Њујорк, Њујорк

Пише Никола Врзић

Доналд Трамп и Хилари Клинтон увећали су предност у односу на своје ривале у борби за председничку номинацију Републиканске, односно Демократске партије у Сједињеним Америчким Државама

Доналд Трамп, The Donald, овог уторка је први пут у животу био у прилици да гласа за самог себе. „То је велика част“, рекао је пошто је у Њујорку гласао на прелиминарним изборима у Републиканској партији. „Био је то сјајан тренутак. Било је то стварно нешто веома посебно. Желимо да Америку поново учинимо великом.“

[restrictedarea]

УБЕДЉИВИ ТРАМП Сјајан тренутак Доналда Трампа продужио се до дубоко у ноћ, док је, у својој Трамп кули на Менхетну, прослављао победу уз Френка Синатру и песму „Њујорк, Њујорк“; бизнисмен, и водећи међу кандидатима за републиканског председничког кандидата, у држави Њујорк тријумфовао је још убедљивије него што му се предвиђало, освојивши преко 60 одсто гласова и (барем) 89 од 95 делегата на завршној републиканској конвенцији у Кливленду која ће се одржати између 18. и 21. јула. Четири делегата освојио је Џон Кејсик, а најближи Трампов такмац Тед Круз ниједног, док су два делегата још нераспоређена.

Трампова председничка номинација, од које се ужасавају и републикански и демократски и медијски естаблишмент подједнако, његовим њујоршким тријумфом постала је кудикамо извеснија. Тед Круз је изгубио чак и математичку шансу да сакупи довољан број делегата (1.237 је магична цифра, потребна за победу у првом кругу), а пројекције резултата преосталих прелиминарних избора указују на све већу вероватноћу да ће милијардер који сам финансира своју кампању успети да сакупи тих, потребних, 1.237 делегатских гласова. Уколико му то успе, пропашће план етаблираних кругова Републиканске партије да председничку номинацију Трампу украду тзв. отвореном конвенцијом – уколико, наиме, ниједан од кандидата не сакупи довољно делегата за победу у првом кругу гласања на конвенцији, у наредним круговима гласања делегати више нису обавезани да гласају за кандидата који је освојио њихов глас на прелиминарним изборима, него креће лобирање иза сцене у коме је све могуће, не само да не буде изабран кандидат који је добио највише гласова бирача, већ (чак) и кандидат који на прелиминарним изборима уопште није ни учествовао. Таква су, наиме, правила демократије америчког типа. Ипак, све су гласније и оцене да би овакав сценарио крађе Трампове победе за Републиканску партију био раван самоубиству; њујоршки политички аутсајдер освојио је убедљиво највише гласова бирача током прелиминарних избора, док су ово прелиминарни избори с највећим одзивом бирача у историји Grand Old Party (Велике старе партије, што је устаљени неформални назив Републиканске партије).

 

НЕРЕГУЛАРНО ГЛАСАЊЕ А противкандидат кандидату републиканаца, испред Демократске партије, све је извесније, биће главни фаворит демократског, финансијског, а све више (због Трамповог успона) и републиканског естаблишмента, бивша прва дама, сенаторка и државна секретарка Хилари Клинтон. Њој је успело да у Њујорку прекине победнички низ Бернија Сандерса, социјалисте из Вермонта, и, иако није победила онолико убедљиво као што су јој анкете прогнозирале, освојила је 139 (спрам Сандерсових 106) делегата и сада има подршку 1.930 демократских делегата, дакле на корак је од бројке од 2.382 делегата потребних за председничку номинацију испред Демократске партије. Сандерс, додуше, најављује наставак своје борбе, али шансе су му све мање.

Много више пажње од победе Клинтонове, међутим, изазвале су бројне пријаве о нерегуларностима приликом гласања на демократским прелиминарним председничким изборима; поред осталог, испоставило се да су хиљаде гласача, једноставно, нестале из бирачких спискова, чиме су и онемогућени да гласају. Али, као што рекосмо, то је демократија америчког типа. А прелиминарни избори за председника Сједињених Држава, први који би нешто заиста могли да промене у америчкој политици, настављају се следећег уторка.

[/restrictedarea]