Саудијска уцена

Куда иде савезништво Вашингтона и Ријада?

Пише ФИЛИП РОДИЋ

Односи САД и Саудијске Арабије достигли су прошле недеље, могло би се рећи, најнижи ниво у историји. Поред тога што Саудијска Арабија већ дуже време слаби и што се Вашингтон све чешће дистанцира од Ријада, на ред је коначно, после 15 година, дошло питање о умешаности Ријада у терористичке нападе 11. септембра 2001. Истовремено, после краћег покушаја зближавања, Ријад је спором око цена нафте поново направио дистанцу и у односу на Русију, те постаје све изолованији на међународној сцени

Свађа између САД и Саудијске Арабије се заоштрава. Сада у највећој мери захваљујући и овако циркусантској предизборној кампањи у којој један од највећих фаворита, човек против којег се бори и републикански и демократски естаблишмент, Доналд Трамп обећава и да ће се обрачунати са стварним организаторима терористичких напада на Њујорк и Вашингтон. Између осталог да би неутралисали предност коју би Трамп могао да добије игром на ову карту, у Вашингтону су покренуте две паралелне и испреплетане акције у вези са овим нападима. Прва је захтев за објављивањем до сада цензурисаних 28 страница конгресног извештаја из 2002. о терористичким нападима на Њујорк и Вашингтон на којима се, како се верује, налазе докази о умешаности саудијске елите у организовање и финансирање ове акције, укључујући и највише структуре власти. Друга је предлог закона сенатора Чака Шумера (конзервативни републиканац) и Џона Корнина (либерални демократа) који је у Одбору за правосуђе добио једногласну подршку а предвиђа укидање имунитета страним државама за умешаност у нападе изведене на америчкој територији. Обе акције, очигледно, за мету имају Саудијску Арабију.

[restrictedarea]

УМЕШАНОСТ РИЈАДА Званични Ријад одавно негира да је ово краљевство имало било какву улогу у завери и самом нападу на Њујорк и Вашингтон. Комисија за 11. септембар није нашла „доказе да је саудијска влада као институција или да су високи саудијски званичници лично финансирали“ организовање напада. Критичари одлуке да читав извештај не буде објављен, међутим указују да овде употребљене речи остављају могућност да су званичници нижег ранга или делови владе имали везе с тим. Од тада постоје сумње, делом због тога што се у закључцима конгресне истраге наводе неки докази да су саудијски званичници који су у то време живели у САД имали улогу у завери.

О умешаности Ријада у терористичке нападе не говоре само теоретичари завере него и званични медији, блиски америчком естаблишменту. Тако је, на пример, Ју-Ес њуз енд ворлд рипорт децембра 2003. писао да је током истраживања муслиманских хуманитарних организација откривена огромна количина доказа да су Саудијци на свим нивоима радили у тандему са терористима. „У Саудијској високој комисији у Босни, која је координирала локалним саудијским хуманитарним организацијама, полиција је нашла фотографије Светског трговинског центра од пре и после напада… као и податке о томе како фалсификовати исказнице Стејт департмента. На међународном аеродрому у Манили власти су ухапсиле представника саудијске хуманитарне организације Ал Харамаин у Индонезији са кофером пуним експлозива“, наводи овај лист и додаје да је умреженост хуманитарних организација отежавала праћење новца. „Многе имају исте директоре, канцеларије и проток новца. Истражитељи су две године пратили новац до офшор фондова и сумњивих хуманитарних организација за које верују, према судским досијеима, да су повезане са Ал Каидом и другим терористичким групама“, навео је Ју-Ес њуз енд ворлд рипорт. Њујорк тајмс је још новембра 2008. писао да је Министарство финансија идентификовало Фондацију Мувафак, чији је највећи финансијер саудијски милијардер и бивши председник саудијске Националне комерцијалне банке Халид бин Махфуз, као параван за Ал Каиду преко којег су Осами бин Ладену дотурени милиони долара.

Како је Лос Анђелес тајмс писао још новембра 2002, сенаторима који су учествовали у истрази најочигледнија је била повезаност принцезе Хаифе, супруге принца Бандара, који је више од двадесет година био саудијски амбасадор у САД. Принцеза Хаифа је са свог рачуна у вашингтонској банци током више месеци уплатила укупно 130.000 долара који је завршио код двојице отмичара авиона Халида Алмидхара и Навафа Алхазмија, док су били у Сан Дијегу.

Њујорк тајмс је и прошле године, у фебруару, објавио текст о оптужбама на рачун саудијске елите које је изнео Закаријас Муауи, Француз осуђен као један од организатора напада на Њујорк и Вашингтон. Мусауи је рекао да је више од десетине истакнутих саудијских личности учествовало у финансирању Ал Каиде и да је један саудијски дипломата са њим у Вашингтону разговарао о могућностима обарања америчког председничког авиона Ер форс ван.

Поврх свега овога, занимљив је детаљ да су из америчких градова одмах после напада евакуисани сви важнији саудијски држављани. Карл Унгер, аутор књиге „Кућа Бушових, Кућа Сауда: Тајна веза између две најмоћније династије на свету“, у Бостон глоубу из марта 2004. упитао је зашто конгресна комисија није поставила питање ко је дозволио евакуацију 140 Саудијца помоћу осам авиона који су обишли 12 градова. „Многи међу путницима били су високи чланови краљевске куће Сауда. Око њих 24 били су чланови породице Бин Ладен“, навео је он. Ову евакуацију спорном сматра и бивши републикански конгресмен Рон Пол који се ових дана присећао како му је после напада било онемогућено да напусти Вашингтон, док су сви Саудијци нестали. „Нисам желео да будем у Вашингтону. Желео сам да одем у Тексас, али три или четири дана нисмо могли да мрднемо, а онда сам чуо да су сви Саудијци из амбасаде отишли својим приватним авионима а да их нико ништа није питао“, рекао је Пол и додао да је за то „постојао разлог, јер су петнаесторица нападача били саудијски држављани“ и јер је „међу њима (дипломатама) сигурно било умешаних“ у напад.

УКИДАЊЕ ИМУНИТЕТА С обзиром на то да и ово мало наведених посредних доказа, који углавном потичу из америчке штампе, указује на висок ниво саудијске присутности у нападима на Њујорк и Вашингтон, не чуди што се Ријад толико узбунио због могућности објављивања спорних 28 страна извештаја, а посебно због закона који би омогућио подношење тужби против Саудијске Арабије због умешаности у нападе. Породице жртава напада од 11. септембра до сада нису могле да нађу задовољење пред судовима у случајевима које су водили против саудијске краљевске породице, банака и хуманитарних организација због закона из 1976. који страним државама даје одређени имунитет у односу на тужбе пред америчким судовима. Законом који су поднели Шумер и Корнин требало би да се укине важење овог имунитета у случајевима да државе буду осуђене због терористичких напада у којима су на америчком тлу убијени амерички држављани. Али Обамина администрација се овоме оштро противи и најављује да ће председник ставити вето на овај закон. Званично објашњење је да би слабљењем сувереног имунитета америчка влада могла да буде тужена за своје „неваљалштине“ широм света. Државни секретар Џон Кери рекао је да би овакав закон „САД изложио тужбама, уклонио њихов суверени имунитет и створио ужасан преседан“, иако је, како истичу његови аутори, ограничен само на америчку територију и америчке грађане.

Мало је, међутим, вероватно да се Обама и његова администрација плаше овога. За њихов отпор према овом закону сигурно су заслужнији односи које Вашингтон жели да има са Ријадом и уцена коју је Саудијска Арабија одмах изнела на сто уколико овај закон буде усвојен. Не би требало заборавити ни коју улогу у односима САД и Саудијске Арабије има лоби произвођача оружја и трговина овом робом са Ријадом. Блискост председничке династије Буш са саудијском краљевском породицом добро је позната, али не и то да је управо Обамина администрација потписала највише споразума о продаји оружја у последњих 70 година, док је 2015. постављен рекорд продаје оружја у вредности од 46,6 милијарди долара. Мање упућенима изненађујућа је и информација да је Саудијска Арабија од 2014. највећи увозник оружја на свету, а самим тим и најважнији амерички клијент. Према америчким подацима, током првих шест година Обамине владавине САД су са Ријадом потписале споразуме о наоружавању и обуци у вредности од 190 милијарди долара, а током 2015. за још 22 милијарде.

Уз то, америчко оружје је преко потребно Ријаду који води крвави рат у Јемену где је до сада живот изгубило скоро 9.500 људи, од чега 4.000 жена и деце. Саудијска Арабија и овако не успева да изађе на крај са јеменским хуситским племенима, а тек без америчке подршке у наоружању и другој опреми не би имала никакве изгледе за победу.

Још важније је што је Ријад запретио да ће, у случају усвајања овог закона, распродати америчке вредносне папире и друга добра у вредности од 750 милијарди долара које поседују да не би дошли у опасност да им имовина буде замрзнута. Коментаришући ову претњу Ријада, Рон Пол је рекао да би последице оваквог потеза зависиле од тога којом би брзином Саудијска Арабија успела да се ослободи власништва у САД. „Ако би то учинили одједном, проблем би био заиста огроман, долар би се сурвао“, изјавио је он и додао да и када би то било урађено у много мањој мери, такав потез би имао „разарајући ефекат на долар и на берзе“.

До сада шта год да су Саудијци урадили, укључујући и терористичке нападе на Њујорк и Вашингтон, успели су да се извуку. Иако је, као што смо видели, од почетка било прилично јасно да су управо они најодговорнији за ове нападе, Вашингтон је кривио Авганистан и Ирак и на обе земље извршио инвазију. САД су чак покушале да окриве и Иран, који је сушта супротност Саудијске Арабије. Да бизарност буде још већа, амерички суд је у марту ове године наредио Ирану да плати одштету од 10,5 милијарди долара одштете породицама убијених у нападима и групи осигуравајућих друштава.

Како наводи руски политички теоретичар Александар Дугин, Саудијци се извлаче јер контролишу нафту и користе исламски тероризам за свргавање владара који се не повинују Вашингтону и оправдавају америчко војно присуство где год је потребно. „Саудијци су попут чудовишта из грчке митологије који су олимпијцима помагали у борби против других чудовишта – Титана“, навео је Дугин.

Међутим, Ситуација у којој се Ријад данас налази није стабилна као некада. Нафтом више не може да прети, јер Американци имају своју индустрију вађења нафте из шкриљаца, премда угрожену ниским ценама овог енергента за коју је најодговорнији Ријад. Саудијска Арабија је у овом домену проблематична и за Русију са којом је почетком године постигла начелни споразум о обуздавању производње, па самим тим и пада цене нафте, од којег је сада одступила захтевајући наметања ограничења Ирану чија се нафтна индустрија тек опоравља после вишегодишњих санкција. С обзиром на ово, садашња саудијска претња са распродајом америчких обвезница и уништавањем долара можда краткорочно и „упали“, али извесно је да се Ријад налази у све неповољнијем положају, све је изолованији, са све снажнијим непријатељима, пре свега Ираном, са пријатељима све уздржанијим и неспремнијим да помогну и са унутрашњом ситуацијом која може да експлодира врло лако. Како ће се решити садашња криза сазнаћемо можда по окончању дводневне Обамине посете Ријаду започете управо у тренутку штампања овог броја „Печата“.

[/restrictedarea]