Печат недеље

Кандидат Јеремић

Врло неочекивано, пошто су разговори с кандидатима за будућег генералног секретара Уједињених нација у Њујорку већ започели, Влада Србије у уторак је за ту функцију званично кандидовала бившег шефа српске дипломатије и председавајућег Генералне скупштине УН Вука Јеремића.
Владина одлука, осим што је практично донета у последњи час, неочекивана је и због тога што се ускраћивање подршке Јеремићевој кандидатури, такорећи до јуче, у јавности подразумевало као већ завршена ствар. Пре само десетак дана, примера ради, „Данас“ је тврдио – и није био једини у тој тврдњи – како му је „у Влади Србије“ речено да она „неће подржати кандидатуру Вука Јеремића за генералног секретара Уједињених нација. Наши саговорници, који су захтевали анонимност, тврде да Јеремић снажно лобира за ту подршку. ’За Јеремића снажно лобирају и руски званичници. Међутим, с друге стране, из европских дипломатских извора, као и из америчких, чујемо снажна противљења могућности да Јеремић на било који начин буде укључен и подржан, чак ужаснутост’, напомињу наши извори из Владе Србије“, навео је „Данас“.
„Сумњичење“ Вука Јеремића да је близак Русији није ново. Истовремено, међутим, његово деловање док је био српски министар спољних послова – улога коју је имао у довођењу Еулекса на Косово и Метохију, резолуција у Уједињеним нацијама којом је процес дијалога Београда и Приштине одузет Савету безбедности и пребачен у надлежност Европске уније и, посредно, САД, као и катастрофално постављено питање Међународном суду правде у Хагу о (не)легалности једностране проглашене сецесије наше јужне покрајине – пружају сасвим супротну слику о Вуку Јеремићу, као о још једном у низу домаћих саучесника у остваривању западног плана отимачине Косова и Метохије.
Како је Влада Србије ипак одлучила да кандидује Јеремића? То, засад, остаје непознато. Званичне информације о тој одлуци, као ни њеног образложења, на сајту Владе Србије нема, а једино објашњење, какво-такво а очигледно недовољно, пружио је актуелни министар спољних послова Ивица Дачић: „Нормално је да Србија подржи нашег човека који има шансе да дође на то место. У томе не видим ништа спектакуларно.“
Како год, тек, оваквом одлуком Владе Србије, утисак је, успешно је спречена кандидатура Вука Јеремића, испред уједињене опозиције, за место председника Србије следеће године, што је као могућност спомињано у јавности у последње време.

[restrictedarea]

Први С-300 стигли у Иран

Први контингент руских противваздушних система С-300 стигао је у Иран, саопштило је министарство спољних послова ове земље. „Већ смо најавили да се, упркос неколико измена у временском распореду испорука, споразум одвија како треба и данас могу да објавим да је први део ове опреме стигао у Иран, а остатак ће стићи“, рекао је портпарол министарства Џабери Ансари. Он је прецизирао да је испорука обављена преко Каспијског мора. Продаја руског ракетног система Ирану била је компликована прича. Споразум је прво потписан 2007, па суспендован под притиском САД и Израела и због санкција наметнутих Ирану, да би поново био актуелизован прошле године, пошто су Иран и шест светских сила потписали споразум о нуклеарном програму ове земље. Испорука би требало да буде комплетирана до средине ове године.

Неистина Наташе Кандић

Оснивачица Фонда за хуманитарно право (ФХП) Наташа Кандић изнела је увредљиве неистине на рачун начелника Генералштаба Војске Србије, генерала Љубише Диковића, због чега ће морати да му исплати одштету од 550 хиљада динара, пресудио је Први основни суд у Београду у спору који је против Кандићеве повео Диковић.
Пресуда против Наташе Кандић донета је због неистинитих оптужби, изнетих у публикацији „Досије Љубиша Диковић“, према којима је први генерал Војске Србије био умешан у ратне злочине у Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији.
Тужилаштво за ратне злочине, иначе, раније је саопштило да је, још у јануару 2012. године, провером тврдњи ФХП-а утврдило да не постоји „било какав основ за сумњу“ да је Диковић одговоран за злочине које му је ова организација ставила на терет.

Судија: Суђење Садаму било је неправедно

Бивши председавајући судија у процесу против Садама Хусеина рекао је за руску мрежу РТ како овај суд, иначе завистан од САД, није имао легитимитет и био је под сенком убијања адвоката, а осудио је бившег ирачког лидера на смрт. Новембра 2006. Садам Хусеин осуђен је на смрт вешањем, три године после америчке инвазије на Ирак. Смртна казна спроведена је у америчкој бази, а критиковале су је бројне владе и организације за заштиту људских права оцењујући да је била сурова и неправедна. Суђење које је довело до ове смртне казне сматрано је, такође, као „политички шоу“ и „чин освете“, а међународни правни стручњаци доводили су у питање легитимитет и праведност суда. Бивши председавајући судија Ризгар Амин, поднео је оставку на ово место у јануару 2006, због притисака које је сматрао неприхватљивим. „Суђење је у највећој мери било политичке природе. Владајући кругови, као и различите политичке снаге имали су утицаја на њега“, рекао је он. „Улога САД је била кључна у стварању и финансирању суда. Они су обезбедили све што је било потребно за његов рад. Чак и трошкове процеса је плаћао Савет за управљање Ираком“ (тело које су контролисали Американци и којим су заменили власт Садама Хусеина), рекао је он. Зависност од америчких окупационих снага није био једини фактор који је утицао на непристрасност и праведност суђења. „На моје жаљење, морам признати да је суђење Садаму Хусеину представљало правду победника. Жеђ за осветом доминирала је рочиштима“, додао је Амин. Навео је, поред осталог, да је недостајао још један кључни фактор за правично суђење – могућност одбране да адекватно заступа свог клијента без страха од одмазде и освете. „У теорији, према закону о судском поступку, права адвоката морају бити обезбеђена, али то није био случај у стварности. Као што знамо, главни адвокат (Садама Хусеина) био је отет и убијен после првог рочишта. Други адвокати били су застрашивани и чак убијени. Безбедност адвоката била је неадекватна, што је правичност суђења и пресуде учинило сумњивим“, рекао је он.

Русија, не НАТО и ЕУ

ЦЕСИД и Б92 представили су прошле недеље резултате истраживања јавног мњења у Србији које је морало да ражалости све плаћене јавне заговараче српских евроатлантских интеграција.
Наиме, с констатацијом да је „за Србију најбоље да уђе у ЕУ и НАТО“ не слаже се чак 71,6 одсто испитаних, наспрам свега 11,2 одсто оних који се са тиме слажу, уз 14 одсто неодлучних.
Насупрот томе, 55,2 одсто испитаних сагласно је с констатацијом да је „за Србију најбоље да се традиционално држи Русије“ („а подршка тој земљи стално расте“), док је 19,2 одсто оних који се томе противе и 21,5 одсто неодлучних.

Српска математичка олимпијада, уз подршку НИС-а

На свечаности у просторијама Математичке гимназије у Београду, 7. априла су проглашени победници јубиларне, десете по реду Српске математичке олимпијаде, која се одржава уз подршку компаније НИС.
Велику Златну статуу „Енергије знања“ освојио је Игор Медведев, ученик Математичке гимназије из Београда. Велика Сребрна статуа је припала Николи Павловићу из гимназије „Јован Јовановић Змај“ из Новог Сада, док је Бронзана статуа отишла у руке Алексе Милојевића из Математичке гимназије. Мале статуе „Енергије знања“ су освојили Алекса Константинов, Никола Садовек и Огњен Тошић, ученици Математичке гимназије из Београда. Победници Српске математичке олимпијаде су се овим пласманом квалификовали за учешће на 57. Међународној математичкој олимпијади, која ће се у јулу ове године одржати у Кини, у Хонгконгу.
Српска математичка олимпијада је одржана 1. и 2. априла у просторијама Математичке гимназије, у организацији Друштва математичара Србије и Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
Свечаној додели награда су присуствовали проф. др Владимир Костић, председник Српске академије наука и уметности, мр Срђан Огњановић, директор Математичке гимназије, др Војислав Андрић, председник Друштва математичара Србије, др Снежана Лакићевић, менаџер НИС-а за сарадњу са образовним и научним институцијама, као и представници Министарства просвете, науке и технолошког развоја .
Компанија НИС четврту годину заредом подржава организацију Српске математичке олимпијаде, као и одлазак такмичара на Међународну олимпијаде из математике. У оквиру програма „Енергија знања“, НИС подржава и олимпијаде из области физике, хемије и руског језика.

[/restrictedarea]