Смрт у цепиву

Пише Мара Кнежевић Керн

Да ли дечје вакцине против ХПВ вируса стижу и на експериментални полигон Србије и каква су искуства оних који су је примили?

Узнемиреним родитељима Србије, што на трговима траже истину о вакцинама, стиже још један хуманитарни поклон: вакцина „гардасил“ или „силгард“ против ХПВ вируса преносивог полним путем. Пошто је вирус проглашен опасним за децу, ово цепиво ће се, захваљујући хуманим донаторима, убризгавати основцима „бесплатно“, уколико се не рачуна колатерална штета с којом се управо суочавају родитељи у далекој Колумбији.

[restrictedarea]

СКОРО 100 ОДСТО БЕЗБЕДНЕ На аутобуској станици у Боготи недавно се догодио неочекивани инцидент: група девојчица из Ел Кармен де Боливар почела је да се жали на гушење и убрзано лупање срца, праћено дрхтавицом, отежаним дисањем и конвулзијама. Неколико девојчица је пало у несвест, а лекарска екипа позвана на лице места није имала појма о чему се ради, ни како да поступи с угроженом децом. Онесвешћене су одвезли у болницу, али докторима нико није рекао да се ради о последицама вакцинације. Огорчени родитељи организовали су протест испред Министарства здравља, тражећи да сносе одговорност они који су децу изложили овом експерименту, вакцинишући их неселективно, без икаквих упутстава о могућим последицама, као и без обуке болничког особља о начинима збрињавања оболелих. Министар здравља Алехандро Гавириа током трајања кампање за вакцинацију тврдио је да се ради о цепиву које је „скоро100 одсто безбедно“, што се показало као ноторна лаж.

Ни након драме у Боготи Гавириа није променио став – наставио је да замајава јавност тврдњама да је све под контролом и да нема разлога за панику. У међувремену здравље девојчица се погоршало, а нови случајеви се свакодневно пријављују. С обзиром на то да влада нема мониторинг систем, нити је вољна да се бави последицама вакцинације, колумбијски родитељи су се повезали преко интернета, координирајући будуће активности. Из удружење родитеља деце вакцинисане „гардасилом“ изјављују да је ситуација неодржива пошто болнице немају капацитете за прихват њихове деце, нити лекари знају како да им помогну.

Национални институт здравља Колумбије из Боготе већ дуже време прати стање на терену, контактира жртве вакцине и припрема озбиљан научни елаборат о опасностима којима држава излаже децу. Издали су научну студију везану за штетност „гардасила“ и „церварикса“, с којима ће се ускоро суочити и родитељи у Србији – у почетку добровољно а касније…?

 

ЗЛОЧИН ПРОТИВ ХУМАНОСТИ Научници из Боготе објавили су шему периферних оштећења нервног система, описујући шта проузрокује сензорне и моторне синдроме као што је укоченост екстремитета, мишићна слабост, тешкоће при ходању уз трзање читавог тела, као и појава аутоимуних болести. Већина симптома појавила се после друге дозе вакцине, а свој рад су ставили родитељима на располагање како би изашли пред суд с валидним научним доказима да су њихова деца жртве вакцинације овим цепивима. Они тврде да недело Алехандра Гавирие спада међу злочине против хуманости, и наставиће рад са жртвама како би проширили оптужницу.

У студији Националног института здравља помиње се и случај девојчице Валентине из Колумбије, приморане да прими и другу дозу вакцине, иако је због јаке реакције на прву молила да је поштеде. Девојчица је завршила у ургентном центру, одржавана је у животу уз помоћ апарата за вештачко дисање и терапије чишћења крви од аутоантитела (плазмафереза). Хоспитализација и компликације опасне по живот спадају међу „озбиљне пропратне ефекте“, а код Валентине је дошло до слабљења пет група мишића, укључујући парализу врата. Њени родитељи нису прогутали министрове политички коректне лажи, па су о свом трошку послали узорке крви у једну америчку лабораторију, не би ли доказали да је дете оштећено захваљујући вакцини. Анализом Валентинине крви откривена су антитела – узрочници болести нервног система код којих је мијелински омотач неурона оштећен. Та болест се јавља и након масовне вакцинације против грипа. Нежељени пропратни ефекат „гардасила“ су и несносне главобоље, због којих је неколико девојчица покушало самоубиство а једна је у томе успела. Главобоље су се манифестовале код свих вакцинисаних.

Касније је утврђено да девојчица има АСИА синдром, те није смела ни да прими вакцину, али су лекари прешли преко контраиндикација, сакупљајући поене на вакцинисаној деци. Накнадним истраживањем откривено је да је Колумбијски национални институт здравља објавио извештај о изненадним случајевима нежељених реакција на „гардасил“ код 517 девојчица, што није спречило колумбијско Министарство здравља да изјави како њихова болест није проузрокована овом вакцином. При томе су лагали да девојчице више немају болове, као и да им не треба медицински третман, уз отворене претње свима који изнесу другачије мишљење.

 

ЗИД ЋУТАЊА Примећено је да и у развијеним земљама лекари подижу зид ћутања пред пацијентима и њиховим породицама, не дозвољавајући им да сазнају природу епидемије симптома код девојчица вакцинисаних „гардасилом“. Др Хуан М. Анаја је на основу клиничке слике три вакцинисане колумбијске девојчице открио да је код једне пацијенткиње потом развијен системски лупус, код друге реуматоидни артритис, док је трећа добила јувенилну спондилоартропатију. Најдраматичнији су били случајеви особа које више нису могле да самостално ходају, а чини их трећина вакцинисаних.

Још увек се чекају резултати аутопсије након смрти три девојчице у Колумбији и једне у Мексику, које је проузроковала вакцина, а студија Луције Томљеновић потврђује да је вакцина ХПВ узрок смрти две девојчице преминуле од церебралног васкулитиса.

У Индији је 2012. покренута петиција против злоупотреба жена претворених у експерименталне куниће фармако-индустрије, у режији хуманитарца Била Гејтса. Творце петиције је подржао др Рукмини Раом из Истраживачког центра за жене Грамиа. Скандал је настао након илегалног увоза вакцине против ХПВ вируса у државу Андра Прадеш, да би, без икаквих претходних испитивања, неселективно била убризгана стотинама девојчица од 10 до 12 година, такође без упозорења на могуће пропратне појаве. При томе се није водило рачуна о смањеном имунитету индијске деце, изгладнеле и изложене нехигијенским условима живота, нити је ико вршио појединачни преглед како би се установиле контраиндикације. Лекари у локалним здравственим установама нису добили инструкције како да се носе са нежељеним последицама, нити им је речено шта их чека. Даље праћење стања вакцинисаних није било препоручено, што значи да су деца након пелцовања пуштена низ воду. Неке девојчице су преминуле, а то није забележено у медицинским извештајима.

 

„ВЕРУЈТЕ НАМ НА РЕЧ“ У Аустралији су поједини савесни лекари почели да прате промене код девојчица након вакцинације „безбедном“ вакцином против ХПВ вируса, да би временом открили појаву раног климактеријума, изостанак менструације и престанак функције јајника. Стерилитет је нуспојава о којој се не говори.

Из нередиговане верзије документа америчког Института за медицину, под насловом „Календар вакцинација деце и безбедност“ (Childhood Immunization Schedule and Safety), наслућују се глобалне димензије пројекта за драстично повећање броја вакцина, уз тврдње  лобија заговорника пелцовања да „не постоје веродостојни докази да је густ календар имунизације штетан“.

При томе не постоје ни докази да није штетан, али се банална стратегија бранитеља реформи здравственог система своди на аргумент: „Ми смо експерти, верујте нам на реч.“

„Child Health Safety“ је марта 2012. објавио званични транскрипт из којег се види да су експерти из владе УК тридесет година прикривали податке о опасности вакцина, о чему је на научној конференцији БСЕМ 2011. говорила др Луција Томљеновић, износећи доказе о политици JCVI (Joint Committee on Vaccination and Immunisation) да задржи критичне податке о озбиљним пропратним реакцијама и контраиндикацијама, с намером да их прикрије од родитеља и здравствених радника, у циљу повећања броја вакцинисане деце.

Увидом у протокол везан за процедуру праћења нежељених пропратних ефеката након вакцинације (Adverse Event Following Innoculation – AEFI), може се закључити да је основни циљ аутора онемогућавање било каквог повезивања здравствених поремећаја са вакцинацијом. У случају смрти одојчета проузроковане вакцином изостаје детаљна аутопсија којом би се искључила оштећења мозга, можданог стабла или кардиоваскуларног запаљења, као и одступања од уобичајених реакција имуног система.

У свету науке веома је лако повезати „узрок и последице“ у случају смрти или озбиљног обољења проузрокованог вакцинацијом, с обзиром на то да је у принципу дозвољено вакцинисати само здраву децу. Аутори студије из Боготе наглашавају да је у медицини запостављен принцип „primum non nocere“ (прво не нашкодити) или савременим језиком речено „прво проценити сваки случај пре вакцинације“.

[/restrictedarea]