Шта није у реду с Eвропом?

Александар ДугинПише Александар Дугин

Како угледни руски мислилац и политички теоретичар у ауторском тексту објављеном на интернет страници Четврта политичка теорија објашњава своје виђење ствари које су Европу довеле у садашњу неповољну ситуацију и која решења он нуди за излазак из свеобухватне кризе

Да бисмо на прави начин схватили природу садашње кризе, морамо кратко анализирати ситуацију. Предлажем анализу на три нивоа – идеолошком, економском и геополитичком.

ЛИБЕРАЛНА ИДЕОЛОГИЈА ЈЕ ИЗВОР ПРОБЛЕМА Идеолошки проблем је либерализам као јединствена и једина идеологија коју је Европи и остатку човечанства наметнуо англосаксонски свет. Либерализам прихвата само индивидуални идентитет и забрањује било какав колективни или органски идентитет. Дакле, либерализам мало-помало одбацује религијску, националну и полну припадност како би у потпуности ослободио индивидуу од било какве врсте холизма. Пол је суштина политичког проблема, јер либерали инсистирају на опционој природи пола, пола као индивидуалног избора (пре тога борба се водила око религије или нације као индивидуалног избора).

Друга кључна тачка је имиграција. Либерализам одбија да призна религијске или културне идентитете као и полне: дакле имигрант се не сматра носиоцем другачијег идентитета него као бројчано једна индивидуа више. Према томе, либерализам уништава сваки колективни идентитет. Логички, либерализам уништава европски идентитет (помоћу такозваних теорија толеранције и људских права). Заједно са интензивним уништавањем сексуалног идентитета, он убрзава крај друштва као таквог. Крај Европе гарантован је самом чињеницом да је либерализам прихваћен као идеологија главног тока.

[restrictedarea]

Последњи корак у развоју либерализма биће негирање људског идентитета као колективног. Дакле, добродошао трансхуманизам. То је либерална агенда сутрашњице.

Либерализам је нихилистичка идеологија. Инсистира на слободи од било које врсте колективног идентитета, али никада не нуди нешто позитивно. У прошлости, када се такмичио са тоталитарним идеологијама – фашизмом или комунизмом – либерализам је био конкретан и привлачан јер је негирао конкретан тоталитаризам постављајући себе као алтернативу. Доиста, био је алтернатива. Али када су тоталитаризми превазиђени, нихилистичка природа либерализма је откривена. Он може само негирати. Ништа не може потврђивати. То није идеологија позитивне слободе. То је идеологија негативне слободе. Јуче то није било тако очигледно. Сада јесте.

Либерализам је постао тоталитаран. Немате слободу да не будете либерални. Морате бити либерални. Можете изабрати да будете либерал левице, деснице или центра. У екстремном случају, можете бити екстремно леви или екстремно десни либерал. Али увек либерал. Ако вас либерали процене као нелибаралног, готови сте. Етикетирани сте као екстремиста, терориста и тако даље. Либерали могу толерисати само толерантне људе. Ако нисте толерантни (у либералном смислу), ви не можете бити толерисани.

Шта можемо супротставити либерализму? У 20. веку постојале су две опције: комунизам (социјализам) и фашизам. Историјски, обе су пропале – политички, филозофски, војно, економски. Оне сада постоје као симулакрум. Оне су или хипермаргиналне или манипулисане либерализмом: отуд либералкомунизам постмодерниста, анархиста и троцкиста или либералфашизам који служи либералима да промовишу своје циљеве као што је исламски фундаментализам употребљен као оружје САД. Дакле, моја идеја коју треба супротставити либерализму (првој политичкој теорији) није друга политичка теорија (марксизам), нити трећа (фашизам), него четврта. Ту идеју сам развио у књизи Четврта политичка теорија преведеној на многе језике. Морамо се борити против либерализма, одбијајући га и деконструишући га у потпуности. Истовремено, морамо то чинити не у име класе (као у марксизму) или у име нације или расе (као у фашизму) него у име органског јединства народа, социјалне праве и истинске демократије. Либерали демократију интерпретирају као владавину мањина. Морамо обновити оригинално значење овог појма: демократија је владавина већине, органске већине, већине која дели заједнички идентитет – то је владавина историјски и културно јединственог народа.

4pt-2ФИНАНСИЈСКИ КАПИТАЛИЗАМ ЈЕ КАТАСТРОФА Економски, проблем је у финансијском капитализму који претендује да надиђе стваран индустријски сектор у корист технологије финансијских тржишта. Такав капитализам је монополистички и ствара мехуре уместо развоја привредне инфраструктуре. Таква економија заснована је на финансијским спекулацијама (стила Џорџа Сороша) и обожава илузију бескрајног раста. То је у супротности са реалношћу. Средња класа више не расте. Раст финансијских тржишта не одговара расту реалног сектора. Скретање све пажње на финансијске институције које промовишу делокализацију реалног сектора у земље Трећег света у оквиру глобализације пут је у провалију. Први таласи кризе већ су прошли, али нови ће ускоро стићи. Економски колапс земаља јужне Европе, попут Грчке и у скорој будућности Италије и Шпаније, само је видљив врх огромне катастрофе. Европско јединство засновано је на пуном прихватању логистике финансијског капитализма. Само се Немачка сада бори како би очувала привреду у вези са индустријским реалностима одбијајући да се укрца у воз за ништавило. То је разлог за антинемачку хистерију у Европи и САД. Немачка привреда је можда последња реална економија, остале су већ виртуелне.

Дакле, Европу морамо реконструисати на алтернативним економским основама.

Бескрајни раст је само либерална илузија. Пад средње класе је сурова реалност. Пут из овога је потпуна ревизија митова финансијског капитализма.

АТЛАНТИЗАМ ЈЕ ПОГРЕШАН Геополитички, Европа је данас атлантистички ентитет. Геополитика коју је замислио Енглез сер Х. Мекиндер тврди да постоје две врсте цивилизација – цивилизација мора (морска сила) и цивилизација копна (копнена сила). Изграђене су на супротстављаним вредносним системима. Морска сила је чисто меркантилна, модернистичка и материјалистичка. Копнена сила је традиционалистичка, духовна и херојска. Тај дуализам одговара дуалистичком концепту Вернера Зомбарта – Händlres und Helden (трговаца и хероја). Модерно европско друштво је потпуно интегрисано у цивилизацију мора. То се манифестује кроз северноамеричку стратешку хегемонију и НАТО.

Ова ситуација спречава Европу да постане независан геополитички ентитет. Дубље, то изопачава геополитичку природу Европе као континенталног ентитета – копнене силе.

Дакле, постоји потреба за променом ситуације и обнове стратегије копнене силе засноване на истинском европском суверенитету. Уместо атлантизма, Европа мора постати континентална стратешка сила.

ЕВРОПА И РУСИЈА Ако сумирамо ове тачке, логички можемо доћи до закључка где се налазимо у европско-руским односима. Садашња Русија је: 1) релативно непријатељска према либерализму (наклоњенија је традиционализму и конзервативизму), 2) економски покушава да се ослободи диктатуре Светске банке и Међународног монетарног фонда, 3) геополитички је континентална и антиатлантистичка.

То су разлози због којих се Русија напада – у Украјини, у Москви, свуда. Недавно убиство либерала Бориса Немцова било је провокација која је послужила за додатну демонизацију Русије у очима Запада. Либерали, глобална финансијска олигархија и атлантисти (САД и финансијска елита) покушавају да испровоцирају непријатељство између Русије и Европе, као што покушавају да сачувају своју климаву владавину изазивајући етничке сукобе. Рат у Украјини је први корак у серији етничких сукоба на европском тлу. Глобална либерална елита планира етнички рат не само у Украјини или Русији него и у Немачкој, Француској, Источној Европи и другде. Либерална империја покушава да спасе своју хегемонију од распадања делећи нас.

Морамо се одупрети како бисмо изградили бољу Европу, истински европску Европу. У таквој ситуацији Русија је пријатељ, а САД су непријатељ. Морамо радити на руско-европском савезу не јер Европљани воле Русију или јер Руси воле Европљане. Разлог је другачији – морамо бити заједно како бисмо сачували једни друге од опасности која нам свима прети.

[/restrictedarea]

превео: Филип Родић

Извор: http://4pt.su/


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.