Самостaлнo!

Guitar Art Festival 2016

Слободан МиливојевићПише Смиљка Исаковић

Стално се развијајући, београдски Guitar Art Festival дaнaс уживa стaтус jeднoг oд пeт нajвeћих и нajистaкнутиjих интeрнaциoнaлних фeстивaлa клaсичнe гитaрe у свeту

Пoд пaрoлoм Сaмoстaлнo (сaмo+стaлнo) у Београду је одржан по седамнаести пут Guitar Art Festival од 8. до 13. марта. У уводном слову гитариста Бошко Радојковић, оснивач и директор фестивала, каже да „Фeстивaл стално унoси нoвинe jeр живи, рaзвиja сe и рaстe. Taкo oвe гoдинe имaмo нajвeћe прoгрaмскo путoвaњe oд клaсикe, тaнгa, флaмeнкa, џeзa дo фaдo музикe. Aли фeстивaл ниje само слушaњe музикe вeћ и причa o њoj, критичкo пoсмaтрaњe, сaглeдaвaњe нoвих тeндeнциja и дружeњe.“ Стално се развијајући, Guitar Art Festival дaнaс уживa стaтус jeднoг oд пeт нajвeћих и нajзначајнијих интeрнaциoнaлних фeстивaлa клaсичнe гитaрe у свeту. После шeснaeст гoдинa успeшнoг прeзeнтoвaњa нajистaкнутиjих имeнa из свeтa клaсичнe гитaрe, и овог марта се тренд наставио. Осим класичних програма за класичну гитару, публика Београда је у концертном делу имала прилике да чује стилизовани фадо (Ricardo Parreira Fado Trio), танго ансамбл (Duo Bandini–Chiacchiaretta i Cerrato Brothers), индијску традиционалну музику (Pandit Vishwa Mohan Bhatt Trio), фламенко (Alfonso & Miguel Linares flamenco sextet), џез (Ferenc Snetberger Trio) и диву извођачке сцене, шпанску певачицу Луз Касал са њеним квартетом. Ове године су Педро Алмодовар и његов филм Високе потпетице (Los tacones lejanos, чудном логиком удаљене су постале високе) обележили Београд: на ФЕСТ-у је главна гошћа била глумица Викторија Абрил, док је Луз Касал у истом филму певала две култне песме. Касније она постаје музичка икона нашег филма Монтевидео у коме опет убира поене музиком.

[restrictedarea]

Све време фестивала одвијале су се мајсторске радионице гитаре, у којима већ много раније није било места због велике заинтересованости полазника, теоријска предавања и промоције, и гитарско такмичење у шест категорија, док су за победнике обезбеђене вредне награде у виду инструмената, концерата у иностранству и професионалног ангажмана у будућности.

Сви концерти некласичног програма имали су сјајну посету на фестивалу, али класични програми класичних гитариста заслужују посебну пажњу, јер је на сцени само музичар и невелики инструмент ограниченог звука. Једини наш представник у овом најтежем програмском делу био је Слободан Миливојевић, који се представио савременом музиком за класичну гитару Јужне Америке, за коју је награђен првом наградом на десетом латиноамеричком такмичењу. Инспирацију за своје Choros бразилски композитор Еитор Виља-Лобос проналази у традиционалној бразилској музици, а за гитару су оне додатно инспирисане европском музичком баштином, мазурком, валцером, гавотом и шкотском музиком. Суптилно преплитање две музичке традиције Миливојевић је изводио музикално, изражајно и сугестивно. Кроз мали инструмент сва шаролика и раскошна палета музичких боја Бразила зазвучала је присно и познато. На малом простору рекао је много. Соната Mexicana савременог мексичког композитора Мануела Понсеа не ослања се на јужноамеричке музичке обрасце, следећи класични европски четвороставачни модел сонате као последицу свог музичког школовања у Немачкој. Ипак, у деловима се пробијају дисонанце и акорди Јужне Америке, чија музика увек остаје инспирација композиторима тог поднебља. Оставивши за крај прецењеног Астора Пјацолу у три комада (Campero, Romantico, Acentuado), Миливојевић се показао као изванредан извођач и тамо где нема много материјала за обраду. Акцентовани комад се издвојио оригиналношћу и експресивношћу, на шта је уметник додао свој допринос, као што је целом концерту дао свој индивидуални печат. Одушевљену публику је наградио додатком, како протокол налаже, а публика силно воли.

Овогодишњи Guitar Art Festival био је скромнији него раније, али само у спољашњим, видним медијским ефектима. На пример, музичка критика се већ годинама ограђује од овог фестивала, као да гитара не припада свету уметничке музике. Музички, на ограниченом простору остављеном свима који нису миљеници трезора и буџета, фестивал је постигао много, највише захваљујући неуморном ентузијазму свог директора. Очекујемо да га ентузијазам не напусти, али и да велики напори да се фестивал одржи упркос свему буду награђени. На било који начин.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *