Lepota „zabranjenog voća“

Goldoni na repertoaru Scene „Akademije 28“

Piše Raško V. Jovanović

Venecija 18. veka u komediografskom ogledalu Karla Goldonija i beogradskih teatarskih poslenika

Znameniti italijanski komediograf 18. stoleća Karlo Goldoni, u predgovoru svoje prve zbirke komedija objavljenoj u Veneciji 1750. godine, napisao je i ovo: „Ono što se prikazuje u pozorištu mora biti samo kopija onoga što se događa u životu. Komedija je tada onakva kakva treba da bude, kad nam se čini da smo u društvu sa susedima ili u prijateljskom razgovoru (…) i kad se vidi ono što se svaki dan vidi u životu.“ Neće biti suvišno ako ovom prilikom navedemo i Nušićevo opažanje iskazano u slavu Koste Trifkovića 1933. godine: „Jedne od takvih večeri koje sam probavio oslonjen na binu pozorišta kod ’Zelenog venca’, došao sam do onoga saznanja koje sam kao otkrovenje pomenuo. Digla se zavesa i ja sam na pozornici spazio ljude bez mačeva i oklopa, onakve iste ljude kao što su oni što dolaze mome ocu, posla radi, i onakve iste žene koje dolaze mojoj majci na poselo. I svi ti ljudi na pozornici kreću se, kao što se i oni kreću, jedu, smeju se, razgovaraju, kao i svi ostali u životu. Ali zar je to pozorište – pitao sam se iznenađen. Ama zar nije potrebno da se sukobe dva naroda, dve države, dve vojske, da se gine, da se viče, da se ubija? Zar je dovoljan mali nesporazum; jedno izgubljeno pismo ili jedna pogrešna adresa, pa da se iz toga sićušnoga tkiva gradi pozorište? To veče gledao sam prvi put Kostu Trifkovića. To veče mi se ukazalo otkrovenje: da je život, običan život, pozorište.“ Da je, kojim slučajem, te večeri gledao Goldonija, mladi Nušić mogao bi isto ili slično da napiše. Jer Italijan je nesumnjivo veliki realistički komediograf i to jedan od najosobenijih koje je pozorište ikad imalo. Zato se može samo pozdraviti poduhvat grupe beogradskih glumaca da u prevodu i adaptaciji Nene Novović pod naslovom Zabranjeno voće prikažu Goldonijevu komediju Grubijani (1760), koja, koliko nam je poznato, nije dosad izvođena na našoj pozornici.

[restrictedarea]

Ovo delo prikazuje vesele zgode i nezgode iz venecijanskoga života, nesporazume između bračnih parova, očekivanja i nade mlade devojke hoće li doći do pravog izabranika srca i sve to u okviru zanimljivog zapleta, karakterističnog za dobru građansku komediju. Tajne i otvorene želje, neposredni ili diskretni izrazi simpatija ili antipatija, ostvarene ili neostvarene zamisli i ambicije, skriveni pogledi i uzdasi, igra različitih interesa, uzaludna očekivanja u akciji u kojoj ne jednom dolazi do različitih i neočekivanih obrta.

Reditelj predstave, kostimograf, scenograf i autor izbora muzike Boris Čakširan obavio je sve svoje poslove veoma korektno. U svojstvu reditelja, moramo priznati, formirao je dobru glumačku ekipu, sposobnu, ali i raspoloženu da odgovori svim interpretativnim zahtevima Goldonijevog teksta. Miodrag Milovanov bio je pouzdan kao graditelj igre: u ulozi Lunarda pokazao je spretnost ne samo u ponašanju nego i u dočaravanju emocionalnog angažmana, kao i u izrazu zadovoljstva kada mu polazi za rukom da ostvari svoje zamisli i da time potvrdi neprikosnovenost autoriteta oca porodice. Nena Novović, kao Margarita, Lunardova supruga, imala je uvek dovoljno takta i bila veoma delikatna posebno u odnosu prema mladoj poćerci Luciji, koju je sa mladalačkim elanom i ustreptalošću tumačila Danijela Vida. Snežana Savić kao Felicija plenila je pažnju energičnim nastupom, dok je Dragoslav Ilić sa finim komičnim senčenjem oživeo lik Kancanoa. Branislav Platiša, kao Simon, spontano je sudelovao u svemu što se zbivalo i bio ravnopravan partner u Lunardovim potezima. Milica Milša, kao Marina, plenila je pažnju preciznim stavom i šarmom. Marko Gvero tumačio je Mauricija dosledno naglašavajući elementarnost u izrazu, dok je Ivan Ivanov, kao Filipeto, svoju interpretaciju prožimao iskrenim izrazima lirskog zanosa. Miodrag Rakočević kao grof Rikardo bio je veoma originalan u pojavi i ponašanju.

Kostim Borisa Čakširana stilski je usaglašen i dosledan u kolorističkim rešenjima, dok je njegova scenografija, projekcijom pejzaža Venecije, na jednostavan način dočaravala mesto događanja radnje, koje je, što se nameštaja tiče, bilo ukusno minimalistički rešeno. Izbor muzike doprinosio je oživljavanju venecijanskog ambijenta i epohe. Ova predstava je gledaocima donela prijatno osveženje i zabavu, pogotovo što se Goldoni na našim pozornicama ne prikazuje često.

PISAC

Karlo Goldoni

PREVOD I ADAPTACIJA

Nena Novović

POZORIŠTE

Scena „Akademije 28“

REŽIJA, KOSTIM, SCENOGRAFIJA I IZBOR MUZIKE

Boris Čakširan

DATUM PRIKAZANE PREDSTAVE

15. april 2016

[/restrictedarea]