Годишњица напада нацистичке Немачке на Kраљевину Jугославиjу

Bombardovanje Beograda 1941У раним jутрањим часовима 6. априла 1941. године и без обjаве рата започео jе напад нацистичке Немачке на Kраљевину Jугославиjу. 

Tим нападом Jугославиjа jе увучена у Други светски рат, а у више ваздушних напада на Београд од 6.30 тог jутра па током наредна два дана учествовало jе 484 немачких авиона, од чега 234 бомбардера и приближно 120 ловачких авиона.

Прецизан броj жртава никада ниjе утврђен, наjчешће се узима да их jе било 2.274. Немачке процене говориле су да jе жртава бомбардовања било између 1.500 и 1.700.

У Београду jе у бомбардовању уништен и добар део стамбеног фонда и инфраструктуре, али и броjни споменици обjекти културе, међу коjима и национална библиотека.

Пожар у Народноj библиотеци, коjа се тада налазила  на Kосанчићевом венцу, однео jе око 350.000 књига, укључуjући и броjне рукописе и разне старине.

Aприлски напад на Jугославиjу jе био одмазда за 27. март 1941. када су оборени влада и намесништво, чиjа jе прва личност био кнез Павле Kарађорђевић.

Пуч од 27. марта практично jе одредо судбину Jугославиjе и трасирао њен пут ка блоку земаља противница нацистичке Немачке.

Пуч jе извршен у jедан сат по поноћи, 27. марта 1941. године, а чим jе информациjа о преврату доспела у народ, у Београду и другим српским градовима а понегде и широм Jугославиjе (Далмациjа), избиле су масовне уличне демонстрациjе у знак подршке грађана пучу.

Велики масовни бунт двадесетседмог марта упамћен jе по паролама “Боље рат него пакт” и “Боље гроб него роб”. Британски лидер Винстон Черчил изjавио jе тада да jе “Jугославиjа пронашла своjу душу”.

Пучем jе, де факто, поништено потписивање протокола о приступању Jугославиjе Tроjном пакту (Немачка, Италиjа и Jапан) од 25. марта, а с друге стране, сасвим jе извесно да jе незадовољство приступањем Tроjним пакту, било огромно, те да jе пуч био и израз расположења великог дела народа.

Централна личност пуча био jе ваздухопловни генерал Душан Симовић, опште jе уверење међу струцњацима да jе пресудан подстицаj државном удару у тако преломном тренутку имао пре свега Лондон, а по свему судећи и Mосква, док остаjе чињеница да су српске опозиционе странке и патриотске групе, као и Српска црква, одушевљено примиле вест о државном удару.

Уследио jе 6. априла масовни брутални напад Немачке, Италиjе, Бугарске и Mађарске, након коjег jе Jугославиjа распарчана, а нацистички окупатори формирали су тзв. Независну државу Хрватску, затим велику Aлбаниjу, велику Бугарску…

Београдску владу, иначе, о часу напада претходно jе обавестио, сасвим прецизно, наш воjни аташе у Берлину пуковник Владимир Ваухник, врхунски обавештаjац

Jугословенска воjска капитулирала jе 17. априла.

3 коментара

  1. Потребни су истинити историјски текстови јер само истина може да нас усмерава.

  2. Animozitet arijevske rase prema Srbima je “tradicionallan”, i tu ne postoji dilema! Uostalom to i istorija i dogadjaji dokazuju! Nacistima i Hitleru je bio dovoljan i najmanji razlog da brutalno reaguju, kao i Franji 1914. sa atentatom na Ferdinanda! I nije “glavni” razlog PUČ i demonstracije 27. marta 1941, već beznačajna iskra za povod u tragičnom bombardovanju Beograda! Srbija mora da traži STVARNO obeštećenje, a ne “sporazum” Tito – Brant, gde je najviše otišlo za AC “Krško” u Sloveniji!

  3. Sramotno je Vučeliću, da se većina medija “stide” sećanju i obeležavanju tog STRADALNOG i /ipak/ dostojanstvenog datuma u istoriji Srbije! A stide se, jer su u pitanju vanredno herojske i slavne bitke, marševi, direktni okršaji sa okupatorom, strategija partizanskog otpora, ponos i želja za slobodom! Nisu sporna i herojstva I svetskog rata ali ovo je bruka!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *