Нема вишка радника, него мањка посла

Пише  ЗОРАН ЦВЕТАНОВИЋ

Шта је Партија уједињених пензионера губила коалицијом са Социјалистичком партијом Србије, а добила удруживањем са Српском напредном странком? Вратила је своју уверљивост, идентитет, изворност и поново постала препознатљива као истински заштитник интереса оних који су овој земљи дали највише

Председник Партије уједињених пензионера Србије Милан Кркобабић с правом често воли да парафразира једног од најчувенијих и најпоштованијих председника САД Џона Кенедија који је рекао „не питајте шта ваша земља може да учини за вас, питајте шта ви можете да учините за своју земљу“. Кркобабић, који жели да буде заштитник најстаријих, самим тим и најзаслужнијих грађана Србије, с правом указује на то да једино пензионери мирне душе могу да кажу шта су учинили за своју земљу. Управо данашњи пензионери су понели највећи терет обнове државе разорене Другим светским ратом па надаље. С друге стране, већина младих, посебно оних задојених либералним духом индивидуализма, очекује да добије нешто на готово од државе, и јер то, нажалост, најчешће није случај, кивни су на њу, на народ и, на крају, на традицију. Овде не виде ништа добро и мисле да другде сунце сија лепше.
Од вајкада су млади учили од старијих. Само у суманутим и самоубиственим системима, попут онога који је Пол Пот покушавао да спроведе у Камбоџи, сматрало се да се од старијих ништа не може научити и да њихово искуство треба заменити искључиво младалачким жаром.
Слична је ситуација и у Социјалистичкој партији Србије – она је данас одустала од сопствене традиције и искуства које је могла извући из своје историје и корена социјализма. Управо због тога, ПУПС је напуштањем ове коалиције и одлуком да се придружи онима који држе и до традиције и до будућности, а у односу на које се, опет знатно разликује, могао да у ширем оквиру добије знатно већи степен препознатљивости као странке која се залаже за социјалну правду. У времену када се говори о законима тржишта, смањењу броја радника и слично, баш они који су читавог живота радили и стварали знају, као што то Кркобабић често говори, да није тачно да може бити вишка радника него да само постоји проблем мањка радних места.
Одвајањем од Социјалистичке партије Србије, којој је социјализам само на уснама, али не и у срцу, ПУПС је успео да врати своју препознатљивост у народу, и захваљујући томе ова странка могла је постати и уверљивија у ономе што говори, пре свега када је у питању редовност и сигурност пензија. О овоме сведочи и чињеница да су њихови скупови током текуће предизборне кампање били знатно посећенији, него што је то икада раније био случај.