ЗОНА СУМРАКА – Срби су мало гласали

Пише ФИЛИП РОДИЋ

 Алтернатива је, по Ђурићу, била да Срби заједно са албанским екстремистима какви су Аљбин Курти, Висар Имери или Рамуш Харадинај „и остали“ руше институције Косова. Које институције?

Пласирана је неистина да су Срби гласали за Хашима Тачија. Дакле, да потпуно разјаснимо, Срби нису гласали за Тачија, они су гласали уздржано или поништили листиће, а учествовали су у раду парламента зато што су проценили да је тако најбоље за њихове интересе. Поставља се питање шта је требало друго да ураде. Да ли је требало можда да буду на улици са Аљбином Куртијем, Имеријем, Харадинајем и осталима? Да учествују у политичком рушењу институција са онима који отворено и јавно говоре да не треба ни да постоји српска политичка партија на Косову и Метохији или да не треба да партиципира у влади?“, рекао је шеф Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију Марко Ђурић у Другом дневнику РТС-а у суботу, после избора Тачија за „председника Косова“.

[restrictedarea] Из овога се јасно да закључити неколико ствари. Прва је да се може „мало“ гласати за некога. То изгледа тако што не убаците гласачки листић, јер то није потребно пошто је већина обезбеђена, него својим присуством, које је за разлику од гласања неопходно будући да треба дати кворум, обезбедите нечији избор. Српски посланици, дакле, нису бирали Тачија, али су га изабрали. Да је другачије, његов избор би био могућ и без њиховог присуства у парламенту, а то није било тако. Премиса коју покушава да нам пласира Ђурић да су српски посланици били неутрални – у овом случају није истинита.
Друго, алтернатива је, по Ђурићу, била да Срби заједно са албанским екстремистима какви су Аљбин Курти, Висар Имери или Рамуш Харадинај „и остали“ руше институције Косова. Које институције? По Уставу Републике Србије постоји институција председника Извршног већа Аутономне Покрајине, односно покрајинске владе, како се то наводи у Статуту АП Војводине. Дакле, у овом случају не постоји институција коју би српски посланици својим одсуством из косовског парламента могли да руше. Напротив, могло би се рећи да су управо својим присуством у скупштини рушили институцију Републике Србије дајући легитимитет уставно-правно непостојећем „председнику Косова“. Једина институција у овом случају призната у Уставу Републике Србије јесте парламент Косова. И нису је Курти, Имери, Харадинај „и остали“ рушили. Напротив, они су је градили што политичким, што војнотерористичким деловањем заједно са новоизабраним „председником“ Тачијем. Својим виђењем политичког, парламентарног и демократског деловања у друштвеном животу желели су да оспоре избор Тачија за „председника“, а не да сруше или омаловаже ту институцију. Макар не свесно. То како они виде политички, парламентарни и демократски живот је сасвим друго питање, произашло из њихових биографија. Мада, мора се признати да су постали умеренији – више не бацају бомбе него сузавац.

[/restrictedarea]