Мале шале међу непријатељима

За „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић

Док се договара са Кремљом о будућности Сирије, Вашингтон истовремено шаље поруку да његово отопљивање односа са Москвом не треба тумачити као зелено светло ЕУ за приближавање Русији

Док нас је извиђачки авион САД меко и неагресивно шпијунирао изнад Балтика, руски Су-27 изводио је поред њега „опасна дејства“. У САД су револтирани. Претходне две реченице записао је на свом Твитер налогу Алексеј Пушков, председник Комитета за међународне односе руске Думе, коментаришући на тај начин последњи у низу „инцидената“ на Балтичком мору, у којима су се лицем у лице сучелили авиони и бродови САД и Русије. Најпре су руски авиони Су-24 више пута прелетали амерички ратни брод недалеко од поморске базе Ратне морнарице РФ у Калињинграду, што су Американци овековечили камерама и изложили на увид целом свету путем интернета, а онда је на истом подручју Москва послала пресретач Су-27 и према америчком „извиђачком авиону“ RC-135, наводно га натеравши да промени курс.

МЕДИЈСКО РАЗДУВАВАЊЕ У овим инцидентима могу се уочити и бројни заједнички елементи. Поменимо бар неке. Прво, Американци су се у свакој од ових ситуација позивали на право пловидбе и летења у међународном простору, али очито ускраћујући Русима то исто право. Друго, сваки пут су истицали мирољубиви карактер својих активности, док су Русе оптуживали за агресивно, опасно и непрофесионално понашање, које је могло за последицу да има људске жртве. Додуше, Американци нису повукли јасну границу да ли би те жртве биле узроковане непрофесионализмом руских официра који су – као на неком врхунском аеромитингу – пролетали на мање од 10 метара са свих страна америчког брода, или тиме што би америчка посада сасвим професионално обарала агресивне авионе. И треће, сваки од ових инцидената медијски је раздуван безмало на ниво Кубанске кризе, као да ће атомски рат сваког тренутка да почне.

[restrictedarea]

Најпре је у уторак, 12. априла, разарач поморских снага САД „Доналд Кук“ био на мети симулираног напада руских авиона, како је званично речено у Пентагону. Саопштења руских и западних медија донекле се разликују и у томе где се инцидент тачно десио. Московски новинари пишу о удаљености од 70 километара од руске обале, док западни медији говоре о 70 наутичких миља, што је око 130 километара. У сваком случају, реч је о растојању „на пушкомет“ од руских стратешких позиција у енклави Калињинград која је са свих страна окружена ЕУ и НАТО територијом и која представља највећи „камен у ципели“ западним војним планерима. На подручју Калињинграда је главни штаб руске ратне Балтичке флоте, на десетине бродова и подморница, тамо се налазе најмодернији ПВО и ПРО системи, као и читава лепеза ударних ракетних система, укључујући и противбродске пројектиле дугог домета, али и моћне тактичке крстареће ракете „Искандер-М“. Ако је НАТО-у нешто занимљиво за „извиђање“, онда је то свакако регион Калињинграда, док је за Русију то најугроженије подручје под највишим степеном заштите и тајности – онолико колико се данас било шта може сакрити.

Зато је прилазак шпијунских авиона и бродова опремљених најсавременијом електроником и (против)ракетним системом „Иџис“, велика претња за руску војску – независно од декларисаних намера противника. Изјаве Пентагона о томе како је RC-135 био у рутинској, безмало туристичкој мисији, не могу да држе воду ако се зна да такви авиони могу да „виде“ предмете величине фудбалске лопте на удаљености од скоро 500 километара. Ради се о стратешком ваздухоплову чији долет може да буде увећан чак и до 11.000 километара, а његове мисије су углавном везане за комплетирање и корекцију података добијених са сателита, неопходних пре свега за навођење високопрецизног наоружања. А разарач „Доналд Кук“, који носи до 90 теледиригованих тактичких ракета типа „Томахавк“ (опционо опремљених нуклеарним бојевим главама), располаже баш таквим наоружањем. Зато је истовремено појављивање RC-135 и „Доналда Кука“ заправо симулација мини-офанзиве америчких ваздухопловно-поморских снага, а Руси су полетањем својих ваздухоплова према извору претње – одговорили по правилима која такве ситуације налажу.

Сви блиски сусрети „Доналда Кука“ и „Сухоја“ Амерички државни секретар Џон Кери назвао је прелетање руских авиона у близини америчког ратног брода „опасним и провокативним чином“. „Ми осуђујемо такво понашање. То је безобзирно. То је опасно, и по правилима ангажовања могло је да дође до обарања авиона“, рекао је Кери за америчку телевизију „Си-Ен-Ен“. „Људи морају да схвате колико је то озбиљно“, поручио је амерички шеф дипломатије и додао да САД неће бити „застрашене на отвореном мору“. „Ми разговарамо са Русима колико је то опасно и надамо се да се тако нешто никада неће поновити“, открио је Кери. И неименовани званичник Пентагона прецизирао је да су се руски авиони „агресивно“ приближили америчком ратном броду, извевши низ прелета изнад америчког разарача „Доналд Кук“ у Балтичком мору, „у симулираној нападачкој формацији“. „Ово је агресивније него било шта што смо видели у последње време“, рекао је функционер Министарства одбране САД.

Кери је, дакле, био јасан: Американци су могли, и имали су на то право, да оборе руски авион у међународним водама изнад Балтика само зато што се „агресивно“ приближио америчком ратном броду опремљеном ракетама довољне снаге да сруши цео Калињинград и још пола Пољске приде. Наравно да нигде не постоји записано колико близу треба авион да прелети да би био „опасан и агресиван“, као што не постоји ни правило колико близу територијалним водама, а поготово војним базама, могу да приђу шпијунски авиони и ракетни разарачи. Зато је дијалог војних суперсила неопходан како се овакви инциденти не би догађали, али рецимо и то да државе углавном сматрају да је 200 миља граница ексклузивне националне зоне, бар када је о привредним активностима реч.

Званична Москва је одмах одговорила да прелет бомбардера Су-24 није провокативан и агресиван већ се амерички брод нашао на незгодном месту – баш тамо где руски авиони изводе рутинске тренажне летове. „Сви летови руских Ваздушно-космичких снага (ВКС) одвијају се у складу са међународним нормама. Пилоти су извели заокрет од брода уз поштовање свих мера безбедности“, навео је портпарол руског Министарства одбране генерал-мајор Игор Конашенков. Наравно, ово личи на добру шалу Руса, јер поменути летови могу да буду све само не рутински и тренажни, јер је реч о сложеним маневрима које без грешке изводе само најбољи пилоти.

Руски новинари, настављајући са шалама на рачун Американаца, подсетили су и на раније блиске сусрете „Доналда Кука“ и „Сухоја“ у Црном мору. У пролеће 2014, непосредно по присаједињењу Крима Русији, руски Су-24 су у истом дану 11 пута на исти начин прелетели овај ракетни разарач, демонстрирајући мистериозне уређаје за радио-електронску борбу. Како су писали медији, руски борбени авиони, „наоружани“ само електроником, искључили су све борбене системе америчког „суперразарача“. Према тврдњама руске државне телевизије, Американце је захватила толика паника да је 27, од преко 300 чланова посаде „Доналда Кука“, после овог случаја напустило морнарицу. Психолошки притисак на морнаре био је додатно појачан чињеницом да их је моћни руски противбродски систем „Бастион“, чије ракете лете неколико пута брже од звука и од њих нема одбране, „осветлио“ са обале Крима својим радарима и ухватио на нишан практично још од проласка кроз Босфор.

Њихова осећања су сасвим разумљива, ако се зна да су им све време боравка у Црном мору гореле црвене лампице на мониторима које указују на непосредну ракетну опасност. А онда одједном – пуф – и сви екрани су потамнели, сви аутоматизовани борбени системи замрли. Затим крећу руски бомбардери да им прелећу 11 пута на само неколико метара изнад главе. А на екранима ништа, само снег. Чак и да су желели, амерички војници нису могли ни да плове, а камоли да оборе „агресивне“ авионе. Да у руском државном врху неко има развијен смисао за хумор, види се и из датума када се догодио описани инцидент са „Доналдом Куком“ и авионима Су-24, у Црном мору 2014. и у Балтичком мору 2016. године. У оба случаја био је то 12. април. Амерички војници ваљда су разумели шалу: руске колеге су честитале „други рођендан“ њима и њиховом броду, имајући у виду да се „Доналд Кук“ и његова посада од 12. априла 2014. могу сматрати „потопљеним“.

РАЗЛИКА У ПРИСТУПУ Али не! Секретар Кери тврди да су то они могли да оборе руске авионе 12. априла 2016, само да су хтели. Ту је разлика у приступу – док се руски војни и државни званичници нису уопште оглашавали после догађаја у Црном мору 2014, сматрајући да је порука послата америчким колегама довољна и да их нема потребе јавно излагати подсмеху, Вашингтон, преко свог шефа дипломатије, упућује прекоре и претње. Као да се инцидент десио крај обала Флориде, а не руског Балтика. Још место догађаја проглашавају „зоном одговорности команде Европске војске САД“, заборављајући да је то у првом реду зона где у последња три века оперише најопаснија војна групација на северу Европе – руска ратна Балтичка флота.

И онда се поставља питање: ако сте могли, зашто нисте оборили руске авионе? Одговор је јасан. Да је оборен руски авион, „Бастиони“ би тренутно потопили „Доналда Кука“, као и сву другу непријатељску технику која би се нашла у домету. Ту нема ни трунке дилеме. Посао би довршили С-400 и „Искандери“. Руски пилоти би се катапултирали из „Сухоја“, али амерички морнари би много горе прошли. Не треба заборавити да би у том случају, правно гледано, ситуација била следећа: амерички брод, у међународним водама и ваздушном простору, први је оборио руски авион. Ниједан суд не би у случају потапања тог брда могао да пресуди ништа друго осим да је на руске авионе извршена агресија, те да су узвратна дејства по „Доналду Куку“ била чиста самоодбрана.

Међутим, не треба ситуацију додатно драматизовати. Реч је о мање-више уобичајеним играма суперсила. Док се с једне стране пуном паром договарају са Русима о будућности Сирије, Американци на другој страни шаљу поруку узнемиреним европским савезницима – ту смо, не одлазимо и не препуштамо вас Русији. Другим речима, како процењује и кинеска државна агенција „Синхуа“, Вашингтон је желео да његово отопљавање односа са Москвом не буде протумачено као зелено светло за приближавање ЕУ Русији. Зато је снимак „агресивног руског авиона“ тренутно облетео свет, као доказ америчке чврстине. И зато је Кери, један од главних архитеката руско-америчког блискоисточног дијалога, запретио – могли смо да га оборимо! Руси су им у шаљивом тону, на језику који Американци најбоље разумеју, одговорили: Happy birthday, USS Donald Cook! Мала бура у чаши воде која се зове Балтичко море.

[/restrictedarea]