Страни закупци мађарске земље

Viktor OrbanЗa „Печат“ из Будимпеште Властимир Вујић

Како је Виктор Орбан трајно онемогућио странцима да постану власници обрадивог земљишта у Мађарској

Од укупно шест милиона хектара пољопривредног земљишта у Мађарској, 4,5 милиона је обрадива површина, док су остало ливаде и шуме. У 19 жупанија пре системских промена (1990) било је 1.300 произвођачко-продајних задруга и 160 државних комбината. Данас, од удружених коопераната некадашњих зем-задруга (од којих је свака организовала производњу на 3 до 4 хиљаде хектара), евидентирано је свега око 8.000 предузетника са по 1.000 хектара земљишта (конзервативни премијер Виктор Орбан задруге је ревидирао на минимум јер их сматра рецидивом социјализма), док велики комбинати у просеку обрађују до 10.000 хектара. На две трећине обрадиве површине  Мађарска производи житарице, највише кукуруз, пшеницу, јечам и раж (домаћи паори добијају од ЕУ субвенције само за ратарску производњу, и то 150 евра по хектару, али не и за сточарску). Зато је владајућем Фидесу, у свим изазовима придруживања ЕУ, а касније и у њеном чланству (Будимпешта је примљена 1. маја 2004. године), приоритетни циљ био да мађарска пољопривреда чврсто остане у – мађарским рукама.

[restrictedarea]

ОБРАДИВА ДРЖАВНА ТЕРИТОРИЈА Орбан је из Закона о приватизацији изузео питање власништва над ораницама, односно забранио је њихову продају – странцима. Разлог – то земљиште је третирао као државну територију. Да би добио у времену (у припреми правне битке са Бриселом) испреговарао је рок седам плус три године (после Пољске најдужи, Варшава је забранила продају земље странцима 12 година од уласка у ЕУ). Уочи католичког Божића 2012. мађарски парламент је усвојио уставне амандмане којима је трајно забранио страним држављанима да купују обрадиво земљиште; странци су, иначе, већ били онемогућени да купују мађарско пољопривредно земљиште на основу привремене мере која је била део приступног споразума за улазак Мађарске у ЕУ из 2003. године…

Који су били циљеви таквих мера?

Два су основна. Први је – да би се избегао нагли раст цена мађарског пољопривредног земљишта како би оно постепено достигло цену земљишта у Европској унији, а други – да се обрадива земља искључиво концентрише и приватизује у рукама мађарских (а не страних) инвеститора, односно да постане својина или рента домаћих фармера.

КУПЦИ И ЗАКУПЦИ И, у последњем тромесечју 2015. године, расписана је прва лицитација за продају обрадивог земљишта у Мађарској (други од два планирана тендера започео је 10. марта ове године). Оба су кренула под Фидесовим геслом: Земљу пољопривредним газдинствима, а линију повољне кредитне подршке домаћим интересентима отворила је и највећа национална банка – ОТП. Брисел је будно пратио све лицитације, посебно интерес странаца за куповину (рентирање) земљишта, јер је мораторијум о његовој забрани истекао…

Од понуђених 180.000 хектара државног земљишта на првој аукцији, „новог газду“ нашло је 130.000 хектара, чија је просечна цена по хектару износила око 4.000 евра. За 12.000 земљишних јединица укупно је било 7.000 купаца, укључених у пет добро дефинисаних група. Најспектакуларнију групу (чија појава је на лицитацијама била прворазредно изненађење, а покуповала је трећину обрадивог земљишта, најчешће по 100 хектара у комадима) чинили су политичари владајућег Фидеса премијера Виктора Орбана. Власници друге трећине ораница су мађарски олигарси (медији под контролом Орбанове владе називају их националним инвеститорима), док су последњу трећину поделили они који имају највише искуства у ратарству (и од њега живе), под чијим геслом је „наранџаста“ власт и кренула у приватизацију – мала и средња пољопривредна газдинства, односно препродавци (домаћи шпекуланти који ће трговати њом).

У првом аукцијском делу у 2015. години, први пут је у Мађарској пољопривредно земљиште закупило и 13 страних држављана – они су га рентирали, јер и даље су (без обзира на истек мораторијума на продају пољопривредног земљишта у Мађарској страним држављанима, на снази су уставни амандмани из 2012. којима је продаја земљишта странцима трајно забрањена). Овим страним закупцима ће оранице, по тврдњи државног секретара у Министарству за рурални развој Мађарске др Мартона Битајиа, катастарски бити укњижене као власништво само под условом ако у року од 60 дана нико други не буде искористио могућност „премашивања“ цене по којој је земљиште првобитно купљено, а ако – други услов – стекну двојно држављанство у периоду од три наредне године…#

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *