност музике него енергетски потенцијали слике и звука. Заборавља се да звук није нематеријалан, има снажну физичку димензију, испитиван је као оружје од библијских Јерихонских труба до нове врсте тенкова. Музика се међутим сматра најапстрактнијом уметношћу, у којој је мимезис небитан, нарација немогућа, а опонашање стварности сведено на најмању могућу меру. Нада Матијевић истражује где се слика и цртеж као музика одвајају од свог материјалног полазишта, како одлазе у сфере несазнатљивог, јер да није тако, ликовност би била пуки занатски резултат. То је знао још  Хорације, чију је девизу Ut pictura poesis следио и Леонардо да Винчи, борећи се да сликарство ослободи техничког и занатског, преводећи га у слободне и више уметности. Нада Матијевић је сада једна од тих нових нада у ликовној области, пробуђена и живог духа, која трага за музиком слике и у времену замореном од вишка визуелних експеримената, у доба пиктуреје, враћа поверење у чисту ликовност.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *